Ukoliko vam je potreban minut mira da o ovome razmislite, soundtrack sa Balenciaga revije biće odlična podloga za to.
Bila je to vođena meditacija koja počinje sa rečima U današnjoj seansi naučićemo putanju ka srećnijem životu. Da bi potom zvanice ohrabrila da uspore disanje, vizuelizuju boju koju povezuju sa srećom, zamisle tu boju kao oblak i osete svež vazduh i sve pozitivne energije koje pristižu
Instrukcije zen učiteljice su se zapravo jako malo razlikovale od meditacionih snimaka koje sam Demna sluša iz dana u dan. Kako bi (prema sopstvenim rečima) pronašao neku vrstu Bluetooth-a sa sopstvenom kreativnošću. Bila je ovo njegova četvrta couture kolekcija. U kući koja nosi prezime čoveka koga je Christian Dior prozvao kuturijerom među kuturijerima. Naime, Demna je poznat po tome što odbija pravila esnafa i zanata visoke mode. Prvenstveno što haute kolekciju predstavlja samo jednom a ne dva puta godišnje kao ostali. Pa ipak, ova revija je možda bila najsubverzivnija u svom nepristajanju na norme francuskih ateljea.
Najviše zbog te, sad već čuvene haljine od 47 metara crnog najlona što se koristi za postavu balskih haljina, koja nam se ukazala na samom kraju, umesto venčanice.
Oblak tkanine, nasumično obavijen oko manekenkinog tela i lica, bez ijednog jedinog šava, štepa i kopčanja.
Pola sata pred reviju, ova haljina nije postojala, Demna se hvalio u bekstejdžu. Pola sata nakon izlaska, takođe neće više postojati, osim kao naramak materijala na podu velelepnog pariskog zdanja. Umesto da se pouzda u virtuoznost krojača, oštroumlje modelara i svu maštu zanatlija koji vezu elaborativne ukrase, Demna se oslonio na sopstvenu intuiciju. Voleli mi to da priznamo ili ne, to je možda i najiskreniji omaž samom Christobalu. Čoveku za koga neki tvrde da bi se u grobu okretao kad bi znao šta danas nastaje pod etiketom koju je stvorio. Istovremeno, to je sledeći logičan korak u Demninom preispitivanju luksuza. Izbacivši sve mukotrpne korake u procesu nastanka basnoslovne toalete, zadržao je samo ceremonijalnost uglednog ateljea.
Umesto Warholovih petnaest minuta slave, imamo petnaest minuta mode.
Međutim, postoji neko ko je još bolje odgovorio zadatak. I na pitanje da li visoka moda nisko pada ako je lišena svojih osnovnih odlika.
To je Nicolas Di Felice. Kreativni direktor u Courrègesu, koji je ovoga puta bio u ulozi gostujućeg dizajnera na reviji visoke mode Jean Paul Gaultiera.
Radije nego da koketira sa amblemima stvaralaštva originalnog enfant terriblea francuske mode poput breton pruga, tatoo majica i kupastog grudnjaka, Nicolas je taj kod JPG ogolio do srži konstrukcije. Koristeći tanane kopče za korsete kao osnovni motiv.
Za njega, biti naslednik Gaultiera podrazumevalo je mnogo više od referenciranja buntovnih silueta osamdesetih i devedesetih, te igranja na kartu best of nostalgije.
Lajtmotiv je ono na čemu je i Jean Paul neumorno insistirao tokom cele svoje karijere: individualizam. Bez Jean Paula, koji je svojevremeno martinkom šutnuo svaki couture kliše i širom otvorio vrata različitostima na prestižnoj pisti danas ne bismo imali ni Demnu ni Alexis. Ali ni čitavu plejadu tih hrabrih i kreativnih imena koje lično poziva u goste za naredne revije.
Na kraju krajeva, to je čovek koji je slavno svojevremeno batalio pret-a-porter. Kako bi se bavio samo onome prema čemu još uvek oseća strast: visokoj modi.
Jedna krajne neočekivana stvar koja je Nicolasa vodila kroz proces nastanka kolekcije je pesma How To Do That. Koju je Jean Paul snimio 1989. godine. Naročito stih: There is a new way, a new way, a new way.
Pa, ako vam se još po glavi vrzma haute dilema sa početka, umesto Balenciaga meditacije pustite ovaj zarazni euro-trash hit.
