A kako je počela tvoja ljubav prema muzici? Da li misliš da je danas potrebno hrabrosti (i ludosti) da ona osim poziva bude i zanimanje?
S muzikom sam počeo slučajno, tako što sam na jednoj karaoke aplikaciji snimao cover-e pesama, neko od mojih prijatelja je to čuo i pohvalio me. Toliko mi je bilo dovoljno da poverujem da znam da pevam i od tada sam želeo da se ozbiljnije posvetim muzici. Počelo je s cover bendom i nakon par godina rada osetio sam poriv da napišem nešto svoje. Tu definitivno vidim ludost i hrabrost koju spominješ. Često kada razmišljam o tom periodu shvatam koliko nisam imao pojma o muzici, a ni o biznisu. Tek nedavno sam shvatio koliko je muzika ustvari biznis i verujem da bi mnogim ljudima to bila tačka napuštanja iste. Hvala svemiru što me je sastavio od 50 posto umetnosti i 50 posto biznisa jer stvarno zna da bude. To ne treba nikoga da uplaši, već da im realno predstavi šta da očekuju ako žele da izgrade nešto što ima potencijal da bude održivo.
Da li se sećaš kada si svoju pesmu prvi put čuo na radiju? Da li ovu uspomenu prati neki poseban osećaj?
Jao, sećam se prvog puta! Zapravo je bilo pre skoro godinu dana. Vraćao sam se sa bratom autobusom kući. Bilo je nešto kasno, oko pola jedan u noći. Imao sam slušalice i baš kako se jedna pesma završavala, a druga počinjala, u toj pauzi mi je pesma koja se puštala na radiju u autobusu zazvučala poznato. Skinuo sam slušalice i par sekundi mi je trebalo da u potpunosti prepoznam pesmu. Kad ono… Ljubimo se ide na radiju. Odmah sam se okrenuo ka bratu, koji je producirao tu pesmu i rekao mu da skine slušalice. Obojica smo bili jako srećni, pogotovo što je autobus bio pun. Iako putnici nisu znali da sam to ja, za mene smo Igor i ja narednih par minuta bili zvezde autobusa.
Drugi put kada je isto tako slučajno krenula moja pesma, ovaj put Ludim, je bilo nakon nastupa na Exitu. Igor i ja smo se vraćali automobilom kući i baš pred sam kraj puta kreću meni vrlo poznati akordi na radiju. To mi je bilo posebno ludo jer sam pre samo par sati izvodio Ludim na festivalu.
Podaci muzičkih servisa otkrivaju nam kako si mnogima na playlist-i. A šta se nalazi na tvojoj playlist-i? Imaš li muzičke uzore ili želje da s nekim ostvariš saradnju?
Hm… moje playlist-e znaju da budu prilično nepredvidive. Nekada toliko nepredvidive da biste pomislili kako nemam nikakvu smernicu kada ih sastavljam, što i nije daleko od istine. Ako me pesma takne ili je osećam na emotivnom nivou, odmah dobije mesto na listi. Gledam trenutno u playlist-u i odabraću tri slučajne pesme: Nelly Furtado – All Good Things (Come To An End), Jamie xx – All You Children i Chappell Roan – After Midnight. Imam listu ljudi s kojima bih voleo da sarađujem, a s nekima sam već i pokrenuo tu temu. Možda u narednom periodu bude iznenađenja.
Luku na pozornici polako upoznajemo, a kakav je Luka izvan nje? U čemu uživaš kada ne pevaš?
Teško mi je da odvojim ovog i onog Luku, doslovno smo iste osobe. Zato i nemam pseudonim. Najveća razlika je u tome što na pozornici nosim odeću koja nije za svaki dan. U oba slučaja volim da pričam s ljudima, pevam i uživam u svakom trenutku. Možda zato što se ovih dana osećam jako dobro i nemam potrebu da ističem druge strane sebe. Ali kada nisam dobro, javi se doza nesigurnosti, dosta preispitujem sve što radim, sumnjam u sebe. Kada sam dobro, kao što sam sada, volim da izlazim i budem među ljudima jer me to inspiriše.
PS: Ulaznice za nadolazeći koncert u Tvornici kulture zakazan za nedelju, 24. novembra pronađite na linku.
