Journal intervju: Ana Stanić o Kvar(ovima) na srcu, njihovom prevazilaženju i autorskoj zrelosti
Kantautorka Ana Stanić, nakon jedne decenije predstavlja novi studijski album simboličnog naziva Kvar na srcu. Proticanje vremena kao životna konstanta pred svakog pojedinca postavlja različite izazove i spoznaje. U slučaju umetnika, obično predstavlja ciklus osluškivanja i proživljavanja impulsa iz spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta, a kulminacija ove sinergije rezultira ličnim i autorskim sazrevanjem. U Aninom slučaju, protekla decenija donela je zapažene saradnje, ali i priliku da osnaži svoj unutrašnji glas i hrabrije istupi kao tekstopisac. Album Kvar na srcu tako postaje svedočanstvo ciklusa tokom kojeg ona emotivno, lično i hrabro dokazuje da je jedan od izazova za svakog umetnika postojanost, istovremeno, spremnost za pomeranje ličnih granica i otvorenost za nova kreativna rešenja.
Sa Anom Stanić razgovarali smo o albumu Kvar na srcu.
Nakon jedne decenije publici predstavljate album Kvar na srcu. Kakvim konceptom i odabirom numera ste rešili da obeležite muzičku deceniju za vama?
Album čine 22 pesme, od kojih je 11 nastajalo proteklih godina tokom kojih sam objavljivala singlove, a preostalih 11, potpuno novih, nastalo je u protekle dve godine. Sve pesme imaju sličnu notu emotivnog popa sa različitim primesama. U suštini, to je alternativni pop ka mainstreamu koji iskrenim tekstovima govori, kako sam naziv albuma sugeriše, o kvarovima na srcu, ali i onome što me uzbuđuje, čini srećnom, prema čemu gajim strast. U velikoj meri kroz tekstove se oslikava i moj karakter, ono što me vodi kroz život, ali i moji emotivni padovi i usponi. To je koncept, a album je naslovljen prema delu teksta pesme Peti dan, baš zato što jesu kvarovi, ali kvarovi se i poprave.
Ukoliko su sukobljeni srce i razum, uvek presudim srcem.
Da li se u životu i muzici više vodite srcem ili razumom, ili težite da u tome pronađete balans? Na koji način negujete i prilazite kvarovima na vašem srcu?
Sklona sam tome da sve radim iz srca. Naravno, uz veliku dozu razuma. Ono što je spontano i protiv čega ne mogu je upravo taj pristup iz srca, iz stomaka. No, trudim se da što više u donošenje odluka uključim i razum. Ipak, ukoliko se na kraju sukobe srce i razum, presudi srce i to bude konačno. To važi za posao, ali i za moj privatni život. Ne verujem da suštinski ljudi mogu protiv sebe. Ukoliko si proračunat i ukoliko je racio dominantan, to znači da češ takve odluke donositi i da će te takav način razmišljanja i ponašanja činiti srećnim. U mom slučaju, uvek gledam da mi bude potaman, te da donošenjem odluka budem ispunjena iznutra, a da bih to bila, uvek presudim srcem.
Svi važni trenuci u mom životu su proživljeni kroz određenu muziku.
Koliko umetnost može pomoći i ublažiti kvarove koji posredstvom različitih životnih okolnosti i izazova ostavljaju trag na srcu, kako onome koji stvara, tako i onima koji su recipijenti tog rada?
Lepota umetnosti i jeste u tome što može biti oslobađajuća na poseban način. Za mene su moje pesme, naročito tekstovi, neka vrsta terapije, samoisceljenja. Način da neku muku iz sebe izbacim i da sa tim završim. Kada se u tome prepoznaju ljudi koji su možda prošli kroz slična iskustva, to dobija posebnu težinu. Ovo govorim ne samo kao autor, već i kao slušalac drugih pesama. Svi važni trenuci u mom životu su proživljeni kroz određenu muziku. Bilo mi je lakše kada sam se poistovetila i određene emocije prepoznala kod drugih. Možda neko u trenutku njenog stvaranja i nije mislio tako, ali ja sam to tako doživela – katarzično, isceljujuće.
U tome je lepota svake umetnosti, posebno muzike, jer ima moć da na čoveka izvrši snažan uticaj. Za mene je prelepo to što iznova stvaram. Sve dok u meni vlada ushićenje kada od snimka u telefonu ili žvrljotine u svesci napravim kompletnu pesmu, koju otpevam, snimim i čujem kao gotov zvučni zapis, pa iščekujem kako će delovati i na druge ljude, ja ću stvarati. Oni koji se prepoznaju u mojim pesmama i to iskustvo podele sa mnom, zašto je i na koji način muzika delovala na njih, uvek će imati moju pažnju. Imam utisak da mi to stvara veliku odgovornost, ali i da nas čini povezanima.
Sada sam smelija da kroz tekstove pričam o određenim stvarima koje me tište i koje su duboko u meni.
Kako sagledavate vašu autorsku zrelost i rad tokom poslednjih deset godina? Čemu težite i na koji način sebi postavljate izazove u kreativnom i interpretativnom smislu?
Većinska sam autorka na ovom albumu, a ono što je novo jeste da sam sebi dala oduška i više slobode kada su tekstovi u pitanju. Smelija sam da kroz njih pričam o određenim stvarima koje me tište i koje su duboko u meni, pored toga što komponujem od samog početka svoje karijere. Trudim se da mi tekstovi budu potpuno realni, životni i iskreni. Da što manje pravim slike, a više pričam direktno iz sebe – šta osećam, radim, šta me čini srećnom. Pričam o nekim svojim intimnim pogledima na svet i to mi je oslobađajuće.
Uživam kada izvodim pesme koje sam napisala na takav način. To je napredak koji se desio tokom proteklih godina, a on ima veze sa zrelošću – autorskom i ličnom. Postaneš svestan svojih slabosti i mana na način da možeš da ih prihvatiš, prigrliš i smelo i slobodno pokažeš. Iako sam i ranije pevala tekstove koji su bili duboko lični, sada je to na nekom drugom nivou.
Na pesmi Peta planeta ostvarili ste saradnju sa Bojanom Vunturišević. Kako izgleda kreativni proces kada se sastanu dve autentične i ostvarene umetnice? Šta je ono što cenite u Bojaninom radu?
Bojana Vunturišević potpisuje tekst na ovoj pesmi, a ja muziku. Čuvši pesme sa njenog prvog albuma Daljine, pomislila sam kako ima zanimljivu poetiku i izražavanje. Zvala sam je svojevremeno za jednu pesmu, za koju nisam bila sigurna, i želela sam da čujem kako bi ona sročila sve ono što sam u tom trenutku osećala. Podelila sam sa njom svoje viđenje slobode kao sveopšteg preovlađujućeg osećanja, i ona je napisala pesmu Peta planeta. Mislim da je ova pesma osveženje na albumu. Cela saradnja je bila lagana, jer smo se vrlo brzo razumele.
Još jedna saradnja koja će obradovati publiku. Nakon uspeha pesme Više nisi moj, Wikluh Sky i vi predstavljate nov duet.
To je jedna od malog broja pesama na albumu koje nisu moje. Pesma je dosta drugačija, beskompromisna i u muzičkom smislu odstupa od preostalih sa albuma. Izuzetno mi je draga i ponosna sam na nju. Sa njim uvek volim da sarađujem. Wikluh Sky radi brzo, impulsivno i nikada do samog kraja nisam sigurna kako će zvučati, ali sam sigurna da ću biti zadovoljna.
Na albumu je i numera Peti dan čiji je autor Milan Laća Radulović. Koje vas emocije vežu za nju i sećanje na Milana Laću Radulovića?
Za Milana Laću Radulovića me veže dugo poznanstvo, još od kada sam na pesmi 20,30 godina sarađivala sa Marinom Tucaković. U nekom trenutku smo počeli da razmenjujemo utiske i iskustva kada je reč o pisanju tekstova. U poslednje vreme smo se intenzivnije čuli oko razmena ideja, kada mi je poslao i tekst za pesmu Peti dan, za koju mi je rekao da mu je veoma draga. Ja sam potom prilagodila muziku. Ono što mi je najviše žao, jeste da sam pesmu otpevala u studiju tek nakon što je preminuo, i što nisam stigla da mu pustim kako je sve na kraju ispalo. Nadam se da bi bio zadovoljan i ponosan. Tekst koji govori o petom danu tuge, sada, kada je slušam, doživljavam na potpuno drugačiji način. Upravo se spot za nju pojavljuje kao treći singl sa albuma, čiju režiju potpisuje Miloš Đukelić.
Spot za pesmu Ne zna ona celokupnim vizuelnim konceptom i simbolikom crvene boje bio je svojevrstan uvod u predstavljanje albuma. Recite nam nešto o kreativnom procesu.
Taj spot mi je posebno drag i smatram ga iskorakom u svojoj dosadašnjoj videografiji. Zaslužan za to je reditelj Miloš Đukelić, koji je imao ideju da spot bude brutalan i prvi put imam specijalne efekte u spotu. Uživala sam u simboličkom davanju srca na dlanu, vađenju srca iz sebe i celom iskoraku da ne mora uvek sve da bude lepo i upeglano. Da nekad može da se predstavi estetika jezivog i da se poigravam brutalnim scenama. Ideja je bila da se oslika sukob koji se dešava u tekstu, a on se odnosi na to da sam dominantna i da govorim da mi do nekoga više nije stalo, a zapravo u svemu provejava tuga. Moram da spomenem i koreografa Branka Mitrovića i sve plesače. Pomenuto snimanje mi je ostalo u divnom sećanju i prezadovoljna sam kako izgleda.
Iako se ne nalazi na albumu, kada govorimo o vašoj muzici u proteklom periodu, moramo pomenuti još jednu saradnju – duet sa Borisom Novkovićem. Koliko ste zadovoljni njenim prijemom kod publike?
Rad sa Borisom je protekao predivno. Pesma ima jako lep radijski život, ne samo Srbiji, već i u Hrvatskoj. Borisa izuzetno cenim kao čoveka koji ne posustaje u svojoj umetnosti i poetici, i koji je jedan od poslednjih Mohikanaca koji muzici pristupa na takav način. To veoma poštujem kod njega. Pored svega navedenog, on je i divan čovek, veoma zabavan i bilo je zadovoljstvo sarađivati sa njim.
Da li će promocija albuma biti ispraćena i koncertnom turnejom?
Da, u planu su nastupi. Prvi put u sastavu benda koji me prati imam i violinu. To je nešto što me mnogo raduje. Jedva čekam da sve nove i stare pesme izvedem pred publikom. I pored toga što su stare pesme važne i publika voli da ih čuje, mi muzičari najviše volimo da izvodimo nove. To nam je uvek zanimljivo. Nadam se da će se ljudima svideti nove pesme i da će jednako kao i stare želeti da ih čuju.
Foto: Marija Aničić
