Ovog novembra navršilo se tri godine nakon od njegove prerane smrti.
Modni svet se još jednom podsetio u kojoj meri je taj čovek čije ime na latinskom znači cvetati, ostavio legat u modi kakav bi pre samo deceniju bez njega bio nezamisliv. Po obrazovanju arhitekta, po prirodi sanjar – u modi je video jezik, u umetnosti identitet, a u kulturi igralište na kojem se pravila nisu sledila, već preispitivala. Njegov vanvremenski talenat nalazio je uporište ne u kreiranju originalnog već u izmeni već postojećeg. Maestro fino implementirane autoironije referencirao je svaki svakodnevni predmet koji bi mu zapao za oko podarivši mu novi kontekst i auru luksuza kakvu pre nije imao. Neko koga u dahu možete uporediti sa umetnicima kao što su Warhol i Koons, izmeštajući ga iz tradicionalnih okvira onoga što percipiramo kao fashion. I ne, ovi navodnici nisu slučajni, upravo je insistiranje na njima bio njegov zaštitni znak. Onaj koji ga je učinio globalno prepoznatljivim od pariskih butika do pekinškog buvljaka.
Svet je počeo da primećuje njegovu genijalnost 2012. godine, kada je lansirao Pyrex Vision.
Naizgled sasvim običan košarkaški šorts, sa upečatljivom grafikom i brojem 23, počasno priznanje Majklu Džordanu, postao je simbol njegove filozofije: uzdizanje običnog u nešto izuzetno. Kritičari su to nazvali drskošću; obožavaoci genijalnošću. Virgil je to nazivao umetnošću.
Ja samo pravim stvari često je govorio
Bio je neustrašiv u izazivanju ustaljenih normi, postavljanju neprijatnih pitanja i ponovnom osmišljavanju mogućeg. Ali iza priznanja, prepunih modnih revija i objava na društvenim mrežama, stajala je tiša priča, priča o otpornosti, žrtvi i ljubavi. U jesen 2019. u kratkom telefonskom intervjuu za Vogue objasnio je da se na neko vreme povlači iz mode. Ipak, niko osim njegovih najbližih saradnika nije znao da je razlog tome dijagnoza veoma retkog i agresivnog oblika raka – angiosarkom sa kojim je juče izgubio lavovsku borbu. Čak i u poslednjim danima, hospitalizovan u teško stanju, pravio je planove da putuje za Majami na Louis Vuitton reviju.
Svoju bolest držao je u tajnosti. Birajući da umesto toga svu energiju usmeri na svoj rad, svestan da mu vreme može biti ograničeno.
Svaki šav, svaki crtež, svaka kolekcija postajali su deo njegovog legata za svet koji će jednog dana napustiti. Trendseterima je na pokretnoj traci nudio kultne komade o kojima će se pričati. Moćnicima na čelu brendova sa kojima je sarađivao obezbeđivao ogromne margine profita na kraju godine. Klincima iz neprivilegovanih krajeva pružio nadu da snovi mogu ostvariti ako si talentovan, uporan i veruješ u sebe. Ovo poslednje je kulturološki možda i najvažnije – jer oni danas znaju ko je bio Virgil Abloh zato što njegovo ime objedinjuje sve što oni žele da postanu. Ali iznad svega, taj modni mesija, glasnogovornik različitosti i inkluzije u tradicionalno snobovskim krugovima, provokator i kompilator, nam je svakodnevno davao sebe na tacni.
Dana 28. novembra 2021, vest o njegovoj smrti odjeknula je širom sveta.
Ipak, njegov život nije definisao preuranjen kraj, već način na koji je živeo. Jednom je rekao: Život je kratak. Moraš juriti svoje snove kao da ti život zavisi od toga. Zato, odlazak Virgila Abloha nije kraj ere već njen početak: on bi to tako voleo. Začetak društva koje je zahvaljujući njegovim vizuelnim kodovima makar za nijansu ravnopravnije – i nadasve manje ravnodušno. Sve što radim je za onu verziju mene kad sam imao sedamnaest godina. – govorio je. A negde usput, uradio je mnogo i za sve nas, ostavivši svet mode bogatijim nego što ga je zatekao.
Foto: Instagram / @virgilabloh / Launchmetrics/spotlight
