Kada je Nicolas Ghesquière pre deset godina prešao iz Balenciage u Vuitton poprište prestiža u modnoj industriji nije bilo ovoliko saturisano kao što je to danas slučaj. Moda je nekada bila za čudake, Ghesquière je letos rekao u obimnom intervju za Vogue. Kada je započeo posao devedesetih, objašnjava, modno osvešćeni izgledali su kao mala, šarmantna plemena autsajdera i strastvenih poznavaoca, koje je šira javnost ismevala ili tretirala kao vanzemaljce. Sada je moda postala velika mašina kreativnog poduhvata i globalne slave. Prihvaćena, procenjena i analizirana kroz milijarde kanala, jednako mainstream kao i industrija zabave, a po mnogim merama i unosnija. Od svih uspeha proizašlih iz tog uspona, možda nijedan brend nije porastao više, niti tako brzo, kao Louis Vuitton.
Ghesquièreova cela decenija na mestu umetničkog direktora te istorijski važne kuće je impresivan period, čak i po najvišim standardima – i izuzetan trenutak u vreme kada se kreativne promene u modnoj industriji čine sve bržim svake godine. Ali to je takođe dokaz jedinstva Ghesquièreove vizije u periodu kada, moglo bi se reći, malo šta drugo u svetu ostaje postojano. Ništa manje pohvalno o njegovom pregalaštvu ne govori ni činjenica da su mnoga danas uticajna dizajnerska imena počela upravo kao njegovi bliski saradnici. Julien Dossena koji je dugo u Rabanneu, i Michael Rider što je nedavno postavljen za kreativnog direktora Celine.
Ghesquièreov produžetak ugovora, koji je potpisao prošle jeseni, daje mu najmanje još pet godina u Vuittonu.
Posvećenost, moglo bi se reći, ideji posvećenosti, u vreme kada drugi dizajneri njegove generacije, poput Phoebe Philo i Hedi Slimane, naginju nestalnijim oblicima karijere. Ghesquière je postao poznat u vreme kada je povratna informacija o kolekciji značila čekanje do sledećeg jutra kako bi se kupile novine, a ipak ga društvene mreže nisu istisnule.
Neću reći da ovaj posao nije uporediv sa onim koji sam preuzeo pre 10 godina, ali sada je gotovo sasvim drugačiji posao, kaže Ghesquière. Odolevanje ubrzanju je postalo važno, objašnjava. Studio je porastao, atelje je porastao, i morali smo da se prilagodimo, kaže.
Kada je Ghesquière počeo da radi na reviji povodom 10. godišnjice, ostavio je olovku i umesto toga okupio saradnike.
Pitao ih je koja od njegovih prethodnih kreacija je izdržala test vremena. Zatim je počeo da ih meša i eksperimentiše – da li bi zimski kaput iz prošlih sezona mogao postati večernja haljina? To je igra tragova koju poznavalac možda prepozna, kaže on. Novajlija neće, ali možda prepozna stil. Neki oblici imali su veći potencijal nego što ih je video pre pet ili sedam godina, pa su ih nastavili razvijati. Na neki način, to je ono što čini jednu luksuznu kuću lepom, tvrdi on. Trebalo mi je nekoliko godina i revija povodom godišnjice da to shvatim. Ali shvatio sam da je zapravo u redu ponavljati ciklus.
Kolekcija za sledeće proleće prikazana početkom oktobra izvanredno je istraživanje složenog i nijansiranog odnosa između mekoće i moći.
To je dizajnerski koncept s kojim se Ghesquière godinama igrao. Ove sezone, dao je zadatak flou ateljeu Louis Vuittona da pravi sakoe. Tailleur ateljeu da kreira izuzetno fluidne haljine, što je rezultiralo jednom od njegovih najmekših i najprijemčivijih kolekcija do sada, u kojoj se nije izgubio njegov eksperimentalni duh. Meka moć, tako je Ghesquière opisao kolekciju. Kolekcija cveta kroz kontraste, donoseći harmonizovanu napetost između naizgled suprotstavljenih snaga. Komadi odišu stalnim pokretom, donoseći harmoniju između nepokolebljive lakoće, strukturirane mekoće, delikatne preciznosti i eterealne raskoši. Tema mehanike fluidnosti dominira kolekcijom, nimalo slučajno.
Jedan od prvih dizajnerskih poteza Ghesquièrea u ovoj kući bio je da minijaturizuje i omekša najamblematičniji proizvod brenda, kovčeg, stvarajući dražesnu torbicu.
Sada je Ghesquière primenio sličnu tehniku na celu kolekciju. Mislili smo da bi bilo veoma interesantno pomeriti granice. Pokušati definisati arhitekturu u fluidnosti, snagu u lakoći, i kako postići moćnu siluetu, ali u pokretu, rekao je nakon prezentacije. Ghesquière istražuje meku moć kroz dizajne koji spajaju suprotne ideje u fluidnu, ali strukturiranu naraciju.
Deset godina kasnije, Petite Malle i dalje je vrlo popularna, a na Vuittonovoj pisti za prolećnu kolekciju predstavljeno je deset izuzetnih verzija ove torbice. A Ghesquière je sebi sada nametnuo još jedan izazov. To je stvaranje generacijske torbe, ona koja će biti svojevrsni kontrapunkt preciznosti odeće, oda nonšalanciji.
Mislim da, ako ne stavite sebe u estetsku opasnost svake sezone, ne igrate modnu igru. Precizan je u svojoj nedokučivosti Ghesquière.
Foto: Agence / Bestimage / Profimedia / Instagram (@nicolasghesquiere / @louisvuitton)
