Oktobarsko premotavanje počinje sad. Kroz deseti mesec u godini vodi vas opet autorka Ana Dodig koja stoji iza Instagram naloga @kafenisanjeiostalo čije mesečne preporuke već čitate na našem portalu. Pa, hajde da se vratimo na sam početak oktobra i saznamo koji su glavni utisci koji su obeležili ovaj mesec.
Oktobar?
Pečeni kesten, gojenje, blesave Vage, ajvar i Hari Mata Hari, jer kada dođe oktobar i kiše padaju, ja setim se leta i pomislim na… Obožavala sam Harija kao klinka. Imala sam ceo njegov show iz 1989. godine na VHS kaseti, osmišljen nešto kao niz spotova u kojima Hari, prilično mlad, sa kosicom, u teksas jakni, pantalonama, belim čarapama i crnim cipelama, peva svoje najveće hitove u neobičnim ambijentima (gejše, gatare, balerine). Iako nisam umela da pevam, vrtela sam se po dnevnoj sobi i na sav glas pevala (zapravo skičala). Ti znaš sve, al’ ne znaš ne, ne znaš meni kako je, kada snova nestane, sve polako umire, za tebe i za mene.
Danas nemam običaj da pustim Harija, a VHS sam negde zagubila, ali sećam se kada je Hari prvi put imao koncert nakon rata, da sam morala da odem. Jer muzika je ton uvek nekog vremena, a meni je Hari jedan od tonova divnog detinjstva kada sam uvek naginjala ka SA-ZG sceni ili stranim 80s u tom ranom dobu. U kratkim crtama bilo je ili Sve bi seke ljubile mornare ili Strike a pose.
Odlazak prijatelja
Elem, oktobar iza nas počela sam da skeniram na dan kada nas je napustio Metju Peri, aka Čendler iz kultne serije Prijatelji. Neko je simbolično napisao na Instagramu kako je odlazak glumca bio kao odlazak prijatelja. Čendler je bio svima nama u srcima kao pravi primer druga, burazera, onog koji je uvek tu da te razveseli, kako samo on to ume uz veseli sarkazam. Jeste da je Čendler taj pomalo arogantni šaljivdžija bio fiktivan lik, za razliku od Perija koji se dugi niz godina borio protiv zavisnosti od alkohola i narkotika. Brojke poput 15 rehabilitacija, 9 miliona dolara na lečenje i 14 operacija želuca dovoljne su da znamo sa kakvim teškoćama se Peri susreo i očito teško izborio, iako zvaničan uzrok smrti još nije saopšten. Ono što je neverovatno je da njegovi memoari, gde je opisao svoju tešku borbu, stižu u knjižare 1. novembra, samo tri dana nakon njegovog odlaska.
Lično, kada se setim Vitni Hjuston, Ejmi Vajnhaus, Hita Ledžera i drugih sjajnih umetnika, shvatim koliko je slava očito heavy pritisak za mnoge koji nisu raskrstili sa nekim traumama i slabostima. Mi smo svi nemi posmatrači i osobe koje će žaliti što njihova genijalnost nije uspela da ih izvede ka svetlosti, već ih je odnela u mrak.
Ali ovaj oktobar teško da možemo premotati bez onoga što se dešava u pojasu Gaze. Nažalost, i tu smo nemi posmatrači, oni koji mogu samo preko interneta da posmatraju strahote koje se dešavaju u sukobu Izraela i Hamasa. Bez želje da se dotaknem politike, mogu samo da osudim međunarodnu zajednicu. Ovde nije pitanje ko na čiju stranu treba da stane, niti pitanje religije i granica, već pitanje da li smo ljudi i da li znamo šta je dobro, a šta nije! Nažalost, šta nam vredi ChatGPT ili bilo koja veštačka inteligencija ako se nismo makli civilizacijski po humanosti dalje od krstaških ratova. Ćutati i dozvoliti grozotu koju narod Gaze prolazi je prestrašno i pretužno.
Dotakla sam se tih dana kroz komunikaciju sa prijateljima toga kakav smo svet postali i da li imamo prava da donesemo decu u ovaj sunovrat čovečanstva. Jedna bivša koleginica mi je napisala kako joj ovakvi događaji samo potvrđuju da je donela pravu odluku kada je izjavila da ne planira da rađa jer ne želi da svojoj deci ostavi svet ratova i nazadovanje, te da ozbiljno razmišlja da se preseli na Novi Zeland samo zato jer je dovoljno daleko da se nikome ne isplati da ratuje tamo. Slušam to i samo mi prolazi kroz glavu kako ću ja via Australia. U još jednu daleku divljinu gde samouništenje ostatka sveta neće dopreti. Valjda.
Negde tu pred kraj oktobra, hrvatski virtuoz održao je koncert za pamćenje u Areni gde je podsetio sve nas na decu koja su tragično nastradala 3. maja. Hauser je na dirljiv način najavio pesmu Aleluja, i želju da je posveti malenom virtuozu Andriju Čikiću, ali i njegovim drugaricama koji su preminuli u OŠ “Vladimir Ribnikar”. Cela Arena pevala je horski, potresno i pretužno, podsetivši nas na neobjašnjiv zločin, ali i svesnost da mi stariji smo odgovorni za odrastanje naše dece i da moramo da uradimo sve što je u našoj moći da se tragedije s početka maja više nikada ne ponove!
Pronađi me…
Nije da je oktobar bio sav u nekim tužnim vestima. Bilo je tu i lepih događaja, pored Sajma knjiga, premijere filma Čuvari formule, te aktivacije sistema Pronađi me, za hitno obaveštenje javnosti u slučaju nestanka maloletne osobe. Sistem po uzoru na “Amber alert” u svetu predstavlja model širenja i objavljivanja informacija javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece. Tada se aktiviraju online i TV mediji, radio stanice, SMS poruke, ekrani na bankomatima i autoputevima, sa ciljem što veće informisanosti građana i brže reakcije u pronalaženju maloletnika. Kada se uopšte pokrenula priča da li nam treba ovaj sistem, ja sam prva se pitala kako bi bilo ko mogao da bude protiv ovoga?!
Srećom, struja ljudi koja je bila protiv aktivacije je bila u manjini i iskreno se nadam da sistem Pronađi me nećemo aktivirati i koristiti uopšte.
…i Rammstein
Mene koja sam music lover obradovala je vest da u srpsku prestonicu na UŠĆE stižu Rammstein i Ed Sheeran. Nisam fan niti Nemaca, a nešto baš ni Eda, ali dva koncerta nemačkog industrial metal giganta (fan pit za prvi koncert je otišao za nepuna dva sata) i za sada jedan britanskog pop umetnika, došla su u čas kada smo već pomislili da Beograd zaobilaze velika muzička imena i da ćemo se načekati velikih koncerata. Malo je to bilo deprimirujuće za grad koji je pre umeo u istoj godini da ugosti Eltona Johna, Boba Dilana, Eric Clapton, Massive Attack i Billy Idola. Nemoj da zaboravimo ni Metallicu (stadion Partizana, 2004), Rolling Stones (Ušće, 2007), Red Hot Chilli Peppers (Inđija, 2007), Madonu (Ušće, 2009), Sade (Arena, 2011) i Robi Vilijamsa (Ušće, 2015). Raduje me vest da nam se sprema jedno lepo leto naredne godine, iako do leta ima još dosta.
Za početak, jedan novembar.
Foto: Instagram (@mascom_records / )
