Stjepan Hauser: Naučio sam da ostanem svoj, uživam u stvaranju muzike i radim ono što me ispunjava
Virtuoz na čelu, Stjepan Hauser svojom prvom samostalnom turnejom Rebel With a Cello, dokazuje žašto se ubraja među najpopularnije umetnike današnjice. Neverovatna energija u izrazu i vešto poigravanje žanrovima učinili su da njegovi koncerti budu jedinstveno muzičko putovanje kroz koje publiku vodi pažljivo odabranim repertoarom. U okviru turneje, u Hauserovom muzičkom umeću uživaće i beogradska publika 24. oktobra u Štark Areni.
Za Journal proslavljeni umetnik otkriva na koji način održava strast i ljubav prema muzici, da ga pesme Olivera Dragojevića mislima vode na more, kao i da su u životu ispunjenom muzikom ponekad potrebni i trenuci tišine.
Godine vašeg rada su pokazale da buntovništvo može pomeriti granice na najlepši mogući način, a vaš eklektični pristup interpetaciji i reperotaru doneo je jedno potpuno novo iskustvo posmatranja na klasičare. Kako na to posmatrate danas?
Jako sam srećan jer je došlo do toga da sam uspeo u svojoj misiji da širokoj publici približim klasiku i objasnim da ne mora uvek biti dosadna. Na svom čelu stvaram muziku koja nije nešto klasično, što bi svako povezao s tim instrumentom. Kada su mi govorili da se neke pesme ne mogu spojiti sa čelom hteo sam da im dokažem suprotno, a evo u tome sam i uspeo.
Da li je izazovno nakon toliko godina kao član dua biti one man show?
Kada si sam svoj šef imaš veću odgovornost, ali to je cena. O tome sam sanjao celog života, da jednog dana imam ovo što se sada događa. Iako s tim dolaze mnogi izazovi i dalje je najbitnije to da vas svaki izazov raduje.
Vaši koncerti bude širok spektar emocija počevši od klasične, preko filmske muzike, pop hitova do kulminacije energije i hard rock-a. Da li i sami svakog puta proživljavate to muzičko putovanje?
Nastojim da zadovoljim i sebe i publiku, jer koncerte sviraš zbog ljudi. Ja volim ljude i svoju publiku. Neizbežno je da proživljavate svaku pesmu koju svirate ili slušate, svaki put će vas dodirnuti na drugačiji način. A tek kada vidite sve ljude u publici koji takođe osećaju ono što i vi, koji uživaju u tome što čuju, i kada možete da vidite sve emocije na njihovim izrazima lica, to je neprocenjivo. Onda počnete da proživljavate i njihove emocije i dolazite do jednog zaista posebnog trenutka.
Na vašim koncertima uvek se dajete bespogovorno pružajući publici jedinstveno iskustvo. Koliko je to zahtevno?
Od samog početka dajem 150 % sebe. Pokreće me upravo ta reakcija publike, saznanje da svojom muzikom mogu kod publike da probudim emocije. Sve što radim, radim upravo zbog njih, jer bez takve publike koja voli da sluša moju muziku ne bih bio tu gde sam sada. Kada sam na sceni nekako se svakog puta dogodi da energija iz publike pređe na mene, to je zarazno. Upravo tako dobijem motivaciju da budem još bolji, kao jedna potpuno nova i posebna doza adrenalina.
Da li muzika može da pomera granice i menja sve(s)t?
Naravno. Muzika je nešto posebno. To je univerzalni jezik koji svako na svetu razume. Zbog toga je toliko predivna, jer u muzici nema jezičke barijere. Muzikom i pesmama možete komunicirati samo s jednom osobom ili masama i preneti istu poruku, a to ne možete ni sa jednim drugim jezikom. To je ono što spaja ljude i zato muzika uistinu može da pomera granice i menja svet.
U samostalnoj karijeri održali ste žanrovsku raznolikost. Koji žanr smatrate da ste nedovoljno istražili i šta bi vam u tom smislu predstavljalo izazov?
Dosta sam svestran kada je muzika u pitanju, što se može videti po mom repertoaru. Od klasike, veličanstvene filmske muzike, preko rocka, popa do latino ritmova. Kada pronađem neku pesmu koja mi se sviđa, sve ostalo u mom stvaralaštvu dalje ide samo od sebe. Ne gledam nikada samo jedan određeni žanr niti se ograničavam po tom pitanju. U tome i jeste lepota izazova. Svaki žanr nosi svoje izazove i svakome se treba prilagoditi na određeni način, a moj cilj je da svakoj pesmi koju obrađujem dam neki svoj doprinos.
Vaš treći samostalni album inspirisan je duhom praznika na kojem ste objedinili 14 božićnih numera iz celog sveta. Kako vi doživljavate taj period godine i koja je vaša prva pomisao na praznike?
Božić je za mene oduvek bio poseban period godine. Imam osećaj da ceo svet u tom periodu zahvati taj neki božićni duh, pa svi budemo puno bolji jedni prema drugima, pažljiviji, oseti se ta posebna radost i toplina. Želeo bih taj osećaj da prenesem na sve ljude tokom cele godine. Posebno veselje i radost sam osetio dok sam radio na božićnom albumu. Mislim da će ljudi biti iznenađeni kad čuju svoju omiljenu božićnu pesmu u ovom romantičnom, holivudskom stilu.
Sviranje instrumenta poput violončela ima ogromnu prednost jer ljudi širom sveta mogu da uživaju u tim pesmama na potpuno nov način. Muziku možete slušati u pozadini, čak i ako niste usmereni samo na nju. Idealna je za otvaranje poklona, pripremu večere, ukrašavanje božićnog drvca – za bilo koji trenutak. Želio sam da ovaj album bude ugodno muzičko iskustvo, u kojoj god prilici ga slušali. Meni posebno draga pesma s ovog albuma je Amazing Grace. Božićna muzika je za mene uvek bila nekako magična, a ova pesma me vraća u detinjstvo i iščekivanje Božića.
Na vašem dosadašnjem muzičkom putu imali ste priliku da, između ostalih, sarađujete sa Velikanima kao što su Oliver Dragojević, Elton John i Andrea Bocelli. Šta ste od njih naučili?
Samo posmatranje svih velikih zvezda i načina na koji oni rade je nešto što ću pamtiti do kraja života. Niko nije davao neke posebne savete, ali puno se može naučiti samo iz posmatranja. Ono što sam naučio je da trebam ostati svoj, da uživam u stvaranju muzike i radim ono što me ispunjava i veseli.
Sa kim biste u budućnosti voleli da ostvarite saradnju?
Stvarno sam sarađivao sa mnogim poznatim muzičarima i zahvalan sam na svim prilikama. Nikad ne znate šta vam još život nosi. Ukoliko se otvori mogućnost za neku novu zanimljivu saradnju, svakako sam spreman, ali za sada sam fokusiran na svoju turneju. Sa Stingom je bilo pregovora oko saradnje, ali nažalost neke druge stvari su se isprečile. Budućnost nosi čuda i radujem se svim novim saradnjama.
Na koji način održavate strast prema muzici? Iz čega crpite energiju i pronalazite motivaciju?
Najveću energiju i motivaciju za dalje stvaranje crpim upravo iz reakcija svoje publike. Kada vidite da vaša publika voli i ceni ono što radite, to je najveća nagrada koju možete dobiti. Ujedno, i najveća motivacija za dalje poduhvate.
Kada biste vaš dosadašnji život opisali kroz muziku, koje pesme/kompozicije biste izabrali?
Olivera Dragojevića najčešće slušam, podseća me na more, pa i onda kada nisam tamo mogu se da se zamislim na obali uz zvuk mora i talasa. Sve njegove pesme su mi srcu drage, bude u meni posebne emocije i mogu se pronaći u svakoj njegovoj pesmi.
Vaš život je usmeren na muziku, no da li se nekada u njemu javi i potreba za tišinom? Koji su ti trenuci?
Ponekad imam potrebu da budem sam u tišini, ali pošto za to nemam mogućnost svaki put kada bih hteo zbog brojnih obaveza, onda mi je moje čelo dovoljno da me umiri. A kada imam nešto više slobodnog vremena najčešće sam na moru, uživam u morskim zvukovima, šetnjama i prirodi. Često meditiram, na taj način se najbolje opuštam i tada uživam u tišini. To su neki moji gušti.
Koliko je introspekcija važna za svakog umetnika?
Jako je bitna. Uvek u svom radu i stvaranju morate u nekom trenutku stati i osvrnuti se na sve što je iza vas, u kojem smeru idete, kako vaša publika reaguje na to i jeste li vi zadovoljni sa svime što ste do sada uradili. Ako na sva pitanja koja sebi postavite dobijete zadovoljavajući odgovor, znate da možete da nastavite dalje kao i do sada. Ukoliko primetite da u nekim delovima ipak nešto treba promeniti, i to je veliki plus, jer ste svesni toga i možete dalje nastaviti u novom smeru. Kao umetnik ne možete uvek da gledate samo na sebe i svoje gušte, već morate uzeti i obzir i faktor vaše publike. To je ono što neke umetnike izdvaja od drugih.
Vaši koncerti publici ostaju u lepom sećanju, a čijih koncerata se vi sećate s radošću?
Najveću radost mi donose upravo koncerti na kojima sam nastupao, kao gost ili na svom solo koncertu. Taj osećaj ne može da se meri ni sa jednim drugim. Kada znate da je hiljade ljudi došlo da sluša upravo vas i kada tokom koncerta vidite sve emocije koje proživljavaju zajedno sa vama, to je nešto što se ne može uporediti ni sa jednim drugim osećajem.
Foto: Krisztian Bodis
