Istina tako ne funkcioniše. Da je ovo nekakva autobiografska crtica, sada bi bilo moguće štrudlu s početka njihove veze povezati sa štrudlom od maka koju je donosio deda. Epizoda bi se zaokružila sladunjavim zaključkom o tome kako je On pravi. Autofikcija ipak zahteva jedan viši stepen iskrenosti, neizvesnosti i ne davanja, odnosno uskraćivanja zaključka.
Tek je nedavno čula kako nije prilično da odrasli ljudi idu autobusima. Marija misli na to kako je deda dolazio autobusom iz 80km udaljenog grada u kome je živeo da joj donese makovnjaču kao kad je bila mala. Sve više biva ubeđena da nikad neće voziti kola. Sve više mrzi ideju o kolima. Sve više i više i više ceni ljude koji su spremni na taj mali ustupak komforu. Vožnju autobusom.
Da li sam pronašla pravog?
Kada je sa G. čekala autobus, nije mogla da odoli a da se ne zapita – da li je to to. Da li sam pronašla pravog? Da li sam pronašla nekog ko nikad neće biti moj princ na belom konju, prosto jer ćemo se uvek voziti autobusom, noseći pritom neke kese. Kada govori o nečemu što joj se sviđa kod G. ona posebno kaže kako voli što on vozi kola. Laže. Kola su kao neki ekstravagantan detalj detinjstva, nipošto odraz savremenosti. Krećući se u krugu umetnika, Marija je uspela da bude izuzetno staromodna po pitanju kola. Možda je u drugim oblastima života bila savremena, čak slobodoumna ali nikad nije vozila kola.
Krećući se u krugu, ljudi drugačijih ili bar naizgled drugačijih od drugih, Marija se nije svakodnevno opterećivala onim šta treba, ili šta nikako ne sme činiti. Mnogo je bilo važnije da pročita svaku knjigu i pogleda svaki film nego da nedelju ostavi za dan kada se rasprema kuća. Malo po malo, tako je kuća propadala. Zvuči nadmeno, ali zapravo je istina. Istih dvadeset četiri časa postoji za sve. Fizički je nemoguće obaviti više poslova nego što staje u to vreme koliko traje dan. Postoje ljudi koji se hvale da čitaju brzo ili da su dobro organizovani pa čitaju dva sata na dan. Marija nije bila jedna od tih.
Istina ili problem autofikcije
Budući da autofikcija ima mnogo više veze sa stvarnošću nego druge oblasti književnosti, pre neki dan kada me je srela komšinica i pitala za stan, nisam mogla da se ne upitam da li ona čita ovu kolumnu. I ako da – da li joj je to pomoglo da se okuraži i po prvi put me zaustavi u hodniku i pita – da li bismo… zastala je a zatim nastavila izdali ili… stan. U malim zajednicama, neposredni kontakt je najčešći način iniciranja kupoprodaje ali svejedno. Pitala sam se da li to ima veze sa kolumnom Rekonstrukcija. Da li je sledeće da dođe upravnik zgrade? Da pita zašto još skupštini stanara nisam prijavila rekonstrukciju ako pišem kolumnu koja se tako zove? Da pita kada će se zavrtati voda?
Marija je u epizodi na hodniku sa komšinicom bila kao i uvek pristojna i umesto da sa njom podeli svoje sumnje o vezi pisanja i prodaje odnosno iznajmljivanja stana – samo je jednostavno dala svoj broj. Neće se javiti tako je mislila, ali to nije bilo istina. Javiće se a ako slučajno propusti poziv, nazvaće i pitaće Da li ste vi zvali sa ovog broja? kao što je pre neki dan pozvala maloletnog dostavljača. On ne zna da persira pa je rekao: Mi smo zvali, bila je greška.
Istina i zabune iz prvog i svih ostalih lica
Kada sam pre nekog vremena u kolumni napisala da se Marija udaje – prvo je reagovala A. iz Čikaga, pa onda M. koja i nije na mrežama. Detalje su me zatim pitale M. i D. u Švedskoj ambasadi. Pravi je problem odloleti fikciji – sada kada imam svo poverenje čitalaštva. (Ne mogu da odolim da ubacim ponekad svoje varljivo prvo lice i prisvojim neke događaje za koje smo se unapred dogovorili da pripadaju junakinji, Mariji a ne meni. Hvalisanje u meni pobeđuje, idem tu i tamo, dešavaju mi se zanimljivosti. A ona – ona je u paklu preispitivanja, nesigurnosti i posla oko rekonstrukcije.)
Štrudla, štrudla je trebalo da se zove ovo poglavlje. Postoji neka igra sa karticama čija je namena da se dvoje partnera još bolje upoznaju. Na karticama su ispisana pitanja i partneri izvlače jednu po jednu i odgovaraju tako da započnu razgovor o temama koje bi trebalo još da ih zbliže. Istina je da se verovatno pola njih posvađa. Jedno od tih pitanja koje je Marija želela da prezentuje G. kao savremen način da unaprede njihovu vezu bilo je: Šta niste znali o njoj, a sada znate? Kao iz topa, G. je odgovorio: Nisam verovao da te mogu smuvati na štrudlu.
Delimična istina i nekoliko reči o štrudli
Istina tako ne funkcioniše. Da je ovo nekakva autobiografska crtica, sada bi bilo moguće štrudlu s početka njihove veze povezati sa štrudlom od maka koju je meni donosio deda i epozoda bi se zaokružila sladunjavim zaključkom o tome kako je On – pravi. Autofikcija ipak zahteva jedan viši stepen iskrenosti, neizvesnosti i ne davanja, odnosno uskraćivanja zaključka. Ova epizoda je bila samo delimično tačna. Istina je da je G. pozvao Mariju da zajedno jedu štrudlu u dva ili tri sata po ponoći, ali štrudle nije bilo. Nije je bilo na recepciji hotela, kao što je nije bilo ni na servisima za naručivanje. Možda je štrudle doduše bilo u nekoj pekari koja radi celu noć ali nijedno od njih dvoje nije bilo voljno da se toliko potrudi. Nekoliko dana kasnije, štrudlu je Mariji pripremila njegova mama, što je daleko neromantičnija činjenica od one koja dobro zvuči.
Smuvao na štrudlu u stvari znači Znao sam da voliš štrudlu i sa tim sam se često poigravao. Štrudla je nalik na nekakav token naše veze, i kada samo počnem da pričam o štrudli – kao da sam već učinio nešto što voliš, a nisam. Tako bi zvučala istina. Kada joj je rekao da je voli, u aprilu pre nekoliko godina, minut pošto je stajao na rukama da dokaže da bi ispunio zahteve koje o fizičkoj spremi ima Marijin otac, opet je pomenuo štrudlu. Ovog puta, rekao je: Hteo sam da ti ponesem štrudlu, ali ostala je samo ona sa čokoladom koju ne voliš pa nisam poneo. U nekom paralelnom svetu, ove se reči računaju isto kao i dela. Reći nešto o štrudli, isto je kao i štrudlu doneti. Osim što naravno nije, i Marija to zna.
Niz odluka koje su oni zajednički doneli
Danas, kada se pita da li je niz odluka koje su oni zajednički doneli. Ili malo više ona a malo manje on, Marija neprekidno razmišlja o štrudli. Da li i ona ima nešto kao što je štrudla? Da li i ona nešto obećava ali iz nepoznatih razloga nikako ne može da ispuni? Sigurno postoji nešto kao što je štrudla. Odgovor je pred njom ali ga ona, kao i svako na svetu, vešto izbegava. Marija o sebi voli da misli i da kaže da je iskrena. Hm, a kako to da onda pet godina, pet godina koliko su u vezi, G. nikada nije bio kod nje u stanu?
Dva puta joj je doduše doneo stvari do ispred zgrade, ali ga nije pozvala da uđe. Jednom ga je, kad su se posvađali, svečano pozvala unutra iako je znala da je to očajnička karta i da sigurno neće hteti. Nije hteo. A ove godine, pred rekonstrukciju, dok joj je pomagao da ponese rođendanske poklone gore, rekao je: Izvoli, sačekaću dole, znam da ne želiš da sam tu. Previše ponosna da bi rekla: U pravu si i poznaješ me dovoljno, rekla je: Ne, stvarno je ok i ušla, zakoračila jedan korak, ostavila tešku torbu sa lomljivim kutijama unutra.
Gledati i videti su dva sveta
Stajala je tako na ulazu, on je zakoračio do nje. Pažljivo je gledala da li viri i uspinje se da vidi što je moguće više ali on to nije činio. Gledao je u nju koja neprekidnim govorom nebitnog pokušava da prekrije neprijatnost cele situacije. U kojoj nisu samo sad već poslednjih pet godina. Marija zna da ona ne mora da trpi nikakve neprijatnosti. Ona za nekog drugog može biti mnogo bolja osoba. Facinirana je otkrićem da postoje ljudi kao G. a to tek sad vidi. Nesavršeni, a bez ikakve pretenzije da se uteše tuđim nesavršenostima.
Gledao je u nju, a ona je tek, jedva na čas, uspela da se izvuče iz nesigurnosti koje su je ophrvale i neironičnog pitanja Da li će me sad zauvek ostaviti? i da vidi kako je on vidi. Potpuno i bez zaslađivača. Među svim kesama, kutijama, prašinom i paučinom, vidi je skroz. Vidi je i tu je. Sve što je ikada želela, desilo se i trajalo je kratko. Toliko kratko da je zamalo propustila.
Stavovi i mišljenja autora izneseni u autorskim kolumnama ne odražavaju stav i mišljenje cele Journal redakcije.
Fotografija: IMDb
