Kako je umetnost sveobuhvatna materija, jedna njena grana za sobom uglavnom povlači drugu. Tako muzika postaje neodvojiva od poezije, a veoma je poznato da recipijent umetnosti svoj ukus širi i poboljšava konzumiranjem što veće količine iste. Mnogi poznati muzičari i glumci se često oprobavaju u različitim umetničkim sferama. Tako, komuniciranje kroz različite umetničke diskurse umnogome podiže umetnika na viši nivo. Kada govorimo o svestranosti u umetnosti, Ivana Vukmirović, poznata i kao Manivi se izdvaja kao jedna od najsvestranijih na domaćoj sceni. Pored toga što volimo da đuskamo uz njene pesme poput Nek izgore i Niko neće znati, Ivana se nebrojeno puta dokazala i kao izvrsna glumica.
Tako je možete videti u pozorišnim ostvarenjima poput Yankee Rose i Švejka koja ste mogli da pogledate u Beogradskom dramskom pozorištu. Sarađivala je i sa mnogim poznatim regionalnim muzičarima, pa nam je iz tih kolaboracija ostao veliki broj hitova koje svako malo pevušimo.
U susret novom albumu i muzici, poznata muzičarka Ivana Vukmirović odlučila je da za Journal podeli nekoliko korisnih saveta za muzičke početnike. A i da nas (napokon) sprovede kroz sam proces stvaranja pesme. Da li je moguće inspiraciju crpeti iz jednog izvora ili je ona stvar intelektualne i kreativne fluidnosti teme su ovog intervjua. Zato, ukoliko je muzika vaša prva ljubav i odabrana profesija, uzmite papir i olovku u ruke jer slede neki veoma korisni saveti.
Da li možeš bliže da nam objasniš kako konkretno teče sam proces pravljenja pesme?
Proces krene od neke ideje, odnosno od osećaja da bih nešto htela da kažem. Iako mi nije uvek odmah na početku savršeno jasno šta je to tačno, u toku procesa se definiše. Kako se pesma gradi kao kuća, oblik postaje sve jasniji. Kažem kuća, zato što posmatram pesmu kao nešto što gradim od temelja do krova. Temelj je ideja, zidovi su ono što ide kroz veći deo pesme kao da su cigla i malter koji drži pesmu, a to su bubanj i bas, odnosno elementi beat-a. Prelaz između dva sprata su prelazi između strofa, odnosno delova pesme. Krov je kraj, odnosno zaokruženje forme. Fasada su miks i mastering, odnosno sređivanje i poliranje pesme pre objavljivanja. To je ono što za sad ne radim sama, jer nisam producentkinja, već muzičarka koja se igra sa produkcijom. Tu mi pomažu moji drugari, mnogo iskusniji i veštiji muzički producenti.
Ko su tvoji muzički uzori?
U poslednje vreme fascinirana sam izraelskom umetnicom Noga Erez. Ona je songwriter i producent, a njena muzika se bavi najrazličitijim spektrom uglavnom društvenih tema. Od cancel kulture i konzumerizma, do antiratne propagande. Ono što mi se dopada kod njene muzike je to što pravi beat-ove od raznih zvukova, kao što su zveckanje leda u čaši, distorzirani vokali i različiti sample-ovi. Takođe, veliki sam fan Billie Eilish. Ona i njen brat Finneas već desetak godina prave sjajnu muziku, iako su veoma mladi. Zanimljivo mi je da gledam njihove intervjue i snimke gde objašnjavaju svoj stvaralački proces. Neverovatno su posvećeni detaljima. Takođe, jako dobro znaju šta žele da dobiju od pesme i koje muzičke elemente da dodaju kako bi sve u pesmi radilo zajedno u službi ideje. U njihovoj muzici svaki element ima smisla. Nema ni viška ni manjka i svaka pesma predstavlja jednu zaokruženu celinu.
Za kraj, koje konkretne savete bi dala muzičarima na početku karijere?
Iz mog dosadašnjeg iskustva, ono što je najbitnije je da melodija, tekst i beat rade zajedno, da se prate međusobno kako bi neko ko sluša pesmu mogao da je doživi na pravi način. Postoji mnogo stvari koje ljudi podsvesno registruju, iako se mozda ne razumeju u muziku i ne znaju šta tačno čuju, ali osećaju na neki način. To je, na primer, dobar balans muzičkih elemenata. Ako vam je melodija preangažovana i sa puno teksta, neki drugi element, kao što je harmonija, bi trebalo da miruje.
Ono što je takođe bitno jeste da melodija prati tekst i da bude bliska intonaciji govora. Na primer, ako nešto nabrajate koristićete istu melodijsku liniju za svako nabrajanje, kao što biste koristili istu intonaciju dok govorite. Ovakva vrsta ponavljanja traži neko razrešenje, što znači da ako ste tri puta nešto ponovili, četvrti put bi trebalo da promenite melodiju u nešto što zvuči kao zaključak.
Po mom mišljenju, dobar songwriter bi trebalo da bude svestrana osoba koja sluša dobru muziku, gleda dobre filmove i uživa u drugim vidovima umetnosti koji će mu dati intelektualnu i duhovnu širinu. Jer, muzika koju pravite će uvek biti odraz onoga što vi zapravo jeste. Što ste vi više sposobni da doživite i razumete, više ćete moći da date kroz muziku.
