Muzički ukusi njih trojice se unekoliko razlikuju, no kriterijum pri odlučivanju je uvek isti. Kako Filip opisuje, “Akcenat nam je na kvalitetu – ne gledamo ko će da dovede najviše ljudi ili proda najviše karata. Cilj nam je da kroz RADAR predstavimo nešto što nije ustajalo ili već viđeno. Naši muzički ukusi se negde podudaraju, ali opet ima dovoljno širine i to je zapravo ono što nam omogućava da predstavimo nešto novo.”
Ipak, Mihailo tvrdi da se jedan zvuk nikada neće čuti na RADAR žurkama. “Mi nismo klinci koji su odrastali na turbo folku, zato želimo da našoj generaciji pružimo mesto na kojem mogu da osete dobar provod, ali i neku vrstu kulturnog uzdizanja. Ovo je u izvesnom smislu borba sa vetrenjačama. Osim toga, želimo i da prevaspitamo publiku koja je navikla na određenu vrstu tehno i haus muzike.” Ipak, u retkim situacijama, može se desiti u da na se na RADAR-u čuje i Crni Cerak.
Slika prati ton
Istaknuto mesto u ikoničkoj memoriji publike cilj je kojem teže mnogi pokreti i brendovi, ma koliko veliki ili mali. Vizuelni identitet koji RADAR gradi, kako scenografski, tako i na grafičkom planu društvenih mreža, portret je onoga što incijativa zapravo predstavlja. “Mi smo Artinjanu [Artinoviću] u potpunosti prepustili taj deo, i to je zapravo ono što RADAR čini jednom velikom porodicom. Vera koju mi ulažemo u druge i koju drugi ulažu u nas jedino može da dovede do širenja kulturne publike u Beogradu.”
Flying above the radar
Dosadašnjim žurkama RADAR je prikazao znana i neznana imena, upoznajući tako novu publiku sa iskanutim DJ-evima, ali prikazujući i potencijal koji donose nova lica lokalne pozornice. Tako je trake vrteo Feloneezy, ali i izdanci u koje Mihailo, Kosta i Filip polažu nade, kao što je Ghetto University. Iako je proklamovanje snaga koje domaća scena može da ponudi jedan od prioriteta, upoznavanje Beograda sa stranim imenima podjednako je važan cilj. Prvi u nizu kojeg će predstaviti svojoj publici je Britanac DJ Skelecta, koji ovog septembra stiže na RADAR. A do njega su došli tako što su “seli i napisali mejl”, kaže Mihailo. “To je zapravo rezultat svega što smo radili poslednje dve godine. Sada možemo konačno da plasiramo nešto ozbiljnije. Skelecta je neko koga slušamo godinama.”
Za te dve godine, kroz uspehe koje su doživeli, ali i lekcije koje su morali da savladaju, RADAR je prerastao u nešto više. “Cilj je, zapravo, da izgradimo zajednicu u kojoj se ljudi ne vezuju za DJ-eve koji puštaju muziku, već za čitav brend koji predstavlja nešto mnogo više od žurki. To je samo početak.”
To build a home
Stvaranje takve jedne zajednice Mihailo metaforično opisuje. “Važno nam je da RADAR ne bude tek puki brending, već da postoji srž iza svega toga, nešto na čemu gradimo temelje naše kuće. Ali, isto tako, želimo i da ta kuće izgleda lepo, da ima lepe prozore, dobra vrata i neprobojan krov”. Na to Kosta dodaje: “I da ta kuća sama od sebe diše i dalje.” Mihailo završava, “Gradimo sprat po sprat, pa ćemo možda postati i soliter. Želimo da kroz 10 ili 20 godina postoji ta jedna generacija ljudi koja će pričati svojoj deci o RADAR-u na način na koji su nama roditelji pričali o nekim čuvenim mestima, a koja i dalje pamte.”
Od Londona do Beograda i nazad
Onda kada londonska scena pronađe svoj put ka beogradskim prostorima, Mihailo (polu)šaljivo želi Londonu da predstavi zvuk Beograda. Ipak, kako englesku prestonicu vide dugoročnim, te višestruko distanciranim ciljem, fokus je usmeren na druge planove i tačke težišta na kojima žele da izgrade RADAR. “Između ostalog, želimo da stvorimo saradnje sa ljudima koji rade slične stvari van Srbije, bilo u regionu ili ostatku Evrope. Već smo u kontaktu sa par DJ-eva iz Sankt Peterburga koji rade nešto slično RADAR-u, kao i sa jednom grupom ljudi iz Tbilisija. Tako bismo videli na koji način oni rade, a ujedno bismo im pokazali i kako to izgleda kod nas.”
Budi na radaru
Do tada, tragaju za prostorom u koji bi smestili brojne ideje kojima žele da RADAR pretvore u zajednicu koja vraća “kulturu kulturnima”. Onda kada društevna, ali i urbanistička infrastruktura grada to dozvole, desiće se i izložbe, filmske projekcije, live sesije – a potom, jednog dana, i RADAR festival. Kako Kosta kaže, “Želja nam je da RADAR proširimo i na druge medijume. To je delimično proizašlo iz samog imena, jer ta ideja o otkrivanju nečeg novog nam je omogućila da proširimo koncept.” Ideologija koja je utkana u muzičke događaje tako bi se proširila na druge sfere, poprimajući različite formate. “Da li su to izložbe, filmske projekcije ili brend odeće, želimo da stvorimo platformu za ono što smatramo kulturnim i za ono što primećujemo da je u nedostatku, kao što je to inicijalno bilo odsustvo britanske garage, grime i drill scene”, nastavlja Filip.
Ambicijom i ljubavlju RADAR poziva da budete na radaru, odbijajući “kalupe” na način na koji to Mihailo, Kosta i Filip čine. Ipak, trojica školskih drugara svesni su da je tako nešto lakše kada postoji sistem podrške – jer je upravo na njemu RADAR i nastao. “Ako nekom pojedincu treba prostor i platforma, RADAR je tu da pomogne – sve u svrhu kulture, a za dobrobit i našeg najbližeg okruženja, ali i nekog šireg. Želimo da stvorimo priliku za nešto što može da oplemeni druge”, podvlači Filip.
Journal Playlist: RADAR
Profil RADAR-a, ipak, najpreciznije bi bilo oslikati muzičkim zvukom, zbog čega smo Kostu, Filipa i Mihaila pitali da sastave plejlistu pesama i tako se predstave čitaocima Journal-a. Njihov odgovor možete pronaći na platformi Spotify.
Foto: Strahinja Vukić
