Libianca, pevačica iz Kameruna, koja živi u SAD je prošle godine zavredila pažnju publike, izbacivši singl koji je u rekordnom vremenu postao hit, i strimovan više od 140 miliona puta od janura ove godine. Sada je snimila pesmu Jah, a ako je verovati prošloj, i ova pesma će postati atrakcija. Ali ono što nas interesuje je, ko je zapravo Libianca i šta se krije iza tekstova njenih pesama.
Rođena je kao Libijanka Kenzonkinbum Fonji u Sent Polu u Minesoti, otišla je iz SAD u Kamerun kada je imala četiri godine, zbog imigracionih problema. Počela je da peva od svoje šeste godine, vežbajući svoj glas u crkvenom horu. Iako je imala aspiracije prema muzici, roditelji su je podsticali da se bavi medicninom i postane medicinska sestra. Uprkos tome, njena majka je plaćala časove pevanja i gitare, dok je njen otac nakratko bio njen menadžer. Sa porodicom se vratila u Minesotu, da bi se kasnije prijavila za The Voice. Reakcije sudija su bile iste kao i reakcije publike za njenu izvedbu People. Bili su oduševljeni. Ušla je u prvih dvadeset pre nego što je bila elimisana, a Blejk Šelton je bio njen trener. Da je ona dobra stara “bitno je učestvovati” tačna, govori to da iako nije pobedila, njene izvedbe Everything I i wanted Woman su kasnije objavljeni kao singlovi. A kako i sama kaže, takmičenje ju je naučilo dosta toga.
„Taman kada pomislite da ste u svom punom kapacitetu, verujte mi, niste. Možete se gurnuti još dalje.“
A tako je i bilo. Snimila je pesmu People u koju smo se svi zaljubili.
Šta se krije iza teksta
Da je ovo delo bilo predodređeno za uspeh, govori činjenica da je tekst bio inspirisano problemom sa kojim se svi suočavamo. To je vapaj za pomoć u svetu gde svako brine o sebi. Pesmu je napisala nakon što je priredila zabavu povodom Dana zahvalnosti na kojoj se osećala nevidljivom. S obzirom da je dugi period imala loše i samopovređujuće misli, na toj zabavi se desila kulminacija. Libianca je otišla u kupatilo, i veći deo večeri je provela plakajući. Ono što ju je navelo da dođe u studio nakon zabave i napiše ovaj masterpiece, jeste činjenica da niko nije primetio da su joj oči natečene i crvene od plakanja.
Osećala sam se kao da se davim u tome i niko nije mogao da me vidi, a samo mi je bila potrebna pomoć.
Pesma govori o njenom iskustvu retkog poremećaja raspoloženja ciklotimije, koji izaziva emocionalne uspone i padove koji su slični, ali manje ekstremni od onih kod bipolarnog poremećaja. Bilo da imate ovakvu vrstu problema, ili neku sasvim drugačiju, ne možete a da se ne poistovetite sa rečima ove pesme. Komentari ispod ovog videa svedoče tome.
Njene reči su kao vrelo gvožđe, bodu moju dušu, a ja ne mogu da zaustavim suze da teku niz moje lice.
Ova pesma nas uči dve stvari, prva je da kada se osećate slomljeno budete iskreni sa svojim osećanjima i ne plašite se da tražite pomoć. Druga je da proverite svoje prijatelje.
Poruka je odjeknula širom sveta, a čak je i Libianci pomogla u odnosu sa njenim prijateljima koji uopšte nisu ni bili svesni kroz šta ona prolazi.
Did you check on me?
Akcenat u pesmi se odnosi na pitanje did you check on me. Sve više se čini da živimo u društvu u kome svi žure i okrenuti su sebi i svojim problemima, a empatije je sve manje. Navikli smo da ne razmišljajući, na pitanje „kako si“, odgovorimo površno „dobro“. Da li je razlog tome taj što ne osećamo da bismo imali sa kime da podelimo to što se zapravo i ne osećamo toliko dobro. A Libianca upravo o tome i govori u intervjuu za BBC.
Smatram da će People razbiti tu čaroliju i navesti ljude da budu ranjivi i kažu “Ne ide mi dobro, stvarno mi treba tvoj zagrljaj sada“.
Ova melanholično delo poziva na istinske ljudske interakcije. Iako je tehnološki napredak omogućio je ljudima hiper-povezanost, sve više se primećuje rastući problem otuđenosti među ljudima. Anksioznost i samopovređujuće misli su stvarni problem našeg društva. Postavlja se pitanje čemu svi ti lajkovi i prijatelji na društvenim mrežama ako zapravo nedostaje istinska emocionalna podrška i povezanost…
Poslušajte Libiancu i zatražite pomoć.
Foto: Instagram
