Treba li vam još neka potvrda ove nadasve seizmičke promene trendova – prebacite na Netflix.
Era novog maksimalizma, vrlo intrigantno, počinje od heroine jedne njihove serije. Reč je o Emily in Paris. Umesto da se povinuje francuskim principima odmerenosti, Emily je karikirana Amerikanka na sabatikumu – i uživa u tome. Zato što je u ovoj tehnikolor Parizu uvek pravi trenutak za trosatne pauze za ručak i dramu sa znamenitim francuskim frajerima, ali i dovoljno lepo vreme da nosite blejzer i šorts u kancelariji.
Još od sredine pandemije 2020, kada je Emily in Paris prvi put premijerno prikazana na tom striming servisu, stil serije postao je ravnopravan član glumačke postave. Emily Cooper, marketing menadžerku iz Čikaga, tumači Lily Collins. Obučena u svoj najbolji francuski cosplay, Emily se pojavljuje iz dana u dan na svom poslu u agenciji Savoir i to u polarizujućim odevnim kombinacijama. Iste su mnogi odmah odbacili kao nerealne.
Na društvenim mrežama odvija se polemika o odevnim izborima iz serija. Ali Marylin Fitoussi koja je nasledila Patriciu Field kao kostimografkinja serije uspešno je postavila paradigmu neumereno ekstravagantne garderobe. One koja nas istovremeno tera da sanjarimo, zgražavamo i preispitujemo sopstveni ukus, preturivši tradicionalno poimanje francuskog stila naglavačke. Svi mogu da misle šta hoće o tome šta je francuski stil, kaže Fitoussi. Moja životna lekcija i ono što želim da naučim ljude jeste da sami odluče šta je francuski stil, šta je dobar stil.
Ovog avgusta, Emily in Paris se vraća na mesto modnog zločina.
Na fotografijama sa snimanja videli smo kako Emily odlazi u kancelariju u topu i šortsu sa cvetnim motivima brenda Philosophy Di Lorenzo Serafini. I to u nijansi kelly zelene, kombinovanih sa torbom od zelenog gingham platna brenda Kate Spade i krop roze kardiganom Jacquemus. Kada Emily ne kombinuje boje, ona se poigrava sa uzorcima. Na primer, u jednoj sceni nosi plavo-belu prugastu košulju i kravatu, uparene sa smeđim prslukom brenda Miu Miu za sofisticirani kancelarijski izgled.
A kad smo već kod Miu Miu, još jedna stvar. Sa svim tim džidža-bidžama koje vise sa njihovih ultimativno poželjnih tašni, u svojoj aktuelnoj iteraciji maksimalizam i minimalizam Miuccie Prade paradoksalno ne isključuju jedno drugo.
Upravo ćete gledajući Emily (ma koliko ponekad bolelo od kič miksa) najbolje videti način na koji se modne kuće otvoreno dodvoravaju Generaciji Z. Sećate se kako je Andy u The Devil Wears Prada bukvalno morala da promeni sve na sebi pre nego Miranda iole razmatra da je pošalje za Pariz? Emily, koja u decentni dekor kultne robne kuće La Samaritaine (poslednjih godina preuređene u duhu oživljenog Insta feeda) ulazi u kombinaciji neon žute i tri sukobljena dezena. Emily je školski primer novog fashion populizma zbog koga, recimo, Dior danas uopšte i pravi kacige za Vespu.
Po svemu sudeći, u lukrativnom spoju šou biznisa i mode, TV dive i dalje jedine imaju moć da nas ubede kako su cipele važnije od kirije.
Emily svakako nije jedina junakinja serije čije fiktivne finansije nas bacaju u rebus. Godinama smo se pitali kako Carrie ima i za Blahnika i za burek. Na kraju smo digli ruke kao onaj emoji. Na kraju krajeva, lajtmotiv And Just Like That kostimografije je da odlično nam poznate junakinje danas izgledaju kao da se, nakon turbulentnih godina soul-searchinga i potere za ljubavlju, konačno odevaju samo za sebe. Do poslednjeg bizarnog detalja.
Emily je samo nova verzija modnog svaštojeda. Njena estetika, suptilna kao opojni parfem u malom liftu, prodaje ideju luksuza digitalnog doba. Ona glasi – daj mi sve, pa dabogda mi preselo.
Da li je vreme da žene u stvarnom svetu ponovo prigrle maštovito, ekscentrično i bogatstvo smelih izbora kao što to čine Blake, Lily ili Sarah Jessica Parker?
Da zamene pritajeni prestiž à la The Row za vrišteći glamur povratka boja i oštrijih silueta? Za ponovno oživljavanje (elegantne) logomanije? Povratak ka odeći koja svojom posebnošću privlači sve poglede? Posebno u turobnom vremenu napete geopolitičke i ekonomske situacije – malo svetlosti i razigranosti ne bi škodilo.
Uvek ćete za nekoga biti kič, a za nekog drugog boginja, kaže Fitoussi. To je lekcija tolerancije, to je lekcija slobode, i da ljudi mogu odlučiti šta god žele.
Foto: Profimedia / Marie Etchegoyen / Stephanie Branchu / Netflix / IMDb / Instagram (@miumiu / @blakelively)
