Vlado Georgiev za Journal: O trajanju moje
muzike odlučuje publika, ne ja

Vlado Georgiev održaće koncerte 6,7. i 8. decembra u Plavoj dvorani Sava Centra. Gospodski u Sava Centru,  kako su koncerti naslovljeni, otvoriće novu etapu njegovih nastupa nakon rekonstrukcije čuvene dvorane. Gospodski je ujedno i manir kako se Vlado odnosi prema svojoj publici sa kojom je tokom višedecenijske karijere povezan emocijom i muzikom. Gospodski je provod koji njegovi koncerti donose. Uz neprolazne hitove koji su obeležili njegovu dosadašnju karijeru, Georgiev iskrenom i emotivnom interpretacijom stvara posebne trenutke gradeći na taj način Put do srca tvog publike.

Sa proslavljenim kantautorom, pevačem i producentom proveli smo dan upravo na mestu gde će se nakon pauze publici pokloniti sa, kako sugeriše, jedne od najlepših scena u svetu. Prazno gledalište koje će tokom tri koncertne večeri biti ispunjeno do poslednjeg sedišta postalo je naše mesto razgovora, a Vlado Georgiev u svemu tome iskren i beskompromisno svoj. Gospodski.

Tradiciju Gospodskih koncerata tokom decembra meseca nastavljate u kultnoj Plavoj dvorani. Koliko vas raduje povratak u Sava Centar?

Ne mogu vam opisati koliko se radujem povratku na scenu Plave dvorane Sava Centra. To je zaista neprevaziđena koncertna dvorana u širem regionu. Svakako, i jedna od najlepših scena na svetu. Fantastična u svakom smislu: ambijentalno, akustički, komforno, vizuelno… Velika, a intimna. Predivan je osećaj svaki put držati koncert u Plavoj dvorani. Kada je zatvoren Sava Centar radi renoviranja i kada nije postojao nekoliko godina, za nas koji smo tu često nastupali, to je bio takav nedostatak scene koju smo želeli i mi umetnici, a i publika…Gde sada svirati u Beogradu, a da bude tako lepo, afirmativno, udobno, toplo i prijatno, bilo je pitanje. Alternative koje smo bili prinuđeni da prihvatamo ili proizvodimo, poput prošlogodišnje scene u Luci Beograd ili nekih manjih i ne tako kvalitetnih scena smo, eto, preživeli, ali to nikad nije bio Sava Centar i Velika – Plava Dvorana.

Malo je reći da se radujem, više sam nego uzbuđen, jednostavno treperim u iščekivanju da ove godine ponovo stanem na onu sada novu i renoviranu binu. Kad bih mogao, zagrlio bih celu dvoranu zajedno sa publikom u njoj, eto, toliko se radujem.

Koji pokloni u Plavoj dvorani su vam ostali u najlepšem sećanju?

Nebrojene emocije koje smo delili i svi oni trenuci ludačke energije koje smo zajedno doživljavali publika i ja, to je najveći poklon, kojem se, zapravo, svaki put poklonimo moj bend i ja. Sa najvećim zadovoljstvom i sa velikim poštovanjem. Sećam se svakog koncerta, od prvog do poslednjeg trenutka, pa i to osećam kao poklon. Kada se spoji talenat koji da Bog, podelite ga od srca sa publikom koja to nagradi ovacijama, to je potpuno jedinstven trenutak. Neuporediv sa bilo kojim drugim. I svaki put je kao prvi, ista lepota osećaja punog srca i kompletne ispunjenosti. Tako se ja osećam na kraju koncerta.

Dosta pažnje polažete na celokupnu produkciju vaših koncerata. Šta pripremate za ponovni dolazak na ovu kultnu beogradsku scenu?

Pripremam vrhunsku scenu, bez lažne skromnosti. Već mesec dana se rade skice, postavka tehnike, razrađuju se scene za svaku pesmu. Puno ljudi je uključeno u to, iako publika to uglavnom ne zna. Produkcija koncerta je za mene na prvom mestu. Jako mi je važno da to bude na vrhunskom nivou, koliko god to koštalo. Vrhunski zvuk, rasveta, vizuelni efekti, ekrani, scenska pirotehnika, sve mora da bude top class. Samo najbolje je jedina opcija. Drugačije jednostavno ne radim. Niti ću ikada raditi. Onog trenutka kada umetnik počne da krati produkciju da bi mu ostalo više para – prestaje da bude umetnik.

Iako imam dugogodišnju, stalnu ekipu koji su navikli na moje ideje koje nisu baš uvek lako izvodljive, od njih često na prvim radnim sastancima za neki veći koncert čujem – Ma daaaj, nemoj opet, što mora svaki put na maksimum ? Onda se gledamo, ne progovaramo, ja dam neko svoje logično objašnjenje zašto mislim da tako treba i… krenemo da radimo. Zatim u procesu pripreme takvih koncerata, iz faze u fazu, iz dana u dan, svi se nalože na sve te izazove, te kako realizacija odmiče, svi oni budu srećni što je tako. Na kraju koncerta, zajedno sednemo i družimo se, a to što se desilo – nama je jasno i poznato još od prve ideje, pa znajući šta bismo rekli jedni drugima uglavnom prećutimo, jer se potpuno razumemo. Stvarno sam srećan što imam takve ljude toliko godina pored sebe. Kad to kažem, mislim i na svoj bend i na ekipu tehnike. Jedva čekam da krene montaža za Gospodski u Sava Centru.

Vaši prethodni koncerti u Sava Centru imali su epitet boemski, a kao goste ste dovodili ljude iz sveta muzike i glume. Da li na predstojećim nastupima planirate da imate goste?

Naravno. Svake večeri ću imati gosta. Za sada, neka to bude iznenađenje. Ovakvi koncerti zaista zavređuju kvalitetne goste. Kolege bliske mom senzibilitetu, ljude koje volim i čiji rad cenim i poštujem. Da, imaću divne goste…

Vaša muzika gotovo tri decenije nailazi na odobravanje publike širom regiona. Puštajući je u domove, ona postaje deo njihove svakodnevice, intime i uspomena. Kolika je to validacija za autora?

Najveći uspeh za autora je kada postane deo života ljudi. Kad u njihovim životima sviraju pesme koje sam napisao, komponovao, otpevao… O trajanju moje muzike odlučuje publika, ne ja. S obzirom na to da na svojim nastupima u poslednje vreme ima jako puno mladog i vrlo mladog sveta, to doživljavam kao jednu veliku sreću i blagoslov. Pevam već trećoj generaciji. Kada sam kao mlad počinjao, voleli su me roditelji i deca, pa čak i stariji. Sada me slušaju deca tadašnje dece, unuci ondašnjih roditelja. Predivno je to, zaista.

Da li su iskrenost, emocija i univerzalne teme put ka trajnosti?

Iskrenost je najvažnija, ako mene pitate. Neskrivena i istinska emocija je takođe vrhunac iskrenosti. Pevati ono što zaista osećate je vrlo slično onome da govorite ono što zaista mislite. A tematika pesama – ljubav je najuniverzalniji jezik na celom svetu. Starija je od svake civilizacije, osnovni životni element. Samim tim, uglavnom se moje pesme i temelje na ljubavi, a zarad ljubavi ljudi, one i opstaju, rekao bih. Ne kažem da muzika mora uvek biti samo ljubavna. Tropski bar je, na primer potpuno drugačija pesma, ali je našla svoj put jer nosi dobru poruku, takođe vrlo iskrenu, spontanu i veselu. Ipak, uglavnom, držim se ljubavi, jer melodije koje stvaram same po sebi imaju emotivan, a opet ne tako jednostavan karakter. A takva je zapravo i ljubav, uopšteno gledajući.

U vremenu digitalizacije, bez obzira na video zapise i direktne prenose, koncerti su ipak ostali deo vašeg posla koji je uvek neponovljiv, rezervisan za trenutke u sali između vas i publike. Kako danas iskustveno doživljavate koncerte?

Vrlo je interesantno sve to što ste spomenuli. Vreme se promenilo i puno toga nije kao nekada. Sve vrvi od telefona, svi snimaju i slikaju bezbroj fotografija koje zauvek stoje u njihovim telefonima i verovatno ih nikada i ne pogledaju. Umesto da slušaju koncert na koji su došli, ljudi masovno nešto snimaju, a koncert teče i mnogi i ne shvataju da su sebe sprečili da uživaju u trenutku. To je zaista loša strana digitalne ere u koju su nas, tek onako namamili, a odmah zatim gurnuli u provaliju socijalnog i realnog života, u realnom vremenu.

Međutim, koncert je toliko živa stvar, čak i kada gledate vrhunski snimljen, profesionalno miskan i izmontiran koncert, to nije kao da ste bili tamo. Koncert je najsličniji pozorištu. On je tu, tada i tako. Ako ste bili baš tada na toj predstavi, uživo, imali ste priliku da to i doživite. Ne može se voleti digitalno, ne može se smejati i plakati digitalno. Ne ljubi se emotikonom u telefonu i ne grli se njime. Mlade generacije su, nažalost, u masovnoj hipnozi i neprekidno gledaju u ekrane svojih smart telefona, ne shvatajući da im za to vreme život, onaj istinski, promiče. Vreme ne možemo vratiti i to bi trebalo nekako što više objašnjavati deci i omladini dok ne bude kasno.

U našem prethodnom razgovoru otkrili ste da radite na novim pesmama. U kojoj stvaralačkoj fazi ste sada?

Održali ste kontinuitet u muzičkom izrazu, stilu i pravcu. Koliko je doslednost važna u samom stvaralačkom procesu? Da li na početku rada na jednoj pesmi imate već jasno definisanu ideju po pitanju muzike, teksta, aranžmana, ili se prepuštate procesu, intuiciji i improvizaciji? Od čega to zavisi?

Uglavnom odmah na melodiju pišem i tekst, a zatim radim aranžman. Najčešće, onaj prvi udar i ono što ja čujem u svojoj glavi dok pišem, ne bude daleko od finalne verzije pesme. Može se, svakako, kreativno improvizovati, ali to je uglavnom odlika neiskusnih i onih koji manje znaju šta zapravo žele. To je kao kad lutalica nekuda putuje, a ne možete reći da nije negde stigao. Stigao jeste, ali je pitanje da li je tamo i želeo da dođe. Boem jesam, ali lutalica nisam, naročito ne u muzici.

Kada znate/osećate da je jedna pesma kompletna i spremna za predstavljanje publici? Da li ste, u tom smislu, skloni preispitivanju?

Uh, snimanje je često dug i mukotrpan proces. Dani i noći u studiju, onda pustite da se slegne, radite drugu pesmu, pa onda opet preslušavanje. Vrlo kompleksna rabota je isproducirati ozbiljno jednu pesmu. Ali, DA, vrlo dobro znam kada je pesma skroz gotova i kada ne treba više ništa da se menja.

Gotovo svaki umetnik, bez obzira na bogatstvo celokupnog opusa, ima nekoliko pesama koje bez izuzetka izvodi na koncertima. Koju pesmu vi nikada niste preskočili?

Mnoge pesme nikad ne preskačem, jer su mnoge vrlo povezane. I vremenski i dinamički, hronološki, kako god. Ljudi uvek i očekuju te najveće hitove, nema tu mnogo mudrovanja.

Da li postoji neka vaša numera čiju interpetaciju s godinama i zrelošću drugačije dоživljavate?

Da, više njih, a to se može čuti ukoliko poslušate snimak nekog koncerta od ranije. Neke sam tekstove, iako sam ih lično pisao, počeo ozbiljnije da doživljavam, a to se odražava i na samu interpretaciju. Eto, obratite sada pažnju na predstojećim Gospodskim u Sava Centru.

Prodaja ulaznica za predstojeće koncerte je dostupna putem sajta ddtickets.rs, a uoči tri večeri ispunjene muzikom, Vlado Georgiev poručuje:

Željno vas očekujem u decembru u Plavoj dvorani Sava Centra da pevamo zajedno i da se provedemo – Gospodski!

Foto i video: Journal
Stajling: Vanja Pantin
Garderoba: Mona Men
Lokacija: Sava Centar