U okviru koncertne truneje Skupi snagu kojom najavljuju treći studijski album, publika je imala priliku da bend Buč Kesidi čuje u Novom Sadu i Zagrebu, te da uglas peva singlove Curimo po asfaltu, Skupi snagu i Trebaš mi kojima je ovaj, levoruki disko pop-rok elektro boj bend duo započeo rad na novoj muzičkoj priči.
I dok iščekuju 16. septembar, kada će na Tašmajdanu održati najveći koncert u dosadašnjoj karijeri, u razgovoru za Journal, Zoran Zarubica i Luka Racić govore o uzbudljivosti koju donosi rad na svakoj novoj pesmi od ideje do realizacije i otkrivaju sa kojom muzičkom zvezdom bi rado porazgovarali o stvaralaštvu. Saznajemo da u okviru promocije novog albuma možemo očekivati još jedan muzičko-scenski projekat poput rok opere ili mjuzikla, kao i da bi voleli da su imali priliku da čuju šta bi o njihovoj muzici imao da kaže legendarni Vlada Divljan.
Rasprodati koncerti i ispunjene sale potvrđuju da živite snove s početka karijere. Šta ste sebi postavili kao naredni izazov?
Istina, jako smo zadovoljni dosadašnjim radom, ali iz nekog ugla vidimo i kao da smo sada, u stvari, tek na početku karijere. Treći album će sigurno biti izazov svoje vrste, kao što svaki bude, i radujemo se tom radu i završavanju albuma. Nakon toga znamo da ima još dosta gradova širom regiona u kojima nismo imali samostalne koncerte, još mnogo festivala na kojima nismo nastupali, i još mnogo zemalja u kojima nismo svirali. A verujemo da postoji publika i tamo koja bi volela da nas čuje i vidi.
Koji su vaši kriterijumi uspešnosti jednog koncerta?
Postoji dosta tehničkih stvari na koje obraćamo pažnju što se tiče sviranja, pevanja, zvuka i njih prolazimo i komentarišemo posle svakog koncerta sa ekipom. Ali najbitnije nam je kako je publika reagovala na koncert, koliko smo uspeli da animiramo ljude, da li su se proveli na našem koncertu i da li su otišli sa njega zadovoljni. To je ono zbog čega sviramo!
Koji deo stvaralačkog procesa vas najviše nadahnjuje i na šta ste posebno obratili pažnju tokom stvaranja novog albuma?
Možda je najuzbudljivija stvar kada krenemo sa nekom idejom za pesmu, jer nikad ne znamo gde i sa čime ćemo završiti. Verujemo u početnu ideju, ali radeći dalje na tekstu i muzici nas dvojica izmenimo dosta toga. Kada to dođe do našeg producenta Milana Bjelice, uz njegove komentare promenimo još pola od svega što smo zamislili, tako da finalni proizvod na početnu ideju može da liči tek u tragovima. Naučili smo da verujemo da su sve odluke koje donosimo u procesu promišljene i da će rezultat tih promena biti kvalitetnija pesma.
Dosta pažnje polažete i na vizuelni aspekt vašeg imidža. Koliko vam je važno da muzika bude u korelaciji sa vizuelnim?
Od početka smo shvatili da je to jako bitno, jer publika pored toga što sluša muziku takođe gleda ceo koncert – ono što vide na bini treba da pojača utisak muzike i sviranja, da dâ doživljaju koncerta još jednu dimenziju. Isto tako je najverovatnije da će tražeći neku našu pesmu na internetu ljudi zapravo tražiti spot. Svesni smo toga i koristimo vizuelne medije da pojačamo utisak našeg izraza. To nam je inspirativno i pomaže nam da još jasnije pokažemo šta je to bend Buč Kesidi.
Na spotu za pesmu Trebaš mi prvi put ste sarađivali sa Juditom Gamulin. Kako je došlo do ove saradnje i kakva iskustva nosite sa snimanja spota?
Dosta dugo smo se sa Lukom Trajkovićem, koji je naš dugogodišnji saradnik i direktor fotografije, igrali idejom da jedan spot snimimo u Zagrebu. Nismo mogli tek tako da to ostvarimo, jer je logistički dosta komplikovanije, ali u trenutku kada smo završavali singl Trebaš mi sve kockice su se sklopile – Vedrana Vukojević je bila zauzeta, Luka je našao rediteljku Juditu sa kojom se odmah razumeo. Smislili su da se spot snima na prelepoj lokaciji u Kumrovcu. Ekipe iz Beograda i Zagreba su se sinhronizovale i proveli smo dva divna dana snimajući spot na kumrovečkom suncu i spavajući u vinogradima.
Moramo pomenuti i saradnju sa stilistkinjom i kostimografkinjom Sunom Kažić. Na koji način osmišljavate i pravite selekciju kostima?
Tu sve počinje od konsultacija sa Sunom, koje često započinju tako što Suna ima neku ideju uz „Ja bih vas za ovo obukla u…“, na šta mi odgovorimo sa „genijalno, samo reci kad idemo po materijale i kad nosimo da se šije”. Sa Sunom jako lako i lepo sarađujemo, nju inspiriše da proba na nama razne ideje, a nama je strava da obučemo šta god nam ona kaže.
Vaš muzičko-igrani film Buč Kesidi: Euforija uživo imao je sjajan prijem kod publike. Da li u okviru promocije novog albuma planirate da publiku obradujete još nekim sličnim projektom?
Apsolutno. Imamo razne ideje, ali će one sve morati da sačekaju da prvo album bude gotov. Možda napravimo neki filmski rokenrol mjuzikl ili neku rok operu, ko zna.
Kada biste se odlučili da jedan od vaših spotova uradite u okvirima estetike jedne epohe ili inspirisan snažnim autorskim pečatom nekog reditelja, koja bi to epoha bila ili reditelj i zašto?
Sigurno bi to bila velika rediteljka Vedrana Vukojević u estetici koja odgovara direktoru fotografije Luki Trajkoviću i kostimimima Sune Kažić. Naravno, sve bi to montirao fenomenalni Stefan Rokvić isključivo. Epoha – kako se dogovori naša omiljena ekipa. Zašto? Zato što ih volimo i zato što su najbolji.
Sa kojom muzičkom legendom biste voleli da možete da podelite iskustva i porazgovarate o stvaralaštvu?
Luka već godinama u glavi ima nekoliko pitanja koja bi postavio Kevinu Parkeru (Tame Impala) i Alexu Turneru (Arctic Monkeys). Jako bi voleo da upozna i popriča o muzici i stvaralaštvu sa devojkama iz benda HAIM, Taylor Swift, Lorde… Tu stvarno ima savremenih heroja, inovatora, talentovanih muzičara i sigurno jako zanimljivih likova. Već smo to spomenuli, jako nam je žao što nismo imali priliku da se upoznamo i porazgovaramo sa Vladom Divljanom. Mnogo toga što smo radili u početku je bilo inspirisano radom Idola na njihovom početku karijere, a on je taj duh održao i kasnije u svojoj karijeri. Jako bi nas zanimalo da čujemo njegove priče i šta on misli o tome što mi radimo.
Foto: Vedran Metelko
