Journal #trendspotting: Odlazak
Johna Galliana iz Margiele

Odlazak Johna Galliana iz Margiele je poslednji ekser u kovčegu visoke mode kakvu poznajemo. I to je dobra stvar.

U jedinstvenoj izjavi kakvu samo neprikosnoveni simbol visoke mode dvehiljadih može da napiše, Galliano je naveo sledeće. Moje srce preplavljeno je radosnom zahvalnošću, a moja duša se smeši. Planovi o njegovom povlačenju već su neko vreme kružili kao glasine, ali vest je ipak odjeknula kao da svi prvi put čujemo za to. Na Instagram objavi, gde je Galliano podelio svoju izjavu (zajedno s fotografijom na kojoj puši cigaretu na prozoru Margiela studija), kolege kreativni direktori, modni velikani, veterani kritike i brojni fanovi ostavili su duboki naklon.

Kolektivni žal odnosilo se pre svega na to da neće biti nastavka njegovom trijumfalnom couture spektaklu iz januara, modnoj reviji koja je zaokupila pažnju sveta kao nijedna druga u poslednjih dvadeset godina. No, Galliano odlazi iz Maison Margiela na vrhuncu svoje kreativnosti. Ponosan, pun nade za budućnost brenda i zadovoljan. Izazov koji smo postavili pred sebe — rezultati toga su izgradnja na DNK-u koji je Martin [Margiela] ostavio kući. To je zaista krv koja teče našim kreativnim venama i moguće nacrte za budućnost, kaže Galliano.

John je od Margiele napravio najaktuelniju couture kuću na svetu.

Izjavio je Renzo Rosso, predsednik italijanske grupe OTB, koja je vlasnik Maison Margiela. Rosso je dodao da je poslednja decenija neverovatno intenzivnog rada, izvanrednih revija i instalacija, te prelepo dizajniranih proizvoda postavila temelje za budućnost. Galliano je, pak, izrazio zahvalnost Rossu što mu je pružio novu priliku, dodavši: Nastavljam da se iskupljujem i nikada neću prestati da sanjam.

Moja krila su zalečena, deset godina kasnije, zauvek sam zahvalan za ovaj siguran prostor za stvaranje i njegovu nepokolebljivu podršku, izjavio je Galliano.

U međuvremenu, biznis mora da ide dalje. Za sada, samo Renzo Rosso zna ko će preuzeti izazov nasleđivanja Galliana u Margieli. Spominje se Glenn Martens koji je nedavno napustio Y/Project. Martens je i dalje kreativni direktor Diesela, brenda koji je u istoj grupaciji kao i Margiela, a već se dokazao na polju visoke mode, kao gost Jean Paul Gaultiera. Rosso je doveo Galliana u Margielu 2014. godine, čime je završio dizajnerov period izolacije nakon antisemitskog skandala iz 2011. godine koji je potresao nekada nedodirljivog genija.

Svoj debi na pisti za Maison Margiela Galliano je imao u januaru 2015. godine.

Tada je predstavio malu couture kolekciju pred pažljivo odabranom publikom od oko stotinak ljudi u Londonu. To je označilo početak njegovog povratka, nakon što je (ne)slavno otpušten iz Diora. Prva Artisanal kolekcija Maison Margiela bila je s jasnom namerom.

Sve je počelo nakon divnog popodneva uz čaj sa Martinom, kada mi je rekao: Uzmi šta želiš iz DNK kuće, zaštiti sebe i učini to svojim, priseća se John. Znate već kakav sam ja — temeljno istraživanje je neizostavan deo mog procesa. Ali imati izvor, osnivača Maison Margiela, preko puta sebe, koji je bio izuzetno velikodušan svojim vremenom, sećanjima i filozofijom iza brenda — zaista sam imao sreće. To je promenilo sve za mene. Sumnje koje sam imao — da li sam prava osoba, da li to mogu da izvedem — nestale su nakon te rečenice. Pomislio sam: Mislim da mogu da pokušam.

Gallianova decenijska era u Margieli učvrstila je njegov kreativni kambek.

Revitalizovao je nasleđe brenda, ponovo uveo konceptualni kod Martina Margiele u modni vokabular nove generacije. Tokom decenije koju je proveo u Margieli, Galliano je osmislio interni rečnik pojmova za specifične tehnike koje je razvio — tehnike poput décortiqué (skidanje spoljašnjih slojeva) ili recicla.

Recicla je naš pogled na upcycling i reciklažu.

To je reč koju smo sami osmislili. Replica je termin koji je Martin koristio. Recicla znači da koristimo stvari pronađene u second-hand radnjama, koje bih zatim prepravljao i kombinovao. Replicirali smo recicla, i iskreno, razlika nije mogla da se primeti, objašnjava dizajner. To nam je omogućilo da ih prodajemo širom sveta, i bio je to radostan trenutak jer je inspirisao i poslovnu stranu priče — zapravo smo pronašli rešenje za njihovu proizvodnju. Sve su komadi pažljivo obeleženi, kao što možete videti — navodi se poreklo, godina kada smo ih pronašli i ostale informacije. Svi ovi novi motivi u kolekcijama zajedno su činili artisanalogiju. Sve ideje bile su ukorenjene u Margielinom temeljnim radovima, ali mogle su proizaći samo iz genijalnih ruku Galliana. A sada, kako sam kaže: One su tu, tu su zauvek — kao inspiracija.

Pored definisanja kodova kuće, paralelno je razvijao i narativ oko stava Margiela devojke. Ona je obučena u žurbi — tehnika kroz koju se svima poznati, spontani pokreti zamrzavaju u krojevima i stilizaciji odevnih komada i aksesoara. To je nesvesna glamuroznost u trenutku kada navlačite majicu, oblačite kaput ili izlazite iz kuće mahinalno sa gumenim kuhinjskim rukavicama. Ovo je juhstapozirano sa buržujskim manirom u kojima se krojenjem ili stilizacijom hvataju nonšalantni pokreti i signali povezani s modnom mentalnošću i pristupom odevanju srednjovekovne buržoazije.

Šta god bude sledeće (u)radio, svi znamo da se ova era neće ponoviti.

Baš kao što nikad niko nije uspeo da nadmaši one Dior fantazmagorije na revijama u osvitu novog milenijuma. Galliano je takav umetnik, on dopusti svom kreativnom zadatku na određenom mestu da ga celog obuzme, pa čak i po cenu samouništenja.

U toj neponovljivosti je njegova snaga i slabost, koja mu je dala sve i koštala ga svega. Podjednako mi je lako (i drago) da ga zamislim kako od sutra cepa najskuplju svilu na froncle za najbogatije beskućnice planete u nekom drugom couture ateljeu, kao i da ćaska o hortenzijama sa penzionisanim Margielom u njegovoj belgijskoj vikendici.

Inače povučeni Galliano dotakao se mnogih tema u svom opširnom oproštajnom pismu.

Zahvalio se svojim muzama (čije identitete nije otkrio), i pohvalio svoj atelje zbog posvećenosti sporoj i etičkoj modi. Vaše izuzetno znanje i sposobnost da komunicirate kroz kroj sa osećajem i emocijom predstavljaju srce svake kreacije. Zajedno, vođeni smo lepotom—potragom za balansom, konstrukcijom i lakoćom pera, napisao je. Galliano je takođe izneo svoje mišljenje o kulturi otkazivanja, pišući (što i nije iznenađenje) da je modna industrija najbolja kroz kolektivnu podršku, a ne kroz osudu. Naglasio je: Jer Bog je u svima nama. NE kada jedni druge otkazujemo.

Pismo ne deluje kao da ga je napisao neko ko planira da se penzioniše, ali ne otkriva konkretne planove za budućnost. Galliano samo aludira na glasine: Svi žele da znaju, svi žele da sanjaju, napisao je. Kada dođe pravo vreme, sve će biti otkriveno. Za sada, koristim ovaj trenutak da izrazim duboku zahvalnost. Nastavljam da se iskupljujem i nikada neću prestati da sanjam. I ja moram da sanjam.

Foto: Dimitrios Kambouris / AFP / Profimedia / Instagram (@jgalliano / @maisonmargiela)