Septembarsko premotavanje počinje SAD. Kroz deveti mesec u godini vodi vas opet autorka Ana Dodig koja stoji iza instagram naloga @kafenisanjeiostalo čije mesečne preporuke već čitate na našem portalu. Pa, hajde da se vratimo na sam početak septembra i saznamo koji su glavni utisci koji su obeležili ovaj mesec.
Septembar?
Odavno već mislim kako 1. januar nije početak godine, te da se zapravo godine računaju i nekako mere od septembra. To je onaj pravi prvi januar ako mene pitate, jer realno niko nema hajp od prvog januara koji je btw neradan, mahom prazničan i uvodi nas u nekako lagani period kada je većina nas na predbožićnim odmorima. Ukratko, ništa big deal se ne dešava u januaru sem da smo švorc od poklona i proslava i čini nam se kako januar ima pedeset dana. Sa druge strane septembar je uvek bio BIG DEAL.
Zašto?
Lista je poduža ali tu je taj bluz. Svesni smo da nema više mora, da je leto fajront, kao i da noć pada već u sedam. Ali i da kreću gužve u saobraćaju i da ćemo sve manje i manje nositi laganu i lepršavu odeću. Deca kreću u školu, studenti se pripremaju za ispite, budžeti se prave za novu poslovnu godinu, televizije dobijaju nove programske šeme, sve filmske premijere koje su odmarale sada se dešavaju. A ko god je planirao da otvori lokal, pokrene biznis ili krene u ozbiljne partnerske razgovore sve je to čuvao za posle odmora, u septembru.
Neki ljudi poput mene vole taj septembar da zamaskiraju pa letnji odmor mahom provode na moru baš u devetom mesecu. I nije loš taj potez, govorim iz iskustva. Bar prividno odložite taj početak godine za neku sredinu septembra i pustite druge da pripreme teren dok vi uživate na moru sa kog je većina otišla. U svakom slučaju, bili ovog septembra na moru ili već na poslu i kod kuće, većina nas je početak devetog meseca provela uz TV gledajući utakmice naših sportista, i verujemo bila ponosna na košarkaše i Noleta.
U zdravom (sportskom) telu, zdrav duh
Znate onu Mens sana in corpore sano a da nije deo Konstraktine pesme? Lično rekla bih da su srpski jezik, istorija i fizičko najbitniji predmeti u školi. Ostalo i možete da iskulirate, završite dobrim ili vrlo dobrim, ali ova tri bi trebalo ozbiljno da shvatite.
Jer jezik, znanje o sopstvenoj zemlji, razvoju sveta i svemu što nam je prethodilo su baza bez koje ne znam kako ćete kroz svet. Na primer, čitanje definitivno širi vokabular. Uči vas da istražujete i razmišljate. Obogaćuje vaš unutrašnji ali i spoljni svet, dok je fizičko nešto što sigurno nećete ceniti u tim školskim okvirima, niti smatrati da je bitno. Ali ne da je bitno, nego je ULTRA ZNAČAJNO.
Ono vas ne samo uči da je fizička aktivnost bitna koliko i unos vode, zdrava ishrana za ono kasnije zdravlje je najbitnije, već vas disciplinuje i pokazuje vam koliko bez rada i truda nema ni dobrih, zdravih navika i doslednosti.
Svi za jednog, jedan za sve
Posebno ako je timski sport, iako smatram da je bilo koji sport bolja opcija nego da dete provodi deset sati na TikToku ili igra igrice. Ali timski sport ima nekoliko beneficija. Za početak uči vas da delite, da prihvatite i neuspeh, da gurate iznad svojih granica, da se oslonite na drugog i da verujete da ništa nije nemoguće.
Uči vas da sa različitim ljudima donosite zajedničke odluke. I ono što je Pešić i napisao na tabli, uči vas SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE. Čak i kada nemate glavnog igrača, kada su vas otpisali ili vam dali relativno male šanse, čuda su moguća! Ako verujete, ako vredno radite i ako imate ljude koji idu srcem, kao što su naši košarkaši to i uradili na nedavno završenom SP u košarci gde su završili kao DRUGI na svetu, u drugom spotu po rangu popularnosti.
Sa druge strane.
Individualni sport je takođe test psihe, spremnosti i posvećenosti. I tu je dosta bitna porodica, ali je ipak taj teg većinski na osobi. Zato bez pristrasnosti i sa dosta objektivnosti mogu reći da je Nole najbolji teniser u istoriji i sigurno jedan od najboljih sportista ikada. Nije sada ona mi Srbi, nas niko ne voli, ali u njegovom slučaju ima dosta nepravde i nepoštovanja baš jer dolazi iz male i ne tako ugledne Srbije. Nažalost.
Zašto bi iko zviždao čoveku koji je osvojio sve što može da se osvoji i još uvek ostvaruje maestralne rezultate. U krajnjem slučaju, niko ne očekuje da Noleta masa voli, već da poštuje sve ono što je uradio i ostvario. Zato, ako je vašem detetu idol Nole ili Ivana Vuleta ili naši plavi košarkaši – ne morate da brinete – dete vam ima pravi uzor i slediće prave vrednosti.
Mileva/Milena: Mi smo stena
Dok smo se u septembru pitali kako je moguće da čak 181 beogradska ulica je u radovima, te zašto je na početku školske godine i sveopšteg povratka ljudi na posao baš toliko saobraćajnica i glavnih ulica prekopano i zatvoreno za saobraćaj, jedna hrabra i jaka Milena kao stena je stala pred sudiju. I opet ispočetka morala da se suoči sa traumom.
Mučno mi je da komentarišem bilo koje stavove javnosti. A posebno žena koja se pitaju kako i zašto je posle toliko godina progovorila, a ne kako je čovek kojem je poverena briga i edukacija mahom maloletnica mogao to da zloupotrebi. Uostalom, lepo je pre neki dan jedan novinar rekao: Ljudi koji nisu krivi ne brane se ćutanjem. Trebalo bi da žele da se suoče sa optuženim, bore se rečima i delima jer im je naneta nepravda.
Žene jesu STENA.
Nekoliko dana nakon suđenja obišla sam izložbu Mileva: Mi smo stena u Muzeju grada Novog Sada (otvorena do kraja godine). Tu mi je kroz glavu prošla Milena, i sve njene sapatnice koje su odlučile da progovore. A kojima isto može bez problema da se doda mi smo stena. Što me dovodi toga da žene jesu: STENA.
Evo na primeru Mileve Ajnštajn. Dok sam šetala kroz postavku koja je zapravo prikaz Milevinog života, počela sam sve više da uviđam kako je Albert bio veliki naučnik, ali mali čovek. Ne samo zbog odbijanja da prizna i istakne udeo Mileve u svemu što je otkrio, već najviše zbog čina napuštanja porodice koji je usledio nakon što je njihovom sinu dijagnostikovana šizofrenija.
U trenutku kada Mileva mora da ostavi svoj naučni rad i posveti se deci, sama i bez pomoći je momenat u kojem nemam opravdanje za Alberta, već uverenje da veliki ljudi nisu oni koji u svojoj profesiji urade nešto briljantno, već su oni koji u teškim trenucima pokažu ljudskost, empatiju i moralnost. I strašno je to što da je obrnuto. Ona bi bila na stub srama podignuta, jer ona je MAJKA. Majke to ne smeju da urade, ne? Što nas vraća na uzore. Dok god su vašim ćerkama uzori Mileva i Milena, ne brinite se, vaša deca biće stene.
Septembarsko premotavanje.
Septembar smo završili ulaskom u jesen, plasmanom odbojkašica na Olimpijadu i jednim lavićem koji je spašen na putu kod Subotice. Oktobru, spremi se.
Foto: Marko Suvić / Instagram
