Stvar je jasna – Astrid Wenderlandt iz Miss Tweed je za modu današnjice ono što je Lady Whistledown u Bridgertonu. I kada ona zaoštri pero da proširi friški trač iz dobro obaveštenih krugova (čitaj: krtica u luksuznom sektoru), svi klikćemo na ono read more.
Danas popodne, uz nezaobilazni uppercase na ekskluzivno, objavila je da kako je u ovom trenutku Matthieu Blazy iz Bottega Venete vodeći kandidat za kreativnog direktora u CHANEL-u. Imenovanje francusko-belgijskog dizajnera na jednu od najpoželjnijih pozicija od kada je igle i konca, ako bude potvrđeno, trebalo bi da se desi sredinom decembra. Tako navodi nekoliko izvora iz industrije. Miss Tweed potkrepljuje ovo i sledećim podatkom. U poslednje četiri godine, koliko je Blazy bio kreativni direktor Bottega Venete, taj brend pod Kering grupom postao je najbolji u pogledu rasta prodaje. Kao i u smislu modnog autoriteta i prisutnosti u medijima. Ovo bi bio veoma pametan izbor za Chanel, jer je Blazy mlad (ima 40 godina), veoma talentovan i ima mnogo toga da kaže u svetu mode.
Međutim, tek ako ostavimo brojke i publicitet na stranu, shvatićemo zašto je to dobra (ako ne i najbolja) kandidatura koja se pojavila od iznenadnog odlaska Virginie Viard iz te kuće početkom leta.
Jedna od očaravajućih stvari kod Blazyja je koliko insistira na tome da moda mora da ostane zabavna.
Da nas opija maštovitim i šamara neočekivanim, i da to radi nonšalantno. Jer za Bottega Venetu pažljivo je kreirao svaku kolekciju, modnu reviju i kampanju sa tom idejom na umu. Samo Blazy može da nas uveri da je košulja napravljena potpuno od kože, zapravo napravljena od flanela. Ili da je haljina sa glitterom složena šarenim štrasom. Početkom ove godine, Blazy je pametno angažovao internet senzaciju Jacoba Elordija kao ambasadora, koji je oponašao zeca. Što je suptilno aludiralo na njegovu instantno ikoničnu rolu u filmu Saltburn.
Nastavljajući istu razigranu temu na najnovijoj modnoj reviji brenda za proleće/leto 2025, Blazy je zamenio uobičajene stolice površine sa 60 fotelja od punjenog materijala inspirisanih Zanottinim Sacco foteljama i životinjskim svetom. Blazyjeva magična glad za kreativnošću nije samo očaravajuća. Ona se i prevodi u najsuptilnije i pažljivo izrađene proizvode. Oni prevazilaze ono što se može videti na pisti, već se mora osetiti pod prstima. Bilo da je reč o delikatno konceptualnim naušnicama u formi kapljica, skulpturalnim bočicama parfema za koje se koriste retki i robusni materijali ili sveća za kuću čiji dizajn evocira nesavladivu erupciju vulkana. Sve čega se takne oblikuje onako kakvo nikad bilo nije. I kakvo je možda i uvek zaslužilo da bude. To postaje više imerzivno iskustvo nego luksuzni asortiman. I to je ono što čini Bottega Venetu velikim igračem na tržištu danas.
Odrastajući u centru Pariza, Matthieu Blazy je već kao klinac pokazivao bogatu maštu.
Iako su ga otac, Jacques, stručnjak za umetnost, i majka, Christine Philips, istoričarka i istraživačica, često vodili sa njegovom bliznakinjom Julie i bratom Quentinom na putovanja u inostranstvo — u Kinu, Mali i Burkinu Faso — Blazy je otkrio još više avantura u pričama i crtanim filmovima. Obožavao sam stripove, otkrio je svojevremeno u intervjuu za New York Times. Tom Sojer je bio moj dečji heroj. Prema njegovim rečima, bio je podjednako živahno dete. To delimično objašnjava kako je završio u francuskom katoličkom internatu, a potom i u vojnoj akademiji u Engleskoj.
Napetost između slobode i ograničenja takođe će definisati njegovu karijeru. Ona je počela 2007. u Antverpenu, Belgija, kada je počeo da radi za Rafa Simonsa. Njih dvoje su se upoznali godinu dana ranije na takmičenju International Talent Support u Trstu, Italija, gde je Simons, kao član žirija, bio upoznat sa Blazyjem, jednim od finalista.
Godine 2012. Blazy je angažovan kao glavni dizajner — iako anonimni — u Maison Margiela Artisanal.
Tu mu je, iako je brend poznat po tome što se predstavlja kao kolektiv, bilo dopušteno da se upusti u svoje inventivne hirove. Bilo je to veoma oslobađajuće, rekao je. Do trenutka kada više nije bilo. S toliko slobode, prestaneš da izazivaš sebe. Kuriozitet je da je njegov staž u Maison Martin Margiela dugo ostao u tajnosti, sve dok ga poznata modna novinarka Suzy Menkes nije autovala.
Kada su me pozvali u Margielu, mnogi su mi rekli: ‘Martin više nije u kući, to je mrtva zona, tamo nećete ništa postići’, pa sam to shvatio kao ogromnu izazovnu priliku, otkriva. Sve je bilo o transformaciji. Uzeo bi savršen kaput i od njega napravio suknju. Uzeo bi limenke i pretvorio ih u obuću. Sve je bilo mogući materijal. O iskustvu anonimnog rada u odnosu na sadašnju prepoznatljivost u industriji, dodao je s podsmehom: Jedina stvar koja se promenila je to što te ponekad zovu ‘Matthieu’, a ti ne znaš ko su, što je malo čudno.
