Journal intervju: Buč Kesidi o tužnim ljubavima, velikim ambicijama, novom zvuku i skrivenim talentima
Sa svojim specifičnim zvukom i neobičnim spajanjem žanrova, bend Buč Kesidi je tokom poslednjih nekoliko godina stekao status jednog od najuzbudljivijih aktera na muzičkoj sceni Balkana. Luka Racić i Zoran Zarubica, osnivači benda, svojim kreativnim partnerstvom usmeravaju bend ka novim granicama, a njihov predstojeći treći album predstavlja još jedan iskorak ka zrelijem, ali istovremeno novom zvuku. Iako su do sada postavili visoke standarde, pred nama je nova etapa koja obećava mnogo – i zvučno i tekstualno. U ovom intervjuu za Journal povodom nove pesme Tužne ljubavi, Luka i Zoran govore o procesu stvaranja novog albuma, izazovima s kojima se susreću, i tome šta je to što ih pokreće da uvek idu dalje i postavljaju nove ciljeve. Narativ o novoj pesmi, albumu i predstojećim planovima, prati i vizuelni prikaz kroz objektiv Vladimira Nićiforovića.
Vaš treći studijski album je na putu. Koliko se razlikuje od prethodna dva u muzičkom i tekstualnom smislu?
Ovaj album je, u nekom smislu, nastavak našeg zvučnog i konceptualnog razvoja, ali i značajan iskorak u odnosu na prethodne. Najviše produkcijski, uz saradnju sa Milanom Bjelicom i Petrom Pupićem, takođe i tekstualno. Možda smo malo introspektivniji nego ranije, sa većom dozom zrelosti i ličnog iskustva.
Publika vas percipira kao bend koji redefiniše domaću scenu. Da li osećate teret tih očekivanja ili vas to dodatno inspiriše?
Drago nam je što publika prepoznaje naš trud i to nas motiviše da radimo stvari koje volimo. Ne razmišljamo previše o očekivanjima, već se trudimo da budemo iskreni u onome što radimo i da nas muzika vodi u pravcu koji nam je prirodan.
Četvrti singl pod nazivom Tužne ljubavi sa nadolazećeg trećeg studijskog albuma je izašao danas. Kako je nastala pesma i kakva su vam očekivanja?
Radili smo na albumu, a pesma se desila spontano. Naravno, uz ogroman rad sa producentom Milanom i saradnikom Petrom Pupićem, uspeli smo da je ispoliramo i spakujemo u divan hit koji najbolje opisuje kako će album kao celina izgledati i zvučati.
Pesma je trebalo da bude izvedena na PZE. Da li je ona u startu bila zamišljena kao potencijalni festivalski hit ili ste je kasnije prepoznali kao takvu?
Nismo je pisali sa idejom da bude PZE hit – pesma je pisana baš za album, ali smo u nekom trenutku shvatili da bi baš lepo legla takvom takmičenju.
Da li vas je diskvalifikacija sa PZE motivisala ili demotivisala za naredna takmičenja?
Diskvalifikacija nas nije obeshrabrila, više nam je bilo važno da pesma dođe do publike. Napravili smo grešku, ali nastavljamo dalje – možda se opet prijavimo naredne godine.
Vaš vizuelni identitet je uvek pažljivo osmišljen – kako koncept spota za Tužne ljubavi prati ili dopunjuje atmosferu pesme, i koliko vam je bitno da zvuk i slika budu u harmoniji?
Vizuelni deo je za nas podjednako bitan kao i zvuk. Imamo divnu ekipu i prijatelje koji brinu o tome i veoma smo zahvalni što prepoznaju našu muziku. Verujemo u to da inspirišemo jedni druge, jer smo, nas dvojica, pre svega fanovi Luke Trajkovića, Vedrane Vukojević, Stefana Rokvića, Sune Kažić i mnogih drugih saradnika. Ekipa ima odrešene ruke da oseti pesmu, isplanira, snimi, montira… Mi se tu ne mešamo, imamo puno poverenje u njih i verovatno se tako desi harmonija.
Vaši koncerti su postali spektakli, od Tašmajdana do velikih dvorana u regionu. Gde biste voleli da svirate, a još niste imali priliku?
Imamo veliku želju da punimo arene širom regiona; verujemo da to vreme polako dolazi. Još ne, ali sigurno nekad. Stadion Toše Proeski u Skoplju zvuči mnogo kul.
Nastupi u regionu su sve češći – kakve su razlike između publike u Srbiji i, recimo, Zagrebu ili Ljubljani?
Svaka publika ima svoju energiju, ali svuda osećamo ogromnu ljubav i podršku. Nama je svuda podjednako lepo jer znamo da se pesme slušaju svuda i da se u njima pronalazi toliko ljudi.
Pre nešto više od godinu dana ste izjavili da biste voleli da ostvarite saradnju sa Vladom Georgievim i to se i desilo – najpre je on bio gost na vašem koncertu na Tašmajdanu a potom i vi njegovi na Gospodskom. Kakav vam je bio osećaj i da li ste pričali o nastavku saradnje?
Saradnja sa Vladom je bila fantastično iskustvo! On je izuzetan muzičar i poznavalac muzike, drago nam je da smo delili binu sa njim i što smo prvi put doživeli kako izgleda prepun Sava Centar. Čuli smo da radi na novom albumu; kad završi, možda isproducira i neku našu muziku… ko zna…
Kada razmišljate o budućnosti benda, gde vidite Buč Kesidi za, recimo, pet godina?
Vidimo sebe sa više muzike, manjim pauzama između albuma, na velikim regionalnim turnejama i još većim binama…
Šta trenutno slušate i da li vam je neka pesma ili izvođač bio posebna inspiracija za novi album?
Trenutno slušamo novi hit Vizelja i Džipsija i kolab koji niko nije očekivao. Pesma se zove Zagrljaj i izašla je istog dana kada i Tužne ljubavi.
Osim muzike, imate li neke skrivene talente ili interesovanja koja publika ne zna o vama?
Malo ko zna da smo odlični u rešavanju ukrštenih reči i da umemo dugo da stojimo na rukama. Luka ume da izdrži duže od dva minuta.
Sa kime ste sarađivali na ovoj pesmi i koncertu? Da li ste ostali verni stalnim saradnicima ili ima i novih članova?
Foto: Vladimir Nićiforović
Asistentkinja snimanja: Natalija Erdeljanović
Frizeri: Bojan Ajdinović (Luka) / Zoran Dimitrijevski (Zoran)
