Pustite hajp, ponovo je važno ono što možete da osetite.
Prošle nedelje, u vedro majsko veče kakvo neumitno izaziva potrebu za poletnim odbrojavanjem do početka leta, različito doterane zvanice zaputile su se ka poetično trošnom zdanju u beogradskom kvartu. Nekada poznatom kao – Savamala. A među njima i ja.
Ukoliko neko od pozvanih igrom slučaja nikad pre nije posetio Gajbu (i/ili sa njom povezanu trijadu prestoničkog provoda Mladost Ludost Gradost) pre zatvaranja pretprošlog maja, bilo je sasvim dovoljno da do ulaza prati niche mirisni trag. A on se (courtesy of prolećni poverarac) razvio sve do Brankovog mosta.
Možete li da namirišete trend?
Bio je to svojevrsni olfaktorni crveni tepih za prvu čulnu izložbu Metropoliten parfimerije. Na njoj su omamljuljući bestseleri iz domena vrhunski ezoteričnim parfema prikazani u svom svôm emotivnom potencijalu. Evocirali su ne samo ono na šta znamo i osećamo da mirišu, već i sve ono skriveno što u nama te note mogu da rasplamsaju.
Dok smo tako en masse tumarali kroz znalačku mirisnu postavku suvenira sećanja od uspomena i strasti, po škripavom drvenom podu i rashodovanom stepeništu, dodatno ohrabreni proseccom u kome je plivao žele od zove, nismo mogli ništa drugo nego da – koristimo sva čula u isti mah. Kao što, na sopstvenu štetu, odavno nismo.
De Sarno i teorija evolucije.
Upravo će se takav sentimentalni avanturizam pokazati i kao šlagvort Gucci Cruise kolekcije. Nju je Sabato de Sarno ispred firentinske marke u ponedeljak predstavio u Londonu. Druga reka, ali sličan zalazak sunca nad brutalistički velelepnom zgradom Tejt muzeja, pokazao se kao idealan mizanscen za novo poglavlje de Sarnovog Guccija.
Ono koje manje gleda u relaciju prošlosti i budućnosti ove kuće. Ono koje više gleda ka onome što je njega oblikovalo kao dizajnera. Ulozi su veliki. Njegova rešenost da ostavi trag, još veća. A ako se uzme u obzir ambicioznost ideja iz kolekcije nazvane We’ll Always Have London, tako će i biti. U beleškama za reviju, Sabato je upisao kako je iznova inspirisan gradom koji ga je primio raširenih ruku i saslušao.
Majka Priroda je majkovala.
U pravcu budućeg procvata novog Guccija može se tumačiti i to što su ogromne podzemne betonske pećine muzeja, poznate kao Rezervoari (The Tanks), bile ukrašene sa više od 10.000 zelenih biljaka koje su bujale sa plafona. Sa plafona, poda i stubova. Odeća je bila poželjna, ali čulnost prirode se teško može nadmašiti. Odeća kojom de Sarno vlada, poput tartan paterna izvedenog skroz u vezu kristala, posebnija je za nošenje nego za gledanje. Da, svi elementi megauspešne revije su bili tu. Gosti sa A-liste, budžet dostojan holivudskog blokbastera, pomno razvijan narativ koji nas vodi sve do davnih dana.
Dana kada je mladi Guccio Gucci kao lakej u slavnom Savoyu razvijao fascinaciju džetseterima koji se razmeću basnoslovnim koferima i torbama. Iste one će, kao što svi znamo, postati porodična imperija sa teškim, nikad do kraja raspakovanim emotivnim prtljagom. Pa ipak, najveća vrednost ove kolekcije nije u tome što će iznedriti komercijalno uspešne komade poput mrežastog cegera ili farmerki širokih nogavica, već što je Sabato uhvatio zapatio neke metaforičke korene na ovoj poželjnoj a zahtevnoj poziciji. A ta vrsta smirenosti u oku tržišne oluje, ekvivalent je dizajnerskog sedmog čula.
Moda je očigledno in her feelings.
Doživljavati odeću uživo, prolaziti vrhovima prstiju preko reljefne teksture i osećati mekoću tkanine u rukama, definitivno je lajtmotiv aktuelnog trendovskog trenutka. Nakon nekoliko godina u kome se šakom i kapom ulagalo u maksimiziranje iskustva onlajn kupovine, čini se da se moda okreće fizičkom prisustvu. To je na svoj način najavila i godišnja izložba kostimskog odeljenja Metropolitena, budući da je upravo senzualnost otkrivanja onog na slici nevidljivog bila polazna tačka postavke.
Uvek ćemo imati Kan.
Odličnu paralelu između komercijalno moćnog i čulno intrigantnog predstavlja i fama crvenog tepiha na Kroazeti o trajanju Kanskog filmskog festivala. Uvek ležerniji od onog na Oskarima, i lišen elaborativnog narativa kakav propisuje pojavljivanje na Met Gali, Kan nam je tokom decenija dao neka nezaboravna izdanja za moodboard života. Jane Birkin koja je uparila svoju haljinu od perlica sa pletenom korpom. Madonna u Gaultierovom kupastom brusu i podvezicama. Bosonoga Julia Roberts u crnoj haljini šifona… Ove godine, mnogi maestralni stajlinzi kao da su bili u senci ozbiljno promišljenog šika kompiliranog od zlata vrednih referenca na zlatno doba Holivuda sa kojim je Anya Taylor-Joy došla da promoviše Furiosu, najnoviji film u Mad Max franšizi.
Ta senka nekad nije bila samo metaforička, već i stvarna. Jacquemus šešir je vaistinu širi od suncobrana, i na najglamurozniji način osobu koja ga nosi uskraćuje za ono najčulnije u toplim danima – senke sunčanog popodneva koje se igraju na koži.
