Journal #trendspotting: Londonska nedelja mode je dokaz da nam svima treba promena

Ako su njujorške revije protekle u duhu stilske polemike o tome gde je uporište američke mode danas, London Fashion Week je pak bio u znaku – transformacije.

Kao po nekom neizgovorenom dogovoru, skoro svi dizajneri koji oblikuju tamošnju scenu poslednjih godina pristupili su istoj kontemplaciji nad promenom – ličnom i društvenom, tihom i buntovnom, evolucijom i revolucijom. To je bilo vidljivo u formi na pisti, atmosferi oko revije, pa čak i koloritu koji se iz kolekcija prelio u okruženje. I baš kao što je neminovno u životu, ova promena je došla u pravo vreme, skicirajući budući londonski modni manifest.

Jonathan Anderson svaki put servira subverziju — pa ni njegova JW Anderson kolekcija za proleće 2025. nije bila izuzetak.

Kada govorimo o revidiranju kanona, niko nikad nije imao sumnje u Andersonovu instinktivnu sposobnost da transformiše svakodnevne, obične komade odeće potpuno preispitujući njihove oblike i siluete. Ova kolekcija je bila prožeta Andersonovim uvek prisutnim humorom, uz ironičan pristup ženstvenosti. Ekstremni pristup osnovnim komadima bio je svuda prisutan – kao i drska igra sa proporcijama. Irski dizajner je u svojim beleškama o reviji napisao da razmišlja o postavljanju strogih granica kao oslobađajućem činu. O dizajnerskoj potrazi ukorenjenoj u materijalnosti onoga za šta je odeća namenjena, u reduciranoj biblioteci materijala, dok je stvarao ovu kolekciju.

Pleteni komadi su bili zvezde revije, sa mnogo opcija koje dotiču nadrealno ženstvenu stranu njegove estetike. (Anderson je opisao izgled kao reminiscenciju na rane JW Anderson kolekcije u svojim beleškama o reviji.) Klasična haljina-džemper bila je veća, masivnija i namerno iskrivljena. Cveće pletenih petlji visilo je sa mini haljina-džempera poput latica iz čudne i očaravajuće bašte. Druga haljina-džemper dolazila je u džinovskim trakama pletenog materijala tkanim u ukrštenom uzorku.

Za dizajnera koji je često referencirao internet kulturu u svojim kreacijama, ovo je mogao biti jedan veliki haštag, dekonstruisan i vraćen u garderobu. Ali suknja sa zvonastim, strukturalnim oblikom bila je najinventivnija forma u kolekciji. Možete se uvek osloniti na Andersona da isporuči novu siluetu sezone, a ova definitivno deluje sveže. Te mini suknje su toliko kratke, krute i skulpturalne da gotovo izgledaju kao krila. Ponekad, ključ revitalizacije mode znači preispitivanje klasika do božanstveno bizarnih ekstrema.

Tu je Simone Rocha, majstorica subverzivne ženstvenosti.

Rocha je privukla modnu publiku u Centralni Krivični Sud, poznatiji kao The Old Bailey, na paradu svojih balerina, koje su koračale u suknjama od tila stilizovanim uz pletenim komadima u prepoznatljivoj silueti za nju. Raznoliki kasting ženskih i muških modela izašao je u šortsevima sa resama i odgovarajućim kardiganima uz njih, potom noseći delikatne cvetne organdinske kapute i haljine, i baletanke uz ukrašeni teksas.

Muška odeća bila je jednako mekana i senzualna kao i ženska, ali nije zbog toga delovala manje ubedljivo, štaviše. Bila je to prava demonstracija onoga što Simone Rocha radi najbolje.

Erdem, uvek romantičar, pokazao je kako se menjamo u ljubavi.

Možda na prvi pogled ne deluje u skladu sa temom — ali to što je Erdem Moralioglu razmišljao o rodnom identitetu, ljubavi i svrsi u svojoj kolekciji samo govori u prilog koliko nijedan identitet nije imun na transformaciju. Inspirisan romanom The Well of Loneliness iz 1928. godine, dizajner je odao počast njegovim složenim likovima — i putovanju samospoznaje koja je osokolila Radclyffe Hall ka tome da živi svoju istinu. Erdem je celu reviju zasnovao na istraživanju života Radclyffe i vajarke Une, Lady Troubridge.

Radclyffe je najpoznatija po tom romanu, koji je postao neka vrsta queer, lezbejskog biblijskog teksta, objasnio je Erdem nakon što su njegova odela moćnih kontrasta i nizovi haljina sa spuštenim strukom prošli stepenicama i dvorištem Britanskog muzeja. Naslovna strana romana The Well of Loneliness bila je odštampana na platnu i prišivena kao znak časti na manžetni svakog odela — sa monoklom zakačenim za svaki rever. Roman je ozloglašeno zabranila britanska vlada 1928. godine zbog prikazivanja ženskog lika po imenu Stephen i njene ljubavnice Mary.

Radclyffe je rođena kao Marguerite, a koristila je ime John, rekao je Moralioglu. Najviše me je fasciniralo koliko je ona bila muževna, a koliko je Una bila ženstvena. U bekstejdžu, dizajner je nosio majicu sa printom zelenog karanfila—tajnog simbola homoseksualnosti iz vremena Oscara Wildea. Napomenuo je da se majica prodaje kao deo njegove podrške za akt, jedinu britansku dobrotvornu organizaciju koja pruža pomoć LGBTQIA+ mladim beskućnicima starosti od 16 do 25 godina, i Not A Phase, organizaciju predvođenu trans osobama.

Burberry transformacija tek treba da procveta.

Nacionalno pozorište u Londonu za potrebe Burberry revije transformisano je u set koji je kreirao umetnik Gary Hume, zvezda pokreta Young British Artists (YBA) iz ’90-ih. Njegova instalacija, napravljena od izrezanih komada tkanine u nijansama tirkizne, učinila je nežnijom tu brutalističku strukturu. Daniel Lee, koji je od 2022. godine kreativni direktor kuće Burberry, odlučio je da se fokusira na nasleđe za leto 2025. ali nije pristupio istoriji na predvidiv, linearan način.

U njegovim rukama, prepoznatljivi Burberry mantil skraćen je u lagani plašt ili transformisan u pametne jakne i bluze sa vezivanjem oko vrata. Eterični dodiri – ukrasi od perja, rese sa šljokicama u stilu flapper devojaka i karneri – bili su kombinovani sa robusnijim komadima, poput cargo pantalona, evocirajući londonski manir spajanja visoke i niske mode poznatiji pod krilaticom high/low. Štaviše, kasting je uključivao omiljene britanske modele poput Edie Campbell i Lily Donaldson, koje su poznate po takvom načinu oblačenja van piste.

Veče kad je održana revija Nensi Dojake bilo je posebno važno za dizajnerku, jer je sublimat njene poslovne transformacije.

Označena kao mlada nada tamošnje scene i najistaknutija predstavnica trenda golog odevanja kakvo mnogi nazivaju i pandemic revenge dressing, nakon godine pauze od revija, vratila se na LFW, predstavila svoju saradnju sa Calvinom Kleinom (koja je odmah dostupna) i lansirala svoj sopstveni veb-šop—sve u jednom danu. Ponekad morate napraviti skok u nepoznato!, rekla je u intervjuu u svom studiju. Danas postoji mnogo mladih dizajnerki koje na različite načine prikazuju ženska tela—i što ih je više, to bolje, naravno. Međutim, Dojaka je svojim povratkom (iako nikada zapravo nije bila odsutna) podsetila modni svet na to koliko su njeni radovi precizni, senzualni i tehnički zapanjujući.

Dojaka je iskoristila vreme van intenzivnog ciklusa sezonskih revija da radi na Calvin Klein projektu i da uspori tempo. Izabravši da promeni način na koji deluje na modnoj sceni prešla je u redove dizajnera koji prikazuju svoje radove samo kada imaju nešto da kažu, a ne zato što industrijska očekivanja nameću konstantno pojavljivanje. Ne želim da vršim pritisak na sebe da radim reviju svake sezone, i jednostavno ne želim da dovedem sebe u situaciju da uništavam svoj brend zato što štancujem kolekcije, rekla je pragmatično. Ima toliko drugih stvari o kojima treba voditi računa u poslu, i sada mogu da im se posvetim. Zato se sada osećam mnogo bolje, zaključila je uz osmeh.

Foto: Instagram (@jonathan.anderson / @jw_anderson / @erdem ./ @nensidojaka / @simonerocha_ / @burberry / @calvinklein)