Budućnost je njihova: Nika i Nela predvode novu generaciju snažnih ženskih vokala

Petak, 22. marta 2024.

Mart, mesec u kojem svesrdno slavimo žene i njihov doprinos društvu. Mart, mesec u kojem se priroda i službeno budi, mesec slavljenja nove nade. Upravo je u njemu radijskim eterima zavladala i jedna snažna ženska muzička saradnja, koja spaja dva istaknuta vokala nove muzičke scene. Nika Turković i Nela Đinđić predstavile su nam pesmu Mogu i sama, a saradnja dve sjajne kantautorke rezultovala je pravom girl power himnom.

Bio je to sjajan povod za naš zajednički razgovor, ali i nastavak slavljenja ženskosti!

Niku i Nelu, dve istaknute predstavnice mlade generacije ovog puta smo obukli u belo, želeći da i na simboličan način ukažemo na zaštitu i ohrabrenje – značenje koje spomenuta neboja nosi, a koja sjajno karakteriše i doprinos koji želimo da damo. U beloj se reflektuje sva snaga spektra, baš kao što se u njima reflektuje svetla budućnost regionalne muzičke scene. Razgovor s Nikom i Nelom donosimo u nastavku.

Šta ste u poslednje vreme shvatile da Možete i same?

Nika: Da popravim svoju wc šolju. Koja je drugačija od one koju sam popravljala kad sam bila mala! Iako, skoro svakog dana naučim nešto novo što uvrstim u svoj skill set i iskreno uživam u tome.

Nela: Zvučaće pomalo bizarno, ali naučila sam da mogu i sama da mislim. Da sam sposobna kompletno da imam i izražavam svoje mišljenje bez uticaja osoba do kojih najviše držim. Da mogu i sama da donesem odluku bez da tražim potvrdu. Nisam bila toga svesna donedavno i još uvek na tome radim. A od malo svakodnevnijih stvari, mogu i sama da vozim auto već godinu dana i to mi je jako lep, mogu i sama, momenat.

U mesecu smo u kojem slavimo žene. Šta mislite da je vaša najveća snaga?

Nika: Biti žena je samo po sebi već najveća snaga, ja bih rekla. Bez žena nema života, doslovno. Mislim da je moja najveća snaga što sam okružena snažnim, pametnim, beskompromisnim, hrabrim i predivnim ženama; jer su takve moje prijateljice. A valjda je moja snaga što sam uspela da ih pronađem i njima se okružim.

Nela: Mislim da je moja najveća snaga opraštanje, nezameranje, razumevanje, empatija. To je u odnosu na druge. A u odnosu na sebe, to što ne odustajem.

Šta je ono što posebno volite kod sebe?

Nika: Što sam naučila da učim iz svojih grešaka i što dobro znam šta želim od života i ljudi oko sebe, ali još važnije – šta ne želim. Ja sam generalno osoba koja ne podnosi da greši pa mislim da sam se dugo i borila s tim da jednostavno ne učim iz svojih grešaka i ako je moguće, da postajem ono suprotno od pametna, a trebalo bi biti obrnuto. I onda kad sam doživela neku katarzu i shvatila da je okej da se suočim sa svim tim, razlikujem to i shvatim u čemu je stvarno bio problem, onda sam zaista nešto počela da učim. I jako volim to kod sebe danas; to što se osećam kao da stalno rastem, a ne kao da stojim u mestu.

Nela: Spontanost, vedrinu i humor. Volim što sam fleksibilna i uvek za akciju.

Koji je najveći izazov koji ste savladale i danas ga smatrate sjajnom lekcijom?

Nika: Ima ih jako puno, ali da ne ulazim u prevelike dubine i neke teške teme, reći ću da sam u današnjem dobu blagodeti života najviše iskusila izvan društvenih mreža.

Nela: Kako se voleti u periodima života u kojima ne osećam potpunost svoje svrhe, u kojima sebi nisam dovoljno lepa ili dovoljno mršava. Takvi, mentalno izazovniji periodi uče me poniznosti, strpljivosti, jačanju karaktera i upornosti.

Tražila si pravi put, kažu stihovi vaše pesme. Na šta ste u dosadašnjoj karijeri posebno ponosne, a na čemu ste zahvalne?

Nika: Posebno sam ponosna na sve što smo do sada ostvarili, i kada kažem ‘mi’, mislim na sve ljude koji sa mnom hrabro koračaju na ovom putovanju. Teško bih bilo šta od ovoga odradila sama. Ponosna sam na album i na prve samostalne koncerte, a zahvalna na svemu; prilikama, prostoru koji mi je dat, ljudima s kojima radim, a najviše publici. Bez publike ništa od ovoga ne bi bilo moguće.

Nela: Posebno sam ponosna što sam se usudila da pišem svoje pesme i možda još ponosnija, što sam se usudila da ih objavim. Zahvalna sam na svojim saradnicima, prijateljima i porodici što su mi podrška. Zahvalna sam na svim lekcijama privatnim i poslovnim što su mi razbistrile prioritete u životu, naučile me šta i kako dalje.

Vašu pesmu Mogu i sama prozvali su novom ženskom himnom. Koja je pesma vaša ženska himna?

Nika: Mislim da je ‘himna’ malo jaka reč i da je ova pesma više neko naše ljubavno pismo, napisano Neli i Niki od pre koju godinu. Ja to vidim kao da smo nas dve napisale pesmu, upravo jedna drugoj. A sada, to što se ljudi u njoj pronalaze i u njoj pronalaze možda i neke snage i motive o kojima mi nismo mogle ni da sanjamo; to je onaj momenat kada sve to dobije smisao.

Ima mnogo ženske muzike koja mi je na repeatu upravo iz ovakvih razloga, ali She Used To Be Mine od Sare Bareilles mi se možda ističe kao neka najkonkretnija ženska pesma koju obožavam. I naravno, da ne zaboravimo očiti izbor, Flowers od Miley Cyrus ili God Is a Woman od Ariane. To mi sad pada na pamet.

Nela: Prva mi je na pamet pala moja pesma Melodrama, koju sam napisala u periodu života kada nisam znala šta želim od sebe i kako dalje, kad sam previše razmišljala umesto da samo napravim prvi korak. I onda se prvi korak pretvorio u tekst pa u muziku i tako je nastala moja prva kantautorska pesma, ujedno i moja najslušanija pesma ikada. Kao da mi je život dokazao koliko taj jedan mali korak znači. Od stranih izvođačica moje himne bi definitivno bile Thursday – Jess Glynne i African Sun – Naika.

Koje su žene važne u vašim životima? Koja od njih vam je potpora, uzor, inspiracija…?

Nika: Baka, mama, sestra, sve prijateljice. Baš jako potenciram koliko su me ženska prijateljstva oblikovala u osobu koja sam danas i zato svoje prijateljice čuvam kao najvrednije blago u životu. Na sve se njih ugledam svakog dana, pitam za savet bilo koje prirode; smejem se, plačem, delim sve – i dobro i loše. Meni su lično one najvažnije žene u životu i zahvalna sam na njima svakog dana.

Nela: Sve žene kojima sam okružena. Mama, sestre, prijateljice, saradnice, devojke sa kojima treniram ples. Sve one su mi i potpora i uzor i inspiracija. Svakog dana se zahvaljujem na predivnom krugu žena u kojem rastem i bolja sam osoba iz dana u dan.

Nazivaju vas zvezdama mlade hrvatske muzičke scene. Kako se osećate vezano za ovu titulu?

Nika: Pa prvo ponizno i zahvalno što iko smatra da sam takav deo naše scene. Hvala na tome. Mislim da je mladih ljudi na našoj sceni napretek, samo da nam još malo više fali radijskog i onog muzičko-medijskog prostora. Ovog drugog, žutog, imamo i previše; i to naravno najviše iz svih potpuno nebitnih razloga. Ali bez obzira na to, vidim velike promene i uticaj te mlade vojske je nemoguće zaobići, zato mi je izuzetno drago da baš u ovom razdoblju postojim.

Nela: Zahvaljujem se od srca svakome ko to misli. Osećam veliku odgovornost jer naša mlada scena JAKO raste i već sad nudi izvođače kakvima bi se mala Nela divila. Jedna od njih je bila Nika! I evo sad imamo duet. Osim odgovornosti osećam se motivisano i srećno da nastavim još jačim tempom.

Za kraj, šta priželjkujete u budućnosti na muzičkom polju? Šta biste volele da ostvarite?

Nika: Velike koncerte prepune ljudi koji pevaju sve moje pesme. Samo to. U fazi sam da ćutim i radim pa se nadam da će jednog dana moja dela nadglasati sve što sam evo i ovde napisala.

Nela: Priželjkujem da album na kojem trenutno radim otvori vrata novoj publici, da se dogodi promena. Da moje pesme pomognu svima koliko pomažu i meni i da to zajedno i često „proslavljamo“ na mojim koncertima. Priželjkujem saradnje i koncerte izvan granica Hrvatske. Da nikad ne prestanem da se razvijam u muzičkom i lirskom smislu.