Marcin, jedan od najuzbudljivijih virtuoza današnjice za Journal govori o prvoj poseti Beogradu

Marcin Patrzalek ubraja se među virtuoze svetskog renomea. Ovaj mladi gitarista pokazuje izuzetan talenat kada je reč o interpretiranju različitih muzičkih žanrova i stilova na akustičnoj gitari. Objedinjujući muzičko nasleđe i vlastitu viziju, oformio je autentičan stil interpretacije koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Koji osvaja dinamikom, emocijom ali i bravuroznošću muziciranja. Deleći svoj talenat putem društvenih mreža i savremenih kanala komunikacije, Marcin Patrzalek postao je senzacija u čijem talentu svakodnevno uživa milionski auditorijum širom sveta.

Ovog 16. maja, Marcin će prvi put posetiti Srbiju u okviru 25. Guitra Art Festivala, a mi smo imali priliku da razgovaramo sa mladim virtuozom. O debi albumu, muzičkom nasleđu, emociji i lepoti sviranja Marcin Patrzalek govori za Journal.

Ubrajate se među najtalentovanije gitariste današnjice. Šta je ono što, po vašem mišljenju, gitaru čini posebnim instrumentom?

Hvala vam što ovaj razgovor započinjete komplimentom. Gitara je veoma specifičan instrument iz puno razloga, ali naravno, ja sada neću izložiti svaki od njih. Moje mišljenje je da je akustična gitara, posebno perkusivni stil sviranja akustične gitare veoma poseban, jer u sebi ima pomalo tradicije. Ovo može biti pomalo iznenađujuće,  tradicija je, naravno, veoma važna i to je ono što je klasičnu, flamenko gitaru, pa čak i električnu gitaru danas učinilo toliko važnom. Ipak, za mladog muzičara koji pokušava da napravi i ostavi svoj trag u svetu, veoma je važno da bude i originalan, pa je teško i biva sve teže da pronađe originalan stil (pravac) u tipičnim stilovima sviranja gitare.

Tako, za mene je akustična gitara bila nedovoljno iskorišćen tip gitare. To je bila gitara koju obično vezujemo za pisanje pesama, pevanje, sviranje oko vatre ili u crkvi. Dakle, ne toliko ozbiljno, tehnički zahtevno i duboko.  Ono što, prema mom mišljenju, čini akustičnu gitaru posebnom je to da je nedovoljno iskorišćen instrument, u koji odjednom možete postaviti ceo orkestar.

To je i instrument koji vam omogućava da se krećete po sceni. Ona nije poput klavira. Ni bubnjeva. Klavir ima raskošan dinamički opseg, ali ne možete plesati sa njim. Možete da sedite. Možda će zvučati smešno, ali i to je veoma važno i smatram se pravim srećnikom, jer sam uspeo da postignem uspeh na sceni sa akustičnom gitarom.

Vaš muzički background zasniva se na klasici i flamenku. Ipak, karakteriše vas i autentičnost u izrazu. Kako biste opisali vaš stil interpretacije?

Da, moj background se zaista zasniva na klasici i flamenku, i pomalo jazz-u, ali najviše na klasici i flamenku. Učio sam klasičnu muziku osam godina. U međuvremenu, kao 13-godišnjak sam počeo da sviram i flamenko gitaru. Oba pomenuta stila sam učio sa profesorima, uključujući i tradicionalan pristup. Sve pomenuto mi je dalo ogromno tehničko razmevanje instrumenta i onoga iz čega je gitara nastala. Svakako, postojao je trenutak u mom životu, kada sam morao da odlučim šta želim da budem.

U tom smislu, mogao sam da odaberem bilo koju profesiju koja nije povezana sa muzikom. Mogao sam i da se odlučim za tradicionalan put – da sviram klasiku, flamenko, odlazim na takmičenja, konzervatorijum. Ili treću opciju, da napustim tradiciju i pokušam da stvorim sopstveni put u svetu sviranja gitare. I to je ono što sam odabrao.

Nakon godina učenja klasičnih i flamenko tehnika sviranja gitare, odlučio sam se da krenem na eksperimentlno akustično muzičko putovanje.

Nadam se da ovo ne zvuči arogantno. Naravno, ne mislim da je moj izbor bolji od bilo čega drugog. To je samo moj izbor. Budući da sam razumeo značaj i opus tehnika klasične i flamenko gitare, želeo sam da sviram stil koji nema nikakvu tradiciju. Nekada postaje izazovno iznova i iznova svrati ista dela na predodređen način sa vrlo malim izmenama, kako to inače čini većina gitarista. Zbog toga sam želeo da napravim nove aranžmane, nove tehnike. Želeo sam da se krećem na sceni. Stil koji trenutno sviram je perkusivan, kao hiper moderna perkusivna gitara. Ja bih ga tako okarakterisao. Kao vatren, dinamičan, uzbudljiv, netradicionalan. I opet, ne želim da zvučim arogantno. Jednostvno, svako od nas ima stvari koje mu se najviše dopadaju. Ja volim orginalnost i progres. Tako, nakon godina učenja klasičnih i flamenko tehnika sviranja gitare, odlučio sam se da krenem na eksperimentlno akustično muzičko putovanje.

Delujete jednako uverljivo kada svirate Kashmir grupe Led Zeppelin, ali i Habaneru (Carmen) Georgesa Bizeta? Kako postižete autentičnost u izrazu?

Još jednom, hvala na komplimentu. Zapravo, veoma mi se dopada termin uverljivo koji ste upotrebili. Mislim da je to interesantan način da se opiše, jer bez obzira na žanr koji muzičar interpretira, na kraju dana, to je svojevrsna misterija za publiku. Pogotovo ukoliko publiku čine ljudi koji nisu muzičari. To je misterija. Dakle, ubediti nekoga u to što svirate je veoma lep način posmatranja. Možda je moj odgovor banalan, ali ja jednostavno sviram ono što volim. To je to. Ne postoji prethodno osmišljena strategija onoga što sviram. Kashmir grupe Led Zeppelin, Bizetove Carmen ili Pete simfonije i Mesečeve sonate. Zapravo, to su dela (kompozicije) koja najviše volim.

Naravno, postoji mnogo razloga da odaberete određeni komad. Na primer, volim treći stav Mesečeve sonate, jer je tehnički izazovan i veoma dinamičan. Tako da je aranžiranje za solo gitaru bilo zaista zabavno. Takođe, Beethovenova Peta simfonija, koja je možda najpopularnija, je bila veliki izazov, jer se radi o desetinama i desetinama instrumenata orkestra. A pokušao sam da sve ubacim u jednu gitaru. Međutim, Bizetovu Carmen sam odabrao jer sam je čuo jednog dana na YouTube-u u nekom videu. Nisam pretraživao opere. Nasumično sam je čuo i pomislio kako moram napraviti sopstvenu verziju toga. Odjednom je postalo viralno. Mislim da nije teško biti uverljiv sve dok interpretirate ono što volite.

Bili ste svojevremeno učesnik nekoliko takmičenja za talente. Koliko je to bilo značajno za samopromociju i deljenje vašeg talenta sa ostatkom sveta?

Da, učestvovao sam u tri TV emisije o talentima. Međutim, pre toga sam učestvovao na još mnogo takmičenja, koja su bila tradicionalnija. Takmičenjima klasične gitare. Moj najveći uspeh, u tom smislu, bila je prva nagrada na međunarodnom Joaquin Rodrigo Festivalu. Ali to je bila mnogo manja konkurencija od America’s Got Talent ili TV emisija u Poljskoj i Italiji.

Posmtrajući sada na to, moja perspektiva je drugačija. Mislim da bi tada moj odgovor bio drugačiji, ali sada smatram da su bili izuzetno važni za moju karijeru, jer je najteže biti viđen. Možda je oduvek bilo tako. Možete biti najjedinstveniji izvođač na planeti Zemlji, ali ako vas niko ne vidi kako nastupate i ne znaju za vas, ne možete dalje. Dakle, iako ovi TV programi za talente možda nisu toliko umetnički ili duboki koliko bi neko želeo, to nije važno, jer kada vas deset miliona ljudi vidi na TV-u u Americi, a onda 50 miliona ljudi gleda nastup na YouTube-u, otvara vam se životna šansa – jer vas tada svi ovi ljudi poznaju, ali samo na kratko. Vi dalje imate priliku da sve one koji vas iznenada prepoznaju sa TV-a pretvorite u dugogodišnje obožavatelje. Za to je potrebno mnogo rada i dugo godina da biste nastavili i mogli da privolite nove ljude da postanu fanovi. To je veliko putovanje i mislim da je zaista fantastično imati publiku koju ne čine samo muzičari i gitaristi, već jednostavno svi ljudi. To je najveća stvar koji sam dobio od učestvovanja u pomenutim takmičenjima. Veoma sam ponosan na njih i rado ih se sećam.

U Poljskoj i Italiji sam uspeo da pobedim na takmičenjima za talente, što je bilo veliko iznenađenje. To je bio možda i prvi put da sam shvatio da muzika i izvođenje mogu biti nešto što je poziv i da mogu doneti nešto novca i prilika. Imao sam 14-15 godina kada sam pobedio u Poljskoj i možda 16 kada sam pobedio u Italiji. U svakom slučaju, to su bili veoma važni trenuci u mojoj karijeri.

Komponovali ste muziku za seriju One Piece Live Action u produkciji Netflixa. Kako vam se dopada rad na ovakvom tipu primenjene muzike?

Stvaranje muzike za One Piece za Netflix je bilo nešto potpuno novo za mene. To je bio prvi put da pišem aranžman za vizualne medije i naravno, bilo je reči o velikom projektu. Mislim da je to bila vodeća serija u gotovo 80 zemalja sveta. U meni je oduvek postojala želja da se oprobam kao filmski kompozitor. Zapravo, kao tinejdžer sam pomišljao da se, ukoliko ne budem mogao uspešno da se bavim gitarom, okušam kao filmski kompozitor. To je bio svojevrsni backup plan za mene. Naravno, nimalo lak backup plan.

Kada sam dobio poziv da pomognem oko aranžiranja delova koji su predviđeni za gitaru i napišem melodije, bio sam veoma uzbuđen. Sećam se da je to bio jedan od najuzbudljivijih e-mailova koje sam ikada dobio. Poziv je došao preko mojih prijatelja iz Los Anđelesa. Sonia Belusova i Giona Ostinelli su filmski kompozitori koji su dobili zadatak da pišu muziku za One Piece live action. Mislili su da sam ja odgovarajuća osoba koja bi mogla da napiše određene partiture za gitaru i jednu celu pesmu koja će odjaviti petu epizodu serije. To je bilo je fenomenalno iskustvo koje mi je ostalo u lepom sećanju.

Nije bio preveliki izazov, moram priznati, jer sam dobio neku vrstu carte blanche. Mogao sam da uradim ono što sam hteo, u nekom razumnom roku. Tako da sam u svom stilu rearanžirao muziku koju su drugi kompozitori napisali. Veoma sam ponosan na to kako je sve ispalo i voleo bih da i u budućnosti radim slične projekte.

Za koje drugo serijsko ili filmsko ostvarenje bi vam bilo zanimljivo da pišete muziku?

Trenutno radim na muzici za jednu video igru. To je prilično veliki projekat i za njega pravim devet kompozicija. Dakle, mnogo je posla, veoma je zabavno i sjajan način da se upustim u pisanje muzike za novi medij. Nadam se da ću nastaviti da komponujem primenjenu muziku i da će i to biti važan deo moje karijere. Voleo bih da napišem muziku za neku dramu. To je tip filmova koji mi se najviše sviđa. Zapravo, volim tužne filmove. Volim kinematografiju koja dolazi iz Azije, ali i iz Amerike i Evrope. Ljubitelj sam filmske umetnosti generalno.

Budući da sam pisao muziku za seriju i video igricu, voleo bih da se oprobam u filmskoj muzici. Mislim da bi to bilo jako uzbudljivo. Posebno bih voleo da budem deo dramskog, nezavisnog umetničkog filma.

Ostvarili ste ugovor sa Sony Masterworks-om. Na kakvoj muzici trenutno radite?

Ove godine izdajem debi album i ovo je ujedno i prvi album koji izdajem za Sony Music/Sony Masterworks. Reč je o uglavnom originalnom materijalu, i naravno, o aranžmanima klasične i popularne muzike. Veće je od svega što sam prethodno radio. Mnogo instrumenata je uključeno u stvaranje albuma, zahtevna je produkcija i naravno – ima mnogo gitare. Na albumu se nalazi 14 pesama. Veoma sam ponosan na ovaj rad, mislim da je najkompleksniji do sada i raduje me da ću ga objaviti tokom ove godine. Nadam se da ga i publika iščekuje.

Na albumu je tip muzike koji bi se mogao okarakterisati kao alternatvni latino. Ima i dosta flamenko uticaja, dok je većina produkcije rađena u R&B stilu. Naravno, gitara je glavni instrument koji nosi ceo vibe. Na albumu ću imati i dva najuzbudljivija mlada gitarista ns svetu, pevača sa Aljaske, jedan popularan bend iz US i sjajnog indi pop pevača iz Čikaga. Dakle, ovo je pravi globalni album i mislim da je jedinstven.

Ove godine bićete jedan od izvođača na GAF. Da li će ovo biti vaš prvi dolazak u Beograd i koliko ste upoznati sa značajem ovog festivala?

Da, ovo će biti moja prva poseta Srbiji i Beogradu. Jako sam uzbuđen zbog toga. Video sam dosta fotografija Beograda i izgleda divno. Arhitektura je fenomenalna. Čuo sam i dosta toga o Srbima, da su veoma energični i zabavni, da su spremni za zabavu, što je sjajno. Volim da gledam tenis, i naravno, Novak Đoković je Srbin. Tako da je trenutno to moja mala poveznica sa Srbijom.

Ova godina je godina novih stvari za mene. Prvi put sviram koncerte u Japanu, prvi put dolazim u Srbju. Predstaviću svoj prvi album. Uzbuđen sam zbog svega toga. Koncert u Beogradu će biti nezaboravan, jer kada god prvi put dolazimo negde, moj bend i ja dajemo 200% sebe. Veoma sam zadovoljan i organizacijom Guitar Art Festivala, njihovom profesionalnošću i svime što su do sada uradili po pitanju koncerta. Za mene su sve te stvari važne, želim da sve izgleda cool, a Guitar Art Festival izgleda upravo tako. Radujem se maju i dolasku u Srbiju.

Kao dodatnu informaciju mogu da napomenem da na Guitar Art Festival ne dolazim sam. Sa sobom dovodim tri neverovatna poljska muzičara – bubnjara, basistu i violinistu. Naravno, gitara zauzima glavnu binu i moja muzika je srž nastupa, ali iza sebe ću imati fenomenalne muzičare, koji će me pratiti, tako da će to biti prava kombinacija zvukova koja se do sada nije čula.

Foto: Guitar Art Festival promo