NESIGURNOSTI
Dakle samo par sati pre ovog mira sam imala jedno iskustvo koje me bacilo u kandže moje najveće neprijateljice NESIGURNOSTI! A, mnogo mi je vremena trebalo da zacelim, da poverujem da sam dovoljna, posebna i jedinstvena. Opet sam se vratila na temu ponude i potražnje, opšte mesto ženskih mozgova. U crnu rupu strahova od mlađih, lepših, gladnijih, spremnijih za kompromise i savijanja… Na to nimalo prijatno mesto posadio me je ni manje ni više nego konobar. Kako me je jedan čovek, koji mi nije blizak, koji me ne poznaje i ne bi trebalo da ima uticaj na išta vezano za moj život, naterao da ponovo pitam vas, sebe i njih? Da se zapitamo koja je granica između flerta, šarma i muško ženskih igrica i preljube i demoliranja nečije duše?
Koliko smo spremni da prihvatimo, da kompenzujemo ili oprostimo? Da li postoje duše koje i kada su razdvojene, ište jedna drugu i na kraju se spoje makar svi mislili da se to desiti nikada neće? Da li smo mi žene uvek veća žrtva ljubavi i zašto da? Da li je fer biti sa nekim koga ne volimo, ali ne želimo da ostarimo sami? Pre svega, da li je samoća toliko strašna neprijateljica ili zaslužena kazna? Pitanja previše, a tačnih odgovoram tek toliko da imam nadu.
NESUPRUGA
Konobar je samo požurio na sastanak sa svojom novom devojkom, da bi kasnije stigao da odvede suprugu u pozorište… Kada sam ga sa osmehom u šali pitala koliko devojaka ima, odmahnuo je nehajno rukom i izgovorio: Ma, koliko hoćeš, žene su lude, sve šta tražim ja dobijem. On se nije šalio… Moja drugarica preko puta mene još uvek čeka da njen dugogodišnji ljubavnik izabere. On znate već dugo sa suprugom živi u fiktivnom braku, mada se ona često pred potencijalni razgovor o rastanku teško razboljeva. Razumem je, znam šta je strah od samoće. Jednostavno voli da bude nečija supruga, jasno, letovanje, zimovanje, slava i neki vikend sa prijateljima… Prihvatila je da nije jedina, da ga deli, ali ne prihvata, niti će da bude NESUPRUGA. Godine su iza njih, ne zna im se broj, imao je već toliko veza, pa neće ni ova, valjda odvesti njeno prezime od imena… VALJDA.
ON…
Pa kako reče motivator ovog teksta Žene su lude … On ima opcije, logično kao i većina onih koji imaju bolje karte u rukama čak ne mora ni da blefira. On bira. Bira kada će sa zgodnom lepom i uspešnom ljubavnicom uživati u spektakularnom seksu i šetnjom po Atini, a kada sa suprugom igrati poker sa dugogodišnjim prijateljima sa trećeg sprata. Život je pokazao da taj ON nažalost nikada ne ostane sam. Ok, možda u nekom patetičnom Holivudskom filmu.
PRISTAJANJA
Drugarica dijagonalno od mene kreće na terapiju sa dugogodišnjim partnerom. Vole se neizmerno, ali im je kompromis nepoznata reč. Ni reč poverenje im nije baš u fokusu, stoga su više u dijagnozama nego u krevetu. Oni su srodne duše, karmičke, nit mogu zajedno niti rastavljeni. Kada slušam o njima, zaista je priča za knjigu, usponi padovi, suze i smeh. Poverenja i razumevanja slabo, strasti previše… Takođe im razvodi nisu baš doprineli poznavanju ove dve reči, baš kao ni meni. Razvod vas uvek podseti kako se lako postane/ostane sam. Ijaooo koliko je to jadan osećaj. Do juče ste bili MI, a ujutru jedna obična raspuštenica koja više ne zna ni koje prezime nosi.
Mrzim samoću.
STOP! Manite me više tih new age sranja, koja mi u postovima opsedaju očni mišić. Biti sam je predivno, samoća i usamljenost nisu isto, bolje sam sa sobom nego sam u drušvu, bla, bla, bla… NISMO SVE ISTE! Ja ne umem i ne volim da budem sama. Pitanje je samo koliko sam spremna na kompromis… A, kompromis uvek postoji. Ne pričam ovde o žrtvi, žrtvovanje je sekcija isključivo i samo za majke. U vezama poznajem samo lagano prihvatanje osobe koja ima mane i vrline, kao i mi same. Pored mene sedi jedna koja je u srećnom dugogodišnjem braku, ona o kompromisu zna više od svih, jer ona je ovu instituciju sačuvala, ah za sada reći će neki zli jezičić. I eto, tek tako dolazimo do toga, da, naravno nema garancija, logično ne postoji recept za kako sačuvati brak, a moje licemerje bi bilo ogromno kada bih podržala preljubu. Ali, šta mi drugo preostaje, već da budem licemerna i kažem sledeće. Dokle god bude bilo onih koje su spremne na sve, a i ovih koji to vešto koriste, biće i mojih pisanija. Ja lično povlačim liniju kod zauzetih, ali nisam ničija mama, ni psihijatar da zahtevam to od drugih.
Prevara/preljuba
U ovom veku je jako teško napraviti tačnu teoriju o tome šta je prevara. Prevara i preljuba zaista ne mogu biti isto, varanje je čak i ono na oko bezazleno dopisivanje, zamišljanje nekog drugog u toku seksa ili flertovanje na poslu. Preljuba je ona treća osoba sa vama u krevetu. Ta treća osoba se uslovno posledično zapati, nakon ovog prethodnog na oko bezazlenog scenarija. Zato jedini savet koji umem da ponudim, je da pokušate da izbegavate izazove, ako već niste odlučili da nastavite dalje. U svakom slučaju, nisam nikome od vas pomogla, ali znam da vas sve podržavam, jer ipak niko ne želi da bude sam. Ah, sebe sam preskočila u ovoj priči, izvinite! Napokon sam odrasla, odrekla sam se roze naočara, prestala da budem zatvorena u konzervi, shvatila da je idealno samo ono šta NAMA prija. Jer, razmislite, samo o tome koliko smo različiti? Zašto bi neko morao da sa vama jede jagode, ako zbog njih mora da primi injekciju protiv alergije? Tako je samo u ljubavnim filmovima, zar ne?
Vratimo se u realnost.
Ja sam rekla mnoga da, za koja sam tvrdila da će dok sam živa biti NE. Prihvatila sam mnogo za mene nekada neprihvatljivih stvari. Daska može ostati podignuta, dlake na sapunu su toliko slatke, ha neko je bio u mojoj tuš kabini, pardon NAŠOJ… I mnogo nekih situacija, za koje bih se zaklela da ni u lošem filmu ne bih gledala. Eto, ne volim da budem sama. Osudite me, recite da sam luda, ali ovaj zalazak sa njegovom rukom na mom ramenu i oni trnci u donjem stomaku nemaju cenu. Možda je i do džina, ali ovo narandžasto nebo mi liči na ljubav!
