Poimanje seksepila je subjektivno, a moja vizija će verovatno biti daleko suptilnija od Tomove. Pokazalo se da suptilnost nije uvek vrlina. Naročito ne u modi. Nema sumnje da je Peter izrazito talentovan i da je razumeo brend bolje od bilo koga (izuzimajući Toma lično), rekao je za Njujork Tajms Robert Burke, direktor luksuzne konsultantske kompanije Robert Burke Associates.
Ipak, budući da je moda sada ili zanatska industrija ili veliki biznis, postoji potreba za velikim ličnostima koje predstavljaju brend iznad i izvan odeće.
Ovakav status quo u areni dizajniranog luksuza je bez presedana.
Iznenadni odlazak Hawkingsa, bez naslednika na vidiku, ističe možda najveći izazov s kojim se mnogi brendovi u ovom segmentu suočavaju. To je – kako pronaći zamene za dizajnere čije su impozantne i veoma medijski atraktivne persone neraskidivo povezane. Kako u očima javnosti, tako i sa kućama za koje rade.
Uz Chanel, Givenchy i Dries Van Noten ovo je još jedna u nizu elitnih modnih marki kojima se izgleda ne žuri da tu važnu poziciju po svaku cenu popune. Čini se da nikad nije bilo ovoliko neizvesnosti u segmentu modne industrije čiji prestiž se meri u milijardama (evra, dolara i pratilaca na Instagramu).
Situacija dosta podseća na stare slapstik komedije i pitanje Ima li pilota u avionu?!
Svemu tome ne pomaže ni salva sumanutih spekulacija. Spekulacija o tome koje veliko ime među kreatorima će svoj aktuelni angažman zameniti lukrativnijim i/ili inspirativnijim. Ovakvo neobuzdano nagađanje, iako ponekad zabavno, često se zasniva na ničemu više od šaputanja i željnog razmišljanja. Ili je proizvod strateški plasiranih curenja informacija korišćenih kao taktika u pregovorima o ugovoru?
U trenutku dok ovo pišem, još se nije obistinilo da Sarah Burton zauzme radni sto koji je pripadao Hubertu de Givenchyju (za sad se samo Jacquemus slikao za njim). Nije se desilo ni da Hedi Slimane napusti Celine (prelazak u Chanel je ad acta, natuknuo je Bruno Pavlovsky, jedan od čelnika te kuće). Poslednja u nizu proverenih indormacije je ta da će Jonathan Anderson nakon više od decenije otići iz Loewe – i to pravo u Gucci.
Trenutna biznis atmosfera u tom firentinskom brendu intrigantne istorije ispunjena je zebnjom.
Rezultati prodaje ne pokazuju znake poboljšanja ni u drugom kvartalu 2024. Zamah daju abrovima kako Sabatu de Sarnu neumitno ističe honeymoon period i da Kering mora što pre da pronađe rešenje za nekada najprofitabilniji brend u portfoliju. Guccijeva prodaja je pala za 20% procenata. Kering je upozorio svoje akcionare kako bi im operativni prihod mogao pasti za čak 30 procenata u drugoj polovini godine.
Jedno od najvećih imena u luksuznoj industriji, Kering je zaostajao za konkurentima LVMH-om i Hermèsom tokom postpandemijskog procvata. Stanje se samo pogoršalo kako je cela industrija prestiža usporila. Međutim, to nije jedini njihov brend koji je u kanalu. U Saint Laurentu, drugom po veličini Keringovom brendu, prodaja je pala za 9 procenata na osnovu sličnih pokazatelja u drugom kvartalu, naglašavajući trend iz ranijeg dela godine.
O opipljivoj frustraciji možda više nego išta svedoči Vaccarellova ljutnja nad Dior kreacijom u kojoj je Lady Gaga nastupila na Olimpijadi.
Čitavih petnaest minuta bilo je više nego dovoljno da bukne sukob između dva zvučna imena pariske mode. Toliko je bilo potrebno i da se taj potencijalni plamen netrpeljivosti ugasi. A gle čuda, sve je bilo iste večeri kad su kamere svih svetskih medija zumirale Olimpijsku baklju. (Ne) slučajno, kao simbol fer takmičenja. Vaccarello, kreativni direktor Saint Laurenta je u Instagram postu optužio tim Diora za plagijat.
Po njegovom mišljenju, kreacija od ružičastog i crnog perja podsećala je na ono što je svojevremeno Yves lično skicirao. Skicirao i to za svoju blisku prijateljicu i muzu Zizi Jeanmaire. Post je promptno obrisan, pretpostavljamo hitrom reakcijom sa vrha. Ali, printscreen živi zauvek. Na njemu, u captionu, stoji: Kakva šteta… nema više dostojanstva.
I, ne znam zašto, meni je ta rečenica amblematična za ceo ovaj galimatijas u modnim kućama kome smo svedoci.
