Journal #trendspotting: Utisci iz Milana koji će nas držati duže od jedne nedelje mode

Međutim, čini se da je renesansa konačno na pomolu. Nekoliko revija na MFW, sa svojom slojevitom inspiracijom, beskompromisnim eksperimentima u materijalu i ležernim sjajem blistavog kroja, pokazalo je da ulazimo u potpuno novu eru made in Italy, onu koja nije opterećena blatantnim razmetanjem luksuza, već kontemplativnim uživanjem u odeći napravljenoj da se dugo voli i nosi.

U svojih dve i po godine u brendu, Blazy je pretvorio Bottega Veneta u najvažniju reviju Milanske nedelje mode. On je retka ličnost koja uspeva da spoji konceptualno sa svakodnevnim, u kul maniru. I Matthieu definitivno zna kako da postavi scenu. Stolice u obliku životinja – Michelle Yeoh na bubamari, Kendall Jenner na konju, Jacob Elordi, novo zaštitno lice brenda, na zecu – stavile su publiku Bottega Veneta revije u razdragano raspoloženje. Bilo je kao da su svi ponovo deca u igraonici, s kolenima savijenim ispod brade, spremni da gledaju svoju omiljenu emisiju na TV-u.

Rezultat je kolekcija koja naglašava individualnost i nepredvidljivost ljudi, uprkos internetu. Naočare u stilu svemirske ere, preterane siluete, sićušni topovi, kaubojske čizme, sportska odeća i kožne gaćice prodefilovali su pistom, stilizovani u kombinacijama koje su bile čudne i predivne – kako su objasnili u bekstejdžu. Sve se odnosilo na to da svaka osoba postane svoj sopstveni superheroj. Umesto da prati algoritme koji nam govore šta da nosimo. Postojimo u eri ekstremnih informacija, uronjeni u stalni tok sadržaja, naveli su u beleškama o reviji. Naša potrošnja beskonačne panorame koju nudi internet vođena je algoritmima, konačnim nizovima instrukcija koje logikom ograničavaju odlučivo u suštinski nelogičnom svetu. Ako ta interpretacija postavlja arhitekturu razumevanja, nasuprot tome, čovečanstvo se može definisati svojom nepredvidljivošću, odbacivanjem derivativnog i očekivanog. Ovde se otvara diskurs, izazvan, između ova dva različita pogleda.

Njegova druga po redu kolekcija u ovoj kući je, kako kaže, bila posvećena modnim istomišljenicima: zajedničkim identitetima koji su povezani kroz odeću. U beleškama o reviji napisao je: Ova kolekcija istražuje zajednice u oblačenju – kulture i subkulture, gde je sličan stil oblačenja znak srodnih duša. Podeljena na različite grupe, koje odjekuju i reflektuju jedna drugu, moda ovde ima grupni mentalitet. Snaga u brojevima. Kroz celu kolekciju, stilovi se menjaju, individualnost se slavi čak i kao deo grupe. Za razliku od Moschina u izvedbi Jeremija Scotta, njegova interpretacija kodova kuće je manje camp.  A više u kanonu streetweara, sa novom relevantnošću kakva joj je godinama manjkala.

Bilo je to u korist tihe, ali duboke transformacije, naglašavajući stalni povratak i umetnosti i srcu dizajna, objasnio je u beleškama o reviji. Dizajner je pozvao goste u Marni showroom. I predstavio svoju kolekciju pod nazivom Essential Beauty Routine. Ista se sastojala od haljina sa četvrtastim izrezima, sukanja sa perjem, slojevitih šešira, štampanih odela i mnogo slojevitosti.

Kreativni direktor Guccija bio je inspirisan trenutkom kada sunce zaranja u more na kraju avgustovskog dana za kolekciju koju je predstavio u Triennale Milano. Prostorije milanskog muzeja bile su osvetljene nijansama zalaska sunca. Što se famozno poklopilo sa lajtmotivima kolekcije, istovremeno i njegovim omiljenim motivima: šezdesete, mudri krojevi, lingerie look i koža. Letnja atmosfera mogla se osetiti u sunčanim šeširima, velikim naočarima za sunce i Gucci Flora maramama za glavu. Dok je večernja drama bila predstavljena kroz svetlucave haljine u Gatsby stilu i kapute sa svetlucavim resama (i odgovarajućim torbama). Taj dualizam u De Sarnovom radu koji forsira od prvog momenta u firentinskoj kući postaje amblematičan za njegov angažman na istom mestu gde su prethodnici imali potpuno drugačije ideje o kontinuitetu. Tom Ford je slavno na pistu puštao isključivo jedan model cipela. Kako bi publika shvatila šta je ključni komad koji moraju imati. Sa druge strane, Michelleova božanstvena komedija satkana od milion maksimalističkih pasaža definitivno nije bila namenjena određenoj prilici ili dobu dana. Njegovi Guccijevci su bili zarobljeni u kontinuiranom Dekameronu kad bi ga neko napravio na editorijal za italijanski Vogue. Sabato je našao svoju šansu u činjenici da većina konzumenata mode danas žive na dva paralelna koloseka. Jedan je brza traka efikasnog dnevnog rasporeda, a drugi veče kad želimo da zaboravimo na sve (ne)prilike savremenog života i otisnemo se put modne nostalgije kao da jedrimo zlatnim mediteranskim obalama.

Aktuelni kreativni direktor brenda Matteo Tamburini predstavio je kolekciju inspirisanu putovanjem duž mediteranske obale. U istoj se tradicija susreće sa diskretnim luksuzom i funkcionalnošću. Nazvana Artisanal Intelligence, ova kolekcija bila je o vrednovanju individualca i podsećanju da, iza svake inovacije, iza svakog proizvoda, stoji znanje i ruke njegovog tvorca. U vreme kada se na onu drugu mašinsku mudrost što ima isto skraćenicu AI oslanjamo više nego na sopstvenu, jedini kontrapunkt veštačkom je izvorni talenat. Zar ne?

Kolekcija povodom stogodišnjice je bila ne samo omaž istoriji Fendija već i ženi koja ga nosi. Kao brend koji se prenosi kroz matrijarhalnu liniju, Fendi je uvek svestan žena koje delaju, a ne samo bivaju, poetično je upisano u beleškama o reviji.