Journal #trendspotting: Stella McCartney se osamostalila od LVMH. Ko će biti sledeći?

Kada je pre neku nedelju objavljeno kako Stella McCartney namerava da otkupi LVMH-ov manjinski udeo u sopstvenom brendu, ta vest je gotovo bila u senci svakojakih smena garde u prestižnim modnim kućama.

Međutim, ova deklaracija nezavisnosti mnogo je važnija nego što na prvi pogled deluje. Naročito u klimi gde kreativni direktori klize sa svojih pozicija kao sa teflon tiganja. Dok se luksuzna industrija suočava sa usporavanjem rasta, promenama u navikama svojih solventnih i manje solventnih potrošača te sve većim pritiskom da ponudi više od same estetike, britanska dizajnerka bira put potpune autonomije. Ali zašto baš sada? Na prvi pogled, trenutak deluje kao više nego izazovan.

Podsećanja radi, LVMH je dobio 49% udela u Stellinom brendu 2019. godine, preuzevši ga od Keringa koji je držao 50% prethodnih sedamnaest godina. U vreme ove akvizicije, kružila su govorkanja da je još od početka partnerstva sa Keringom, Stella bila tretirana kao crvenokoso siroče grupe. Tada je najviše pažnje išlo u pravcu Guccija i Saint Laurenta. I da je ta situacija vremenom samo bila gora.

Kada je 2019. godine sklopila partnerstvo sa LVMH-om, činilo se da je to strateški savez satkan od snova o prestižu. Ona je dobila pristup njihovoj globalnoj mreži, dok je francuski luksuzni gigant profitirao od njenog imidža održivosti. Tu je bila angažovana i kao savetnica za održivost na nivou grupe. Što je pozicija na kojoj je blisko sarađivala sa naslednikom imperije Antoineom Arnaultom. Antoine je njen pristup opisivao kao pasioniran i pragmatičan. Bio je fasciniran Stellinim pronalaskom zajedničkog jezika, čak i sa čelnicima brendova čije se poslovanje zasniva na upotrebi kože i krzna (kao što je Fendi koji je u sastavu ove korporacije).

Stella nikada nije bila dizajnerka koja igra po pravilima velikih sistema. 

Njena posvećenost inovacijama, etičkoj proizvodnji i održivim materijalima uvek je bila ispred vremena. Ista ju je dovela u konflikt sa ograničenjima korporativnog okvira. Da ne govorimo kako održiva moda, čiji je McCartney pionir daleko pre nego što je postala trend, i dalje predstavlja kompleksan poslovni model koji zahteva značajne resurse. A čini se da su luksuzni koncerni sve manje zainteresovani da se tu dokazuju.

Ova odluka osvetljava i širu sliku – neizgovorenu dilemu o tome da li je luksuznim brendovima zaista neophodan kišobran konglomerata da bi opstali. Nezavisni brendovi poput Jacquemusa i The Rowa dokazuju da pažljivo kontrolisan rast i direktna povezanost sa kupcima mogu doneti i kreativnu slobodu i finansijski uspeh. Simon Porte, uvek sa guštom naglašava da uživa u tome (iako je i sam nedavno potpisao lukrativni ugovor sa L’Orealom). Možda mi sad prisustvujemo velikoj promeni paradigme u modnoj industriji? Onoj gde leđa više nisu onoliko neophodna kao što je to bio slučaj pre deset ili dvadeset godina? Sa snažnim identitetom, lojalnom klijentelom i nepokolebljivim vrednostima, McCartney se sada pozicionira kao sledeći veliki primer u ovoj evoluciji industrije.

Izgleda da nije jedina. Uveliko se priča da Tamara Mellon razmišlja o tome da Jimmy Choo vrati iz prošlosti u svoju sadašnjost.

Mellon, koja je 1996. godine zajedno sa Jimmy Choom osnovala istoimeni brend, jedna je od potencijalnih kupaca koji se nadmeću za preuzimanje kompanije od Capri Holdingsa, prema izvorima upućenim u proces. Promena vlasništva nije novost za Jimmy Choo. Kompanija je godinama prelazila iz ruku u ruke pre nego što ju je 2017. godine kupio Michael Kors Holdings za 898 miliona funti. To je bio deo šire strategije akvizicija koja je uključivala i kupovinu Versacea i preimenovanje kompanije u Capri. Iako je upravo Mellon bila ta koja je lansirala Jimmy Choo i njegove vrtoglavo visoke potpetice u modni zeitgeist, brend se poslednjih godina suočava sa izazovima. Iste je izazvala dominacija ležernog stila u industriji.

Možda baš neko drugi treba da preuzme taj rivajvl – neko ko je bio tu od samog početka.

Naravno, nezavisnost donosi i rizike. Ma, možda je upravo to i poenta. 

U industriji koja se vrti oko nadmoći i ekskluzivnosti, istinski luksuz je sloboda da pišeš sopstvenu priču.

Foto: Launchmetrics/Spotlight / Instagram / @jimmychoo, @jacquemus, @stellamccartney/