Nema ko mi nije poslao taj post sa stylenotcom.
Jedan od onih karakteristično plavih boksova sa tog naloga, čija vickasta zapažanja nam ovih dana služe kao barometar modnih prilika – makar od kad je Diet Prada postao više Diet a manje Prada. Beka Gvishiani je, povodom revije Emporio Armani namenjene sezoni proleće leto 2025 napisao Giorgio Armani said: Chill. A onda na sledećem slajdu: Like for real chill. I na kraju, Chill 80 times jer je ukupno toliko look-ova viđeno na milanskoj pisti tog dana. Svaki od njih je odisao opuštenošću krajnje nekarakterističnom za ovu našu, efektnom estetikom opterećenu eru. Svi osim jednog: Giorgio je u finalu na pistu poslao mišićavog momka odevenog u harness i oskudni kožni šorts.
Scandaloso?!
Oba odevna (u širem smislu) predmeta napravljena su od mukotrpno obrađene, basnoslovno mekane kože nijanse konjaka. Uprkos vrlo očigledoj inspiraciji, teško ih je povezati sa bilo čime što bi se zaista koristilo za BDSM. Štaviše, čak ni kao fashion statement ne bi vam garantovali prolazak pored face check berlinskog Berghaina. Pa ipak, taj trenutak je toliko karakterističan za aktuelni trenutak u muškoj modi da se svim silama opirem da iskoristim onu prozaičnu paralelu o tome koliko je sve ogolio (pun intended). Sve do sada viđeno na revijama u muškom ciklusu neumornog Fashion Week kalendara samo je potvrdio u kojoj meri je ovaj segment industrije između čekića i nakovnja.
Ili bolje reći, između zanata i hajpa.
Ova sezona bi mogla ostati upamćena po tome koliko dijametralno različitih modnih marki je u isti mah kontempliralo nad istim pitanjima – šta ih čini relevantnim u današnjem modnom pejzažu? Šta uopšte brend čini poželjnim za poslovično hirovite kupce novih generacija? Da li se u nepredvidivoj ekonomskoj klimi isplati igrati na sigurno ili baš suprotno? Kako se brzopotezno, a po profit bezbolno otresti uvreženih predstava o sopstvenom brend imidžu koje očigledno više nisu u ravni sa načinom kako se sada konzumira moda? I, poslednje a očigledno najaktuelnije – ako to učinite hitro kao da skidate teški, demodirani kaput, da li pred svetom ostajete samo u tri po torzou strateški pozicionirana kaiša i kožnim gaćama?
Zaokret ka jednostavnosti je manje jednostavan nego što to zvuči.
Pre godinu dana, Pharrell Williams je održao masterklas na temu think big. Tada je pariski Pont Neuf obavio u zlato za potrebe prezentacije svoje debitanske Louis Vuitton muške kolekcije. Bila je to luxe terevenka za pamćenje. Poput neke vojne parade za hypebeast brigadu – u poslednjih dvanaest meseci niko joj nije ni mogao parirati sa ozbiljnošću glamura, makar kad su muške revije u pitanju. Pa čak ni sam Pharrell svojim narednim revijama. Međutim, takođe je zanimljivo koliko je malo dizajnerskih kuća uopšte želelo da proba isti pristup za svoje men’s linije. Umesto toga, revije kao da su postale manje – iako je silueta na njima i dalje bespogovorno voluminozna. Počelo je kad je Rick Owens organizovao prošlu mušku reviju u svom pariskom stanu. Zatim je Olivier Rousteing umesto catwalk-a upriličio koktel u Hotelu Regina gde su se modeli doterani u najnovije kreacije baškarili uz šank.
