Journal intervju: Bend Lelee o multikulturalnosti u službi kreativnosti, predstojećoj turneji i standardima lepote
Ljubljanski indie rock bend Lelee ovog novembra imaće regionalnu turneju, koja će započeti beogradskim koncertom 1. novembra u KC Gradu, a mi smo imali priliku da saznamo šta je ono što tim povodom pripremaju. Za Journal, članovi benda Lelee opisuju koliko multikulturalnost benda doprinosi kreativnom procesu, inspiraciji i originalnosti. Sugerišu da su trenuci kolektivne katarze tokom stvaranja muzike neprocenljivi, kao i da su, kao kolektiv, uvek raspoloženi za dobar vic. Na koji način je ostvarenje Gap-Toothed Women proslavljenog američkog dokumentariste poslužilo kao inspiracija za nastanak singla Snaga i zašto je Ljubljana idealno središte benda, pročitajte u nastavku.
Film Gap-Toothed Women reditelja Lesa Blanka, poslužio vam je kao inspiracija za nastanak singla Snaga. Kako vi danas vidite opšteprihvaćene standarde ženske lepote? Da li u njima ima mesta za pegice, razmak među zubima ili nešto treće?
JELENA: Moju pažnju su, čini mi se, oduvek privlačile stvari koje stoje na suprotnoj strani svih tih opšteprihvaćenih normi i standarda. Mislim da je to jedan od glavnih razloga zašto sam bila tako duboko ganuta kada sam prvi put videla Les Blankov film. Lepota me fascinira u svim njenim oblicima: u prirodi, umetnosti, ljudima, karakterima, greškama…I jedna je od mojih najvećih inspiracija u svakodnevnom životu, tj. stvaralaštvu. Duboko verujem da je biti drugačiji, sa pegicama ili bez njih, kvalitet a ne mana.
Referisanje na pomenuti film pokazali ste i kroz spot za koji potpisujete režiju, montažu i DOP.
LEON: Pokušali smo da budemo bliski originalu i uhvatimo istu energiju koju smo osetili kod filma. Samo snimanje spota je bilo jako zabavno.
JELENA: Srećni smo što smo uspeli da stupimo u kontakt sa sinom režisera i dobili dozvolu da upotrebimo originalne snimke iz filma Gap-Toothed Women u našem videu za singl Snaga. Na taj način se nekako još više osećamo povezani sa samim režiserom i filmom.
Koliko je potrebno snage da u današnjem svetu budemo onakvi kakvi zapravo jesmo?
BLAŽ: Znam da je očekivani odgovor da nam treba mnogo snage, ali iskreno, nakon decenija uniformisanih ljudi, danas vidimo navalu mladih kojima je jednostavno svejedno. Nemaju definisan pol, ne slušaju definisanu muziku, sve je izmešano, sve je slobodno. Dakle, još nam je potrebna snaga da budemo onakvi kakvi zapravo jesmo, ali je lakše nego ranije.
Kao inspiracija za singl vam je poslužio rad proslavljenog dokumentariste. Da li nastojite da vašom muzikom dokumentujete svet koji vas okružuje?
DAMJAN: Kroz muziku prikazujemo našu realnost, naše uspone i padove, srećne, ali i ne tako lepe trenutke. Srećni smo što stvari koje nam se dešavaju možemo procesuirati i kanalisati kroz muziku i tekstove. Svesni smo da je naša priča dosta obična i svakodnevna, ali takođe i da je deo trenutne realnosti u kojoj živimo sa ljudima koji vode sličnu borbu. Drago nam je kad ljudi to prepoznaju u našoj muzici.
U vašim tekstovima se ogleda multikulturalnost benda. Koliko je ova sinergija doprinela samoj emociji i ličnom pečatu benda?
JELENA: Kada smo objavili naš prvi album Čuka bije pumpa 2021. godine za slovenačku izdavačku kuću Moonlee Records i Kanadsku Ill in the head Records, pomislila sam kako je to ploča koja je mogla da nastane jedino u Ljubljani i nigde drugde na svetu. Zašto? Ljubljana je specifičan gradić na sunčanoj strani Alpa, gde se na neki način završava Balkan i počinje taj takozvani Zapad.
Baš zbog toga je intenzitet i jedne i druge kulture dosta jak i pristutan u svim porama života u gradu. I naravno da sve to utiče na nas. Kulturološke razlike i drugačija životna iskustva koja delimo u bendu su bazen iz kojeg crpimo našu inspiraciju i originalnost. Pored multikulturalnosti, u našem bendu je velika i generacijska razlika. Ona nas, smatram, takođe bogati na specifičan način. Nisam još srela nekog iz Beograda, da posle par dana nije rekao kako želi da se preseli i nastavi svoj život baš u Ljubljani.
Iako se vaše žanrovsko određenje može opisati kao indie-rock/post-punk, melodijski može se čuti i kulturološki uticaj Balkana. Koliko je inspirativno, istovremeno izazovno, stvarati takvu muziku?
LEON: Za mene je sviranje i stvaranje takve muzike veoma inspirativno. Učim se, a istovremeno mi je veliki izazov. Neke stvari su mi izvan comfort zone, jer postoji mnogo muzike i ritmova koji dolaze sa Balkana, koje ne poznajem i moram ih više i više slušati da mi uđu u krv.
Da li je danas strogo određena žanrovska podela uopšte moguća (i potrebna)?
Žanrovska podela je naravno moguća, ali mi nije tako bitna. Mnogo mi je važnija energija i osećaj koji dobijam od muzike. Čini mi se da ju je teško definisati samo u jednom ili dva žanra. Time se mnogo stvari gubi.
Svaki bend iza sebe ima muzički background na kome je stasavao i upoznavao se sa muzikom. Koji je vaš?
DAMJAN: Kod Jelene i mene uglavnom dominira rock and roll pozadina, ali kad smo bili mlađi je bilo više etna i klasične muzike. Blaž i Leon imaju specifičan jazz i hip-hop background koji se odlično nadovezuje u bendu, ali i njima je rock i te kako u krvi.
Kako izgleda jedan studijski dan benda?
JELENA: U našem bendu su sve stvari prilično intenzivne, što se odnosi i na naše probe u studiju. Ponekad nam nedostaje vremena za opuštenciju, ali jednostavno smo svi zauzeti i drugim obavezama, da nam je vreme koje provodimo u studiju zaista na prvom mestu vežba i koje provodimo u pravljenju novih pesama.
U studio uglavnom dođemo sa konkretnim idejama koje na licu mesta menjamo, dopunjujemo, snimamo, slušamo… Zajedno razvijamo osnovnu ideju. Za mene su najbolji katarzični momenti na probama kad osetimo da smo napravili nešto dobro. To je za mene najveća sreća, jer taj rezultat svi u istom trenutku prepoznamo. Nekada pesmu uspemo da složimo na jednoj probi, a nekada nam je potrebno mnogo više vremena. Iskreno, ne znam od čega to zavisi, od zvezda verovatno.
Svaki kolektivni rad donosi određenu vrstu izazova. Šta biste izdvojili kao najveće prednosti rada u bendu?
BLAŽ: Posle petnaest godina karijere koliko sam bio manje-više samo one man band (ja sam između ostalog i producent elektronske muzike), zaista volim da sviram u bendu. To je oslobađanje igranja bez matrice, sa ljudima koji dišu i kojima srce kuca.
Da li nakon debi albuma Čuka bije pumpa i singlova Nestaješ i Snaga možemo očekivati novi album?
LEON: Da, radimo na tome!
Očekuje vas regionalna turneja tokom novembra i decembra. Čemu se najviše radujete?
DAMJAN: Biti na turneji je za mene jedan od lepših osećanja u životu. Radujemo se svakodnevnoj rutini sviranja, putovanja i druženja sa ljudima iz našeg regiona.
Kako bend provodi dane kada nije okupiran stvaranjem muzike?
BLAŽ: Svi u bendu bi trebalo da odgovore na ovo. Imamo mnogo hobija i spoljnih interesovanja, ali mislim da smo i dalje na neki način povezani sa umetnošću. Takođe sam angažovan kompozitor, tako da radim dosta muzike i van benda.
Šta je ono što ne znamo o bendu Lelee, a trebalo bi?
JELENA: Sve što za sada ne znate o bendu Lelee, dođite da saznate 1. novembra u KC Gradu.
BLAŽ: Naše ime nije nužno povezano sa izrazom Kuku Lele. Lelee je takođe nadimak našeg dragog prijatelja.
DAMJAN: Uvek smo spremni da čujemo dobar vic.
LEON: Da smo ludi na stageu!
Foto: Edin Suljić/Andraž Fijavž Bačovnik/ Matjaž Rušt/ Instagram @leleeband
