Journal #trendspotting: Radost, i tačka.
Jedna od najpoželjnijih pozicija u svetu mode ostaje upražnjena. CHANEL tek treba da objavi ko će biti njihov novi kreativni direktor. Ili direktorka.
I dok su prvobitne opklade bile na Galliana i Slimanea, u poslednje vreme se sve više i glasnije čuje jedno drugo, (ne)očekivano ime. Reč je o Marc Jacobsu. On voli CHANEL, klasičar je u srcu i već je proveo mnogo godina radeći u Parizu. Na sve to, njegova najnovija revija, održana pre neki dan (mimo svakog Fashion Week rasporeda) u njujorškoj gradskoj biblioteci – poslužila je kao vizit karta subverzivne elegancije kakva je CHANEL-u trenutno potrebnija nego sav bukle štof ovog sveta.
Vrativši klatno trendova ka kasnim šezdesetim, Jacobs je u podjednakoj meri tražio inspiraciju u svemu onome tradicionalnom i buntovnom iz tog doba intenzivnih društvenih promena.
Mnoštvo odeće prikazane pred publikom te večeri neutreniranom oku bile bi nalik na ono što je u to vreme nosilo milion žena širom sveta. Osim što su propocije svakog odevnog predmeta bile tretirane više kako groteskna interpretacija nego školski citat. Bilo je to podsmevanje konzervativizmu, kao tamnici nostalgije, izvedeno u damskim rukavicama i optimističnom koloritu.
U današnjem trenutku, kada se ceo svet – a naročito Amerika – nalaze na raskrsnici između starog i novog, divljačkog i civilizovanog, progresivnog i populističkog – Jacobs je odabrao zlatnu sredinu. Ali, nemojte sumnjati u to. Ništa u vezi njegove tačke gledišta nije bilo neutralno. Baš kao što stoji u beleškama za reviju. Dok budućnost ostaje neispisana, budućnost ostaje neizvesna, čvrsto se držim svoje svakodnevne prakse biranja ljubavi umesto mržnje, vere umesto straha i pronalaženja trenutka za razmišljanje. Verujem u življenje sa autentičnošću. Oslobođeno potrebe za validacijom i dozvolom apsurdnog konzervativizma i društvenih normi. Napomenuo je da ljudi koriste modu da izraze svoj identitet i osećaj za lepotu. Ukratko, moda je: Radost, i tačka.
Ukoliko se čelnici CHANEL-a odluče da mu ukažu poverenje, sigurno nas čeka ovog rašomon rafinmana iz nesagledivog arhiva Jacobsove mašte.
Čoveka koga podjednako nadahnjuje istorija mode i treš tabloidi, crtaći i umetnost iz muzeja, subkultura i navike visokog društva. Zato, ovaj prst u oko i ostavlja takav vanserijski utisak. To je tehnikolor vizija tmurne stvarnosti. Trudimo se da ne razmišljamo previše o bilo čemu, Jacobs je izgovarao u mikrofon nakon revije. Na sebi je imao farmerke, belu košulju i ekstra duge štrasom ukrašene nokte. Gledajući taj snimak, skoro da mi je bilo teško da ga povežem sa onim stidljivim momkom koji je davnih devedesetih organizovao sudar na slepo grandžu i establišmentu. Tom, sada već legendarnom revijom za Perry Ellis nakon koje je ekspresno otpušten, Marc je svojeručno započeo novi žanr modnog uzuzbuđenja. Onaj gde se sreću profano i prefinjeno.
Sada, kada obeležava četiri vratolomne decenije svog brenda, on se sve manje zanima za to kako će njegove kolekcije biti doživljene od poslovično blazirane modne javnosti. I iz te pozicije mukotrpno stečene slobode očigledno dolaze sjajne stvari.
Dobre stvari će se, nadasve, konačno desiti i kući Lanvin – iz koje su sa puno poleta i pompe objavili dolazak Petera Coppinga na mesto kreativnog direktora.
Razlozi za radost nisu bez pokrića. Ne samo zato što je Copping osvedoćeno talentovan i svestran kao dizajner. Već i zato što je uvek plemenito kad se neka istorijski važna kuća opredeli da tu poziciju popuni bez predumišljaja publiciteta koju bi određena akvizicija talenta donela.
Gospodin Copping, Britanac u kasnim pedesetim, čiji Instagram nalog pokazuje renesansna interesovanja, a ne kružook slavnih sa milionima pratilaca na mrežama, poslednjih pet godina proveo je radeći iza scene za Balenciagu. Pre toga kreirao je pod brendovima Nina Ricci i Oscar de la Renta. Takođe, deset godina proveo kao blizak saradnik Marc Jacobsa u Louis Vuittonu.
Teško je obećati revival onog perioda u kome je beskompromisno vesela vizija Albera Elbaza za Lanvin suvereno vladala garderoberima najbolje odevenih žena Pariza. Baš kao što je i nemoguće reći šta bi u današnjem ekosistemu trendova bio ekvivalent vizionarskoj vibraciji Jeanne Lanvin. Ali, vredi radovati se nečemu novom.
Na kraju krajeva, zar nije to i suština mode? Radost, i tačka.
Foto: Profimedia, Launchmetrics/Spotlight, Instagram (@mrmitchowens, @inblackmagazine, @90scatalog), Marc Jacobs