Ono moje u žargonu se odnosi na moj specifičan talenat da počnem da pričam o politici ili ratu, baš onda kada nije vreme za to. Zato Goran ali i mnogi prijatelji šifrovano kažu nemoj sad ono tvoje… ali ne slušam baš uvek. Tako znam da se nalazimo u vrlo osetljivom društvu.
Ono moje uključuje sve teme koje su zabranjene dobrim ukusom
Posle samo deset minuta razgovora sa Patrikom uz ono moje, saznala sam da su njegovi i baba i deda bili u Hitler jugendu. Kao i kakav je stav Poljske kao države o tim činjenicama. Patrik je kao i mnogi, dete doseljenika iz Poljske, nikad nije živeo u Poljskoj i nema neke teške nacionalne sentimente. Dok naravno nije pitanje nešto o tome kako: Poljaci dolaze i uzimaju poslove Englezima. To ga naravno vređa, iako je Englez više nego Poljak. Bar vremenski ili administrativno gledano.
I u Austriji se sasvim opušteno komunicira ono moje – ko je bio gde za vreme II svetskog rata, samo što nema nekih velikih razlika. To sve danas na neki način i nije toliko bitno. Stoga shvatam potpunu neprimerenost razgovora o tome. Ipak, Olimpijada nam je otkrila da ono moje ipak povremeno treba protresti.
Ono moje na Olimpijadi
Prošle nedelje svi smo bili svedoci i svedokinje međunarodnog linča koji je započeo vrlo promišljeno. Naime desila se borba u ženskom boksu, welter kategorije – do 67 kilograma.
Nakon prvog udarca, italijanska bokserka Angela Carini je predala meč u prvom minutu i zatim pokrenula lavinu komentara. Influenser Logan Paul je to nazvao najčistijom formom zla. Tabloidi poput Daily Maila su preneli ovaj komentar kao stvarnost i eto medijske hajke.
Predsednički kandidat Donald Tramp imao je spremnu izjavu – da neće tolerisati učešće muškaraca na ženskim takmičenjima. Italijansko ministarstvo sporta je očekivano reagovalo u podršci Carini, a premijerka Meloni se našla u Parizu da uživo uteši takmičarku. Ne postoji događaj koji ne može biti i politički, to nas istorija uči. Uvek je naravno potrebno slediti tokove novca.
Kako Reuters izveštava, međunarodna bokserska asocijacija IBA, kojoj je međunarodni olimpijski komitet (IOC) oduzeo legitimitet pred OI u Parizu nagradio je Carini sa $50,000. I italijansku federaciju sa $25,000 i njenog trenera sa dodatnih $25,000. Ima se može se. Zašto je IBA ražalovana prošle godine – razlozi su javni.
Odakle duva vetar (ne)promene?
Pre 17 meseci u Nju Delhiju – Imane Khelif je diskvalifikovana tri dana nakon borbe u kojoj je pobedila Azaliju Aminevu, nepobeđenu rusku bokserku. Predsednik IBA od 2019. godine je Umar Kremljev, ruski bokserski funkcioner i saradnik Vladimira Putina. US zvaničnici smatraju da ima i veze sa organizovanim kriminalom i švercom heroina, kako javlja Asociated Press. Prošle godine IOC je isključio IBA iz organizacije olimpijskih mečeva i zvanično, a ni na prethodnim OI nisu bili uključeni. Smatra se da je kao odmazda za isključivanje, iskorišćena borba Carini – Khelif. Potegnuta su prošlogodišnja IBA testiranja na kojima bokserke Khelif i Lin nisu prošle.
Ne znamo – ni šta je test ni šta je rezultat
Do kraja saznali smo samo da su testiranja iz krvi – ali ni metod testiranja kao ni rezultati nikada nisu javljeni. Sa jedne strane zato što se čuva privatnost bokserki, a sa druge zato što IBA posluje netransparentno i uprkos olimpijskim odlukama iz 2000. godine sprovodi sporna testiranja pola. Od testova pola – odnosno svih vrsta krvnih i genetskih testova se odustalo onda kada je uočeno da su ovi testovi neprecizni. Nema jednostavnog načina da se determiniše pol budući da genetska osnova, hormonski nivoi i slika primarnih i sekundarnih polnih karakteristika variraju u mnogobrojnim kombinacijama – te ni jedna odrednica sama za sebe nije precizna. Ma šta su vas učili na biologiji u osnovnoj.
Ko to tamo zarađuje kroz X?
U jeku prošle nedelje korisnici mreže X su postovali hiljadu puta na sat – prema analizi kompanije PeakMetrics, koja je specijalizovana da prati online narative. Šef parade X mreže, milijarder Elon Musk se bez dileme stavio na stranu zlostavljača alžirske bokserke. Već je poznat po anti-trans politikama, koje slede sukob sa njegovom ćerkom Vivian Jennom Wilson.
Za one koji ne prate milijarderske skandale, Elon Musk je u toku video intervjua sa konzervativcem Jordan Petersonom izjavio kako je izgubio sina. Pritom ne misleći na prvo dete koje je tragično preminulo – već na ćerku Vivian. Kao odgovor na to Vivian je za NBC dala izjavu o tome koliko je Elon Musk bio odsutan kao roditelj, nezainteresovan i kako se odnosio prema svojoj deci u malo vremena kada su ga viđali.
He doesn’t know what I was like as a child because he quite simply wasn’t there. — Vivian Jenna Wilson
Sukob, koji pominjem samo je poslednji u nizu praktično stalne kampanje protiv trans osoba na Twitteru. Pominjem ga sada zato što je eksplodirao 26. jula – baš za vreme otvaranja Olimpijskih igara.
Slučajno? Hm, ne bih rekla.
Možda sam pomenula da je Logan Paul koji je – prvi na svetu – objavio twitt o tome da je Imane Khelif muško ove godine intervjuisao Donalda Trumpa. On je u podcastu govorio o prijateljstvu sa Vladimirom Putinom, Elonom Muskom, ali i pozvao mlade da glasaju za njega, uveravajući ih da je Biden pogrešan izbor. Paul je potom solomonski pozvao Bidena da dođe u podcast. To je bilo 13. juna ove godine.
Jordan Peterson je intervjuisao Elona Muska 22. jula 2024. godine, ako to ikoga zanima. Prethodnog dana, 21. jula Joe Biden je poručio da se povlači iz predsedničke trke. Šteta, verovatno neće doći u podcast kod Logan Paula. Na bivšem Twitteru, skup bećara bio je potpun – medijska hajka pored Logan Paula (koji je svoj tvit posle i izbrisao), uključila je J.K. Rowling, J.D. Vance, autora Hillbill Elegy i Trampovog vice predsednika, kao i Elon Muska, neku vrstu dežurne anti woke transfob službe.
Bivši predsednik USA Donald Trump nadovezao se na slučaj Khelif da nastavi svoja predizborana obećanja u kojima kaže: I WILL KEEP MEN OUT OF WOMEN’S SPORTS!
Da li je potrebno reći da je JD Vance podelio video prozivajući Kamalu Harris za stavove o rodu. U poslednjih 5 godina čak 25 država u Americi su izglasale zakone da se transgender studentkinjama i studentima zabrani učešće u sportu u skladu sa njihovim rodnim identitetom. Zaštitnici ljudskih prava uzalud govore da je i cela trans populacija malobrojna a ni svi oni nemaju sportska interesovanja, ali avaj.
Zajednički neprijatelji na istoku, kao i na zapadu.
Pre nekoliko godina, posle veoma uznemirujuće konferencije o stanju ljudskih prava – na društvenoj mreži X, napisala sam kako je jasna veza ranijih rasisitičkih politika koje su eksplodirale u toku OI u Berlinu 1936. godine i današnjeg trenutka. Ipak ostala sam nedorečena.
Svi znaju za Jesse Owensa. Svi ne znaju da je Owens u Evropi mogao da putuje i odseda u istim hotelima sa belcima, dok su u to vreme u USA postojali zasebni hoteli. Isti dan kada su proslavljani njegovi olimpijski uspesi – nije mu bilo dozvoljeno da uđe na glavni ulaz hotela Waldorf Astoria u Njujorku. Frenklin Roosevelt nikad nije primio Jesse Owensa povodom uspeha. Owens nikad nije uzvratio podrškom Demokratskoj stranci, štaviše podržao je Rooseveltovog protivkandidata na izborima 1936. godine. Malo je poznato da rasizam nije iskorenjen pobedom nad fašizmom. Radio je na benzinskoj pumpi ili kao domar, dok se za opklade trkao sa motorima, automobilima, kamionima i konjima.
People say it was degrading for an Olympic champion to run against a horse, but what was I supposed to do? I had four gold medals, but you can’t eat four gold medals. — Jesse Owens
Kakve veze ima strah od vode?
Po dolasku u Englesku upoznala sam se sa fenomenom straha od vode među različitim nebelim zajednicama. Budući da se u Srbiji skoro uopšte ne govori o strahovima nebelog stanovništva – nisam imala sa čim da uporedim. Zagrebala sam dalje i imala sam šta da vidim.
Uzroke ove rasizmom izazvane fobije – možemo pratiti do kolonijalnog prosvetiteljskog doba. Tada je nebelom stanovništvu bilo zabranjeno da se kupa zajedno sa belačkim kolonijalnim gospođicama. Ova je zabrana poticala od rasističke ideje o neobuzdanom libidu muškaraca afričkog porekla. Koji ni manje ni više navodno vodi u silovanje. (Ovde je bitno naglasiti da se silovanjem NIJE smatralo kada kolonijalni gospodari prisiljavaju na odnose mlade nebele devojke i neretko devojčice. Govorimo o vremenu pre ljudskih i ženskih prava i pre nego što je robovlasništvo bilo kažnjivo).
Zašto kažemo strah a mislimo zabrana
Prva zabrana – o bazenima i javnim kupalištima, uslovila je sopstveno besmisleno naučno opravdavanje. Tek, evrocentrični svet nauke je izložio tezu da različite rase imaju različite gustine kostiju te da je bela rasa plovna a ostale nisu. Ergo, bazeni su samo za bele. Nakon 200 godina sluđivanja, u afro-američkom stanovništvu strah od vode prenosi se s kolena na koleno. I danas ga je teško iskoreniti.
U 20. veku je dokazan kraj svih rasnih teorija iz ranijih perioda kada su uz različite pseudonauke poput frenologije (koja se bavila vezom oblika lobanje i karaktera) bile osnova mainstream mišljenja. Dokazano je da je izostanak određene etničke grupe iz oblasti ili sporta postoji zbog kulturalnih ili društvenih uključujući i klasne faktore. To su diskriminacija, isključivanje, negativna uverenja, predrasude, stereotipi, nedostatak motivacije, podrške, novca… Dakle ne iz nekog fantomskog straha od vode.
Ukratko prepričan naučni zaključak 21. veka koji je zauvek pobila rasne teorije o drugačijem sastavu kostiju/mišića/gena itd kaže da ljudi koji dolaze iz podređenih klasa nikada ne biraju usavršavanje i učestvovanje u neprofesionalnim sportovima. Odnosno tamo gde nema para. Ili sportovima u kojima je potrebno visoko ulaganje u odnosu na dobit, sportovima koji ne omogućavaju klasnu pokretljivost na gore i tako dalje. Naučnih radova na ovu temu ima puno, evo samo jedan.
Ako ikog zanima dalje o vodi…
Posebno su zanimljive priče o paradoksu kape za plivanje, koja se nije proizvodila za nebele tipove kose jer neće niko da je kupi, a onda ne može da se pliva bez kape jer kape nisu proizvedene. Isto važi i za tzv. crni strah od vode koji je samo druga strana rasne segregacije u pristupu vodi (bazenima, plažama, pijaćoj vodi, javnim kupatilima…). Strah od vode je istovremeno i uzrok i posledica rasnih teorija.
Razbijanje jednog takvog ukorenjenog kulturalnog obrasca traje decenijama. Iste takve kružne definicije uvek se nalaze u raznim isključivanjima. U homofobiji, transfobiji, ksenofobiji, mizoginiji… (PRIMER: ne postoji ženska vatrogasna uniforma jer nema žena, a žena nema u vatrogasnoj službi jer nema uniformi za njih). Teško je ali i važno razbiti ove začarane krugove.
Ako obratite pažnju, bez obzira na to šta je naučno – u nauci – dokazano, u internet raspravama ljudi i dalje koriste prevaziđene rasističke ideje o tome kako nebeli ljudi imaju drugačije strukture kostiju ili mišića.
Šta više, pronašla sam možda i aktuelni udžbenik za Fakultet fizičkog vaspitanja u kome se tvrdi isto. U knjizi pod nazivom Plivanje, Vladana Markovića se navodi rasni stereotip. Kao i bilo koji stereotip, samorazumljiv je i nema potrebe da se dokaže. Ne mari što je davno dokazano suprotno, ali živi i živeće u narodu još dugo, kao i rasizam. Neironično u njoj postoji rečenica: najvažniji razlog zašto crnci nisu uspešni plivači takmičari. Ne – ne misli se na odsustvo ulaganja u ovaj sport, društvene i kulturalne barijere poput pomenute transgeneracijske fobije od vode već je razlog, ni kriva ni dužna – specifična težina tela.
Ono moje – Mental note to myself
Osnova rasizma je takva da se veruje da postoje ljudi koji su rođenjem bolji i ljudi koji su lošiji. U plivanju, boksu, matematici ili bilo čemu.
U jeku debate da li je Imane Khelif žensko ili muško, setila sam se jedne od savremenih smerova postkolonijalne teorije. Odnosi se na sistematsko preispitivanje takmičarki sa Globalnog juga. Globalni jug je sintagma koja obeležava čitav deo sveta koji je mada u različitim zemljama ujedinjen diskriminacijom, eksploatacijom resursa i ekonomskim nasiljem koje trpi od strane razvijenih zemalja. Prema zvaničnom rečniku UN Trade and Development – Global South čine Afrika, Južna Amerika i Karipski pojas, Azija sa izuzetkom Izraela, Japana i Južne Koreje, kao i Okeanija bez Australije i Novog Zelanda.
Ko to nije normalan a ko je normalan?
Genetska testiranja su samo jedna od niz neobičnih biopolitičkih regulacija kojima su izloženi sportisti i posebno sportistkinje ovih zemalja. Kako Human Rights Watch izveštaj iz 2020. navodi – World Athletics odnosno Svetska atletska organizacija (koja je inače privatno vlasništvo) diskriminiše žene na bazi pola, polnih karakteristika i rodnog izražavanja.
Na čelu WA, od 2015. godine je britanski konzervativac Sebastian Coe, raniji MP Falmoutha i Camborne, dakle odavde gde sam ja sad. Osim prisilnih testiranja, ova organizacija atletičarke (najčešće one koje dolaze sa Globalnog juga) ugrožava na brojne načine. Uslovljava hormonske tretmane snižavanja testosterona, dok medijska saopštenja organizacije vode u javni linč sportistkinja.
Znamo li ko je Annet Negesa?
Najteža povreda je slučaj Annet Negesa. Ona je morala da napusti Ugandu kako bi izbegla zakonske neprilike budući da su varijacije pola kažnjive u pojedinim zemljama. Da zlo bude gore, zahvaljujući regulativi WA ona je prisiljena na operaciju. Hirurški su joj uklonjene polne žlezde, iako joj je rečeno da će injekcijama pokušati da joj snize testosteron. Desilo se u 21. veku.
Danas, ona više nema karijeru sportistkinje, nema domovinu, i zdravlje joj je značajno ugroženo nepovratnom operacijom čiji je jedini cilj bio poštovanje atletskih standarda jedne dominantne organizacije. Život ove žene je pravno i medicinski nepovratno izmenjen zahvaljujući proizvoljnim odlukama konzervativnih političara. U 21. veku, medijska saopštenja doslovno mogu nekog da koštaju života – naravno taj neko je uvek neko slabiji, bez moći, bez novca.
Dokazan je ruski doping skandal i Rusiji je zabranjeno da se takmiči na Olimpijskim igrama i svetskim takmičenjima (tada na 4 godine). Tadašnji predsednik Svetske atletske organizacije Lamine Diack osuđen na 4 godine zatvora, zbog učestvovanja u zataškavanju. Danas, i dalje mi imamo zveketanje u eho komori propagandne mašine. Ljudi, za koje nikad ne bih rekla ni da prate sport a kamoli da znaju nešto o savremenim izazovima ženskog sporta – zdušno su učestvovali u hajki. Ili bolje da kažem hajkama.
Mora li uvek ono moje da bude politika?
I ja se to pitam. No, pred velike izbore u Americi, dok traju ratovi u Gazi i u Ukrajini a Olimpijske igre ne staju zbog toga – velike sile nastavljaju da se bore pomoću sasvim sigurno izmanipulisanih milijardi ljudi.
Ko gubi ima pravo da se ljuti, pa će tako Imane Khelif tužiti one koji su joj naneli nepravdu. A da li će dobiti, videćemo. Raniji pokušaji sportistkinja da vrate svoju čast i umanje štetu koja je nastala iz saopštenja nadležnih udruženja – nisu uspeli. I karijera atletičarki Caster Semenya i Dutee Chand ali i pomenute Annet Negesa, nepovratno su uništene. Gledajte ko nasuprot njima dobija novac.
Izvinjenje, ludom radovanje
Izvinjenja korisnika i korisnica mreže X slabo se vide, a slabu i moć imaju – verovatno neće ni stići do onih kojima su namenjena. U maniru jedne woke Carrie Bradshaw ne mogu a da se ne zapitam – šta će biti sa novcem koji je generisan iz te mržnje? Da li će on negde biti preusmeren? Ili ćemo u novu eru političkih kampanja uskočiti ogromnim povratom svake investicije u mržnju i netrpeljivost prema najmalobrojnijim i najugroženijim grupama? Na slučaju OI i Angele Carini – vidimo da mržnja može dobro da se unovči. Jedno izvinjenje posle manje više, ništa ne košta.
Ono moje, dozirano i bez mere
Hoću stoga da počinjem ono moje kad god se negde nalazim. Kada su jasne pozicije, jasno je i do koje mere rasprava može i treba da ide. Naime, zašto bismo se uopšte raspravljali sa neistomišljenicima na mrežama ako time generišemo novac drugima a ne sebi.
Postoji ipak jedan nežan, gotovo neznatno srećan kraj. Bar kada je Jesse Owens u pitanju. U toku pedesetih, Jesse Owens postao je govornik. Korporacije poput Forda i USA Olimpijski komitet počele su da ga angažuju kao govornika o važnosti sportskog duha, zdravlja i ljubavi prema domovini. Biograf navodi da je nedeljno zarađivao i preko 100.000 tadašnjih dolara za dva tri govora. Tek 1976. godine Gerald Ford je nagradio Owensa predsedničkom medaljom slobode (Presidential Medal of Freedom). Naredni predsednik Jimmy Carter, 1979. godine dodelio mu je nagradu žive legende (Living Legend Award). George HW Bush mu je dodelio kongresnu medalju časti, posthumno 1990. godine. Bilo da su republikanci ili demokrate – američki predsednici sledili su bar u ovom slučaju – duh vremena i zrno pravde.
Naše mišljenje je važno, naše mišljenje vredi, naše mišljenje možda isto tako košta. Ali to nikada nećemo saznati onda kada ga dajemo u bescenje. Zato, samo mudro, i keep ono moje za posebne prilike.
Stavovi i mišljenja autora izneseni u autorskim kolumnama ne odražavaju stav i mišljenje cele Journal redakcije.
Fotografija: David Boca on Unsplash
