Iako nam može delovati kako je termin kapsula garderoba proizvod našeg digitalnog (imidžom opsednutog) doba, činjenice govore da je tu od sedamdesetih.
Prva ga je koristila Susie Faux, vlasnica uticajnog londonskog butika Wardrobe, još sedamdesetih. Susie je primetila kako njene mušterije troše novac na previše različitih odevnih predmeta koji dugoročno nisu bili optimalni za njih. Umesto toga, Wardrobe je nudio manje opcija ali joj je umesto toga fokus bio na kroju i visokoj funkcionalnosti. Ideju će deceniju kasnije zatim svojoj estetici prilagoditi Donna Karan kroz formaciju sedam lakih komada, i – ostalo je istorija. Osim što nije svaka kapsula garderoba ono za šta se izdaje. Sećam se, recimo, kako je negde u osvit dvehiljaditih Tom Ford kontemplirao nad idejom kapsula garderobe u nju dodavši onu čuvenu tangu sa metalnim G za dno leđa.
Baš kao što neprevaziđeni erotoman Ford pretpostavlja da su svi u svakom trenutku brazilski depilirani za otkrivajući primerak dizajnerskog veša, svaki tom modne proze o kapsula garderobi pretpostavlja da univerzalni osnovni komadi mogu odgovarati svima. Crne pantalone, bele košulje, trenč i baletanke možda funkcionišu za neke. Ali, oni ne odražavaju kulturne, regionalne ili lične preferencije drugih. Takođe, kapsulni garderober nije isto što i posedovanje malo odeće, niti je isto što i imati definisan stil. Za mnoge od nas, pokušaj da se postigne taj mitski, savršeni kapsulni garderober je poput rešavanja Rubikove kocke. Ali, tako da svaki put završimo samo prvu stranu. To je obeshrabrujući i dugotrajan zadatak.
Ono što me najviše rastužuje u vezi sa konceptom kapsulnog garderobera jeste to što u njemu nema mesta za nostalgiju.
On daje prednost pragmatizmu nad čistom sentimentalnošću. A, postoji razlog zašto je prolaz u Narniju bio kroz garderober – naši ormani imaju magične moći. Nigde ovo nije bilo jasnije nego kada je svojevremeno Chloë Sevigny organizovala rasprodaju svog ormara. Da budemo jasni, ona nije izmislila koncept rasprodaje ormara, niti ga je sprovela na neki fundamentalno drugačiji način. Ali, tog sudbonosnog dana u maju 2023. godine, dok su se kupci okupljali u redu koji je dva puta obišao blok u Njujorku, glumica, model i sveukupna ikona stila izazvala je pravu pomamu. Nakon njene rasprodaje – gde su se prodavali traženi predmeti poput Hermès mantila, leopard-print kaputa Supreme za 825 dolara, mini-haljine Versace s printom Meduze, Chanel šahovskog seta i školske haljine od tartana koju je kupila Olivia Rodrigo – usledio je talas značajnih rasprodaja ormara.
Poznate ličnosti, uključujući Jennu Lyons, Palomu Elsesser i Ivy Getty, pridružile su se ovom trendu. Vodeći ljudi iz sveta mode i kulture, kao što su Leandra Medine Cohen, Harling Ross Anton, Emilia Petrarca, Laura Reilly i Juliana Salazar, privlačili su mase da kupuju njihovu odeću. U Njujorku je ovaj cirkus rasprodaja ormara dostigao takav nivo da gotovo svakog vikenda možete istraživati nečiju garderobu. Kupci su na ovim rasprodajama dolazili do kultnih predmeta, poput Chanel čizama s čipkom koje je Medine Cohen nosila na večeri uoči svog venčanja ili Karl Lagerfeld džempera oslikanog ručno. I nema naznaka da će ove rasprodaje usporiti.
Nakon smrti fantastične spisateljice Joan Didion, obožavaoci su ushićeno pratili odvijanje aukcije njenih privatnih predmeta poput Celine naočara (dobijenih na snimanju kampanje za brend tokom kreativnog mandata Phoebe Philo). Joan je volela stvari skoro kao što Chloe Finneman kaže da ih voli, ali je uprkos tome slavno imala svoju preteču kapsula garderobera – spisak za pakovanje koji je držala zalepljen unutar ormara. Omogućio mi je da se spakujem, bez razmišljanja, za bilo koji zadatak koji sam mogla da dobijem, napisala je 1979. godine.
Na Didioninom spisku bile su: dve suknje, dva džempera ili trikoe, jedan pulover, dva para cipela, čarape, grudnjak, spavaćica, ogrtač, papuče.
Ukupno dvanaest komada. Trinaest, ako uključite vuneni prekrivač od mohera koji je nosila tokom letova. Obratite pažnju na namernu anonimnost kostima: u suknji, trikou i čarapama, mogla sam se uklopiti u obe strane kulture, napisala je Didion.
Možda to baš jeste suština – da pronađemo mir između našeg unutrašnjeg kustosa garderobe i neumerenog kolekcionara.
Foto: Profimedia, IMDb, Instagram (@chloeiscrazy, @chloessevigny)
