Nastavljamo naše prelistavanje filmskih kadrova u potrazi za prepoznatljivim modnim kreacijama, koje potpisuju renomirani dizajneri. Put nas je naveo na jednu kolaborativnu trilogiju, odnosno tri filma Baza Luhrmanna u kojima neke od kostima potpisuje Miuccia Prada.
Iako Baz najčešće sarađuje sa svojom suprugom, kostimografkinjom Catherine Martin, Miuccia je gostovala na nekoliko ostvarenja malim, ali upečatljivim doprinosom.
Romeo + Juliet (1996)
Smeštanjem Romea i Julije na Venice Beach u Los Anđelesu, ljubavna priča iz Šekspirove drame zadobila je potpuno novi dojam. U skladu sa time, bilo je potrebno kreirati kostime koji će istovremeno otelotvoriti englesku renesansu i holivudsku živahnost. Uz kostime Kym Barrett, doprinos garderoberu dala je i Miuccia Prada. Ona je za Romea kreirala odelo u kojem se on zariče na večnu ljubav svojoj dragoj. Teget sako, a posebno floralna kravata oslikavaju njegovo poreklo i prirodu, a nas podsećaju na novogodišnja odela iz mladosti naših očeva. Teško da nešto bolje reprezentuje modu iz ovog perioda, tako da potpuno razumemo Miuccin izbor.
Kroz kadrove se provlače i etikete drugih dizajnera. Kao doličan suparnik Romeu i njegovoj porodici, Kapuletovi nose Dolce & Gabbana. Budimo iskreni, ko bi bolje oslikao senzualnost, (toksičnu) maskulinost i pasioniranost italijanske braće od ovog dvojca.
The Great Gatsby (2013)
Miuccia Prada je za ženske kostime u ovom filmu u velikoj meri referisala na arhivske komade Prada, ali i Miu Miu. Kreirala je preko 40 kostima, uglavnom večernje haljine preplavljene šljokicama, štrasom i perlama. Celokupan garderober koji je Carey Mulligan u ulozi Daisy Buchanan prošetala kroz kadrove, ispunjen je Miuccinim kreacijama.
Kako je radnja smeštena u 1922. godinu i njujoršku eru džeza, kostimi su bili oličenje glamura tog perioda. The roaring twenties, kako se ovaj period obično naziva, predstavljale su epohu raskalašnog provoda, i posledica su ekonomskog prosperiteta na američkom tlu. Migracija sa evropskog na severnoamerički kontinent dovela je do stvaranja svojevrsne buržoazije. Posleratno okruženje obilovalo je prilikama za evropske došljake. Uz to, prohibicija je dodatno doprinela da nastane novi sloj u američkom društvu. Upravo na liku kao što je Jay Gatsby (Leonardo DiCaprio) vidimo kako su ove okolnosti omogućile da pojedinci uvećaju svoj kapital. Prodaja i konzumacija alkohola bili su zabranjeni – ili barem prividno. Jedina razlika jeste što se ovo sada odigravalo na tajnim mestima ili zabačenim krajevima grada, u tzv. speakeasies. Tako je nastao jedan novi ekonomski razred američkog društvenog šablona – new money (isti onaj sloj koji mi sada nazivamo, jelte, old money). Uz istovremene blagosti koje dolaze sa završetkom svetskog rata, kada su ljudi željni raskoši nakon oskudice i provoda nakon mučnih godina tragedije, usledila je dekada ekstravagancije i raskalašnosti – barem za jednu grupu ljudi.
Ne bismo vam inače držali čas istorije, ali je ovaj kontekst važan kako bismo razumeli Miuccin pristup kostimima koji oslikavaju upravo taj novi svet. Kako se društvo u posleratnom svetu menjalo, tako je i moda zadobila nove konture. Siluete su postale opuštenije, gotovo pravougaonih oblika, a rubovi su skraćeni do iznad kolena. Tendencije u odevanju okrenule su se ka isticanju ženstvenosti i elengancije na jedan drugačiji, rekli bismo – slobodniji – način.
Elvis (2022)
Još jedna kolaboracija između američkog reditelja i italijanske dizajnerke bila je za ovogodišnji film Elvis. Kako se ponovo radi o istorijskom komadu, Miuccia Prada je još jednom zavirila u arhive svog porodičnog brenda i tu pronašla inspiraciju. Period 60-ih i 70-ih godina 20. veka, kada je Elvis bio na svom vrhuncu, daleko je od nepoznanice za Miucciu. Mnoge njene kreacije za modnu kuću Prada, pa čak i Miu Miu, često evociraju stil tog vremena. Za potrebe Bazovog filma, Miuccia se pridržavala originalnih komada koje je Elvis nosio za života, ali im je suptilno dala i svoj lični pečat.
