Izložba “TIME MAZE” Lorenca Kastorea: Fotografija kao instrument za stvaranje sveta

Utorak, 29. novembra 2022.

Priče vredne fotografisanja

Lorenco Kastore je tokom radionice održane neposredno pred otvaranje izložbe govorio o svom putu kroz svet fotografije. Želja da ovu umetničku formu iskoristi kao instrument za kreiranje osobenog sveta rodila se tokom posete jednoj izložbi kojoj je prisustvovao kao tinejdžer.

Kastore gaji veliki entuzijazam ka ljudskim pričama, i iskreno verovanje u posebnost svake osobe koju sretne. Njegova je želja da fotografiše sve raznolikosti i time, sve jedinstvenosti koje obitavaju u ljudima. Kastore ne traga za posebnim ljudima, već nalazi posebno u svakoj osobi koju sretne. Svojim fotografijama on tu posebnost prenosi, na sebi svojstven način, stvarajući tako svet koji ohrabruje individualnost i različitosti.

Lorenco je često fotografisao njemu nepoznate ljude na železničkoj stanici, dozvolivši svakom od njih da ga odvede na mesta – bukvalno, ali i figurativno – na kojima će naći nešto vredno fotografisanja. Međutim, upravo je Lorencov umeće u sposobnosti da pronađe tu vrednost na neočekivanim mestima. Za njega je svaka neprilika zapravo šansa, pa tako ne zazire od neizvenosti koje dolaze sa nepoznatim situacijama i okolnostima.

Potraga za tim prilikama odvela ga je na Kosovo i Kubu, u Poljsku i Njujork, između ostalih mesta.

Lorenzo Castore (2001-2006)

Analogno i monohromatsko u doba digitala i boja

Odluka da fotografiše crno-belim filmom nije bila svesna. Iako se ne opire fotografisanju u boji, odsustvo kolorita omogućava mu da postigne minimalistički ton. Time zapravo želi da prikaže esenciju scene koju posmatra, da uhvati njenu suštinu pre nego spoljni utisak koji ostavlja.

Lorenco ne zazire od digitalnih aparata, ali za svoj lični rad uvek bira kameru sa filmom. Više od mogućnosti da momentalno vidi rezultate, privlače ga nezgode koje se mogu dogoditi pri korišćenju analognih foto-aparata. Neizvenost koja dolazi sa analognom fotografijom bliskija je Lorencovoj umetničkoj, ali i životnoj filozofiji, po kojoj su slučajnosti dobre prilike da dođemo do neočekivanih otkrića o sebi i drugima.

Lorenzo Castore (2001-2006)

Životni tomovi

Tek određena vremenska i emocionalna distanca od subjekata i događaja Lorencu omogućava da pristupi uređivanju jedne izložbe kao što je ova beogradska. Kako su fotografije dokumenti iz ličnog života, njigovo uređivanje zahteva određenu dozu objektivnosti kako bi odabrao najbolje radove.

Fotografije iz dve knjige, 1994-2001: A Beginning i 2001-2006: Lack and Longing, odvojene su u dve prostorije. Prvi tom donosi neokaljen, dečački, pogled na svet. Susedni odeljak nas uvodi u drugačiji prikaz realnosti, ispleten uticajima drugih fotografa i željom da se sam dokaže kao fotograf. U vizuelnom smislu, primećuje se gubitak mladalačke nevinosti i iskorak u novom pravcu.

Publikovane na taj način, knjige zapravo predstavljaju periode Lorencovog života, podeljenog važnim događajima koji su se desili, i koji su bili prekretnice kako privatno, tako i u njegovom stvaralaštvu. Međutim, one su više od ličnog dnevnika koji verodostojno predstavlja njegov život. Pre bismo ih opisali kao kolekciju susreta, predela, lica, proživljene patnje i ljubavi koji su ostali zarobljeni u Kastoreovom objektivu, i time ga menjali, usmeravali, vodili na različite putanje.

Autoporter, Lorenco Kastore (1994)

Vreme kao lavirint

Za Kastorea, vreme je jedna izlomljena, krivudava, linija; meander događaja i sećanja koji nema linearni tok. Dizajn korica ovih foto-knjiga kreiran je upravo kako bi oslikao ideju o preplitanju vremenskih perioda, u ovom slučaju onih koje je Lorenco proživeo. Ove su stranputice, skretanja i obilasci uticali da Lorenco stvori jedinstven fotografski rečnik, koji je sklop svih oktrića do kojih je dolazio sledeći putokaze sopstvene radoznalosti.

(instagram.com/lorenzocastore)

Mnogi fotografi ne nalaze način da govore o sopstvenim slikama. Pristupiti fotografijama na jedan racionalan način težak je zadatak, jer one retko nastaju svesno. Na kraju dana, da su fotografi bili u mogućnosti da svoja zapažanja prenesu kroz reči ili neku drugu formu, ne bi bili fotografi. Fotografija poput one Lorenca Kastorea odraz su jednog pogleda na svet, ogledalo koje oslikava jedinstvenu tačku gledanja.

Lorenco Kastore ukazao je na transfer koji doživi sa određenim subjektima, pa je tako za sliku jednog poljskog rudara rekao da bi to mogao biti njegov poziv u nekom drugom životu. Međutim, činilo nam se da Lorenco već i u ovom pronalazi vredne materijale tamo gde se oni često ne vide. Fotografija je alat koji mu omogućava da “iskopa” dragocene priče.

Lorenzo Castore (1994-2001)

Lorenco Kastore italijanski je fotograf rođen 1973. u Firenci. Uličnom fotografijom bavi se od 1992. godine, a prvu samostalnu izložbu imao je 1998. godine. Do sada je objavio četiri monografije, a trenutno radi na kolekciji knjiga pod nazivom Present Tense.

U beogradskoj galeriji Nikola Radošević (Delijska 3, Uskočka 5) izložene su fotografije iz prva dva toma te kolekcije.