Prošlo je skoro mesec dana od kako nas je Alessandro Michele obradovao prvim pogedom na svoj budući rad u kući Valentino.
Tog 17. juna, nimalo slučajno na dan kada je Sabato de Sarno predstavljao novu mušku Gucci kolekciju, i mimo predviđenog plana, objavljen je ekstenzivni lookbook-om za resort kolekciju namenjenu sledećem proleću pod nazivom Avant les Débuts. U nekoliko sati nakon što su fotografije aploudovane na platforme najuticajnijih modnih medija, mišljenja su bila još uvek podeljena. Dok je za jedne to bio nesrećno oživljen duh pokojne Gucci estetike, drugima je predstavljao izliv razoružavajuće poetike kakav moda očajnički treba u trenutnoj ekonomskoj nesigurnosti. Ali, jako je zanimljivo do koje mere su i jedni i drugi bili spremni da tog dana, u osvit istinskog modnog virala, brane svoj tvrdoglavi stav.
I još je intrigantnije to koliko smo svi rekordno brzo zaboravili da se ovaj tour-de-force eklektičnosti ikada desio.
Ostavio bih trenutno po strani svoje mišljenje o potpuno nedžentlmenskom maniru kojim je Michele nastojao da ugura svoju Valentino viziju u trending. Baš kao što verovatno i ne treba da vas zanima kako sam se uvek panično plašio onog pregaženog krzna na njegovim bestseller Gucci mokasinama otvorene pete. Alessandro je nepobitno jedan od virtuoza savremene mode. Pravi autor u svakom (a najpre onom prvobitnom) smislu. I zaslužuje mesto kreativnog direktora u kući sa impresivnom tradicijom.
Ovom kolekcijom je ponovo dokazao da retko ko brže i lucidnije od njega može da svaki estetski okvir prilagodi sopstvenoj raskošnoj imaginaciji. Kao što je to onomad učinio za posrnulu firentinsku marku luksuzne kožne galanterije. Sa vrtoglavom ciftom od 171 pret-a-porter look-ova i 93 fotografije aksesoara, Micheleov početak pre početka u Valentinu svakako ostaće upamćen po ambicioznosti. Ali da li je to sve?
Svi zaista epohalni momenti u modi imaju jedno zajedničko.
Bilo da je reč o revolucionarnoj reviji, fotografiji koja menja vizuelnu paradigmu ili red carpet pojavljivanju koje ukrade show – od trena kada prvi put to ugledate, znate da stvari u modi više nikad neće biti iste. Da će se magnituda tog trenutka preliti na širu kulturološku konverzaciju. I postati referenca u mesecima i godinama koje dolaze. Reči su tu najčešće suvišne. Iako je u ljudskoj prirodi potreba da što vernije opišemo ono što nas je pomerilo. Tri nedelje su u ovo naše digitalno doba cela večnost da se ne čuje (i ne vidi) eho određenog chic presedana. Naročito kad on dolazi u preko dvesta kitnjastih verzija. Sa ovom (kratkom ali dovoljnom) vremenskom distancom, shvatam zašto sam inicijalno oklevao da o Micheleovom Valentinu pišem kad je bio vest dana.
Nije da mu je oskudevalo motiva, mašte i must-have tašni. Ali mu je nedostajalo ubedljivosti. Tog beskompromisnog, stavljam sve pare na crvenu kao da je ovo igra pokera stava koji je Valentino Garavani lično zagovarao. A ujedno i pristupa sa kojim vrsni kreativni direktori uvek pobeđuju u đavoljoj igri globalnog luksuza.
S tim u vezi, teško je ostati imun na biznis ironiju situacije.
Michele se dolaskom u Valentino vraća u okrilje konglomerata Kering. Sa kojim se rastao u ne baš prijateljskim okolnostima. Sve mi se više čini da sva ova pomešana osećanja koju Avant les Débuts šalje treba shvatiti ne kao početak, već kao closure.
Foto: Launchmetrics/spotlight – Instagram / @realmrvalentino, @alessandro_michele /
