Severina Vučković ikona je regionalne muzičke i društvene scene. Uz malu pomoć i inside info bliskih prijatelja donosimo jedan sasvim iskren intervju. U njemu jedna od najvećih regionalnih zvezda govori o životu, bliskim ljudima, održavanju fizičke i mentalne higijene i njenom značaju, serijama i filmovima koje ne propušta, te šta za nju znači seksepil.
- Kakva si bila kao devojčica?
Još kao devojčicu su me nagovarali da pevam na svakom venčanju, rođendanu, pamtim i da me učiteljica uvek stavljala u prvi red da pevam na svim školskim priredbama. To mi je bilo izrazito mučno jer sam po prirodi introvert. To se nastavilo dolaskom u Kulturno-umetničko društvo Mozaik gde me Lepa Smoje takođe stavljala u prve redove, a moja glava je uvek bila pognuta. Doduše, godinama provedenim kod Lepe uspela sam da ispravim glavu i pravim se da nemam srama, ni straha. Sećam se da sam toliko dugo gledala u reflektore koji bi me zaslepeli, što mi je bilo super jer tada ne bih videla ljude. Aplauz publike značio bi kraj moje agonije i silazak sa scene.
Kao mala sam već znala da je za muziku i scenu važna iskonska emocija jer su mi svi odrasli koji su se bavili muzikom i koje sam tada sretala govorili da toga imam u izobilju te da sam muzikalna i da imam prepoznatljivu boju glasa. Jedan od njih je i Tonči Huljić koji me zna odmalena. Na snimanju Superstara video je mog Aleksandra i rekao: Ista ti kad si bila mala. Auuu koliko sam bila srećna što je to rekao.
Inače, nisam uopšte mislila da ću nastaviti da se bavim pevanjem. Upisala sam muzičku školu i moja je namera bila da završim muzikologiju ili dirigovanje. Plan mi je bio da odem da studiram na Muzičku akademiju u Sarajevo. I to zato jer su neki cool likovi iz naše škole išli tamo da studiraju i govorili da je ludilo u Sarajevu. Završila sam gimnaziju Natko Nodilo u Splitu, a paralelno s njom došla i do četvrtog razreda srednje muzičke škole Josip Hatze i adio Mare…
Tu zadnju godinu muzičke škole, te 1990. godine, sam otišla na prvu turneju po Australiji i kad sam se vratila bilo me je strah da izađem na završne ispite jer su mi se činili preteški, a ja nepripremljena… Sve ostalo je istorija. Doduše, mama se i danas ljuti što sam umesto mature i akademije, izabrala turneju po Australiji.
- Oni koji te znaju jako dobro i s tobom su se budili kažu da ti make up uopšte nije potreban. Kako to postižeš? Koji su ti mesečni koraci brige za kožu, a koji dnevni?
Hahahaha, znam i ko vam je to rekao. Imam dobru genetiku, a i tu neku dečju facu koju za koncerte i pojavljivanja kamufliram šminkom da izgledam kao žena. Privatno se vrlo malo šminkam i to traje pet minuta. Moja prijateljica Mare (op.a. Marijana Marinović) bi uvek znala da kaže, hajde stavi ta dva zareza na oči i idemo napolje. Zarezi su dve crtice koje nacrtam na kraj oba oka, malo maskare, Biologique Recherche balzam za negu usana i to je to. Godinama koristim Biologique Recherche, njihovu preparativnu kozmetiku, serume, kreme, a i redovno odlazim na masaže lica lisant i na remodeling.
Brigu o koži lica prepuštam Poliklinici Estera pod vodstvom Ane Andabak Volk, a čije su dermatološkinje najbolje za savet kako negovati kožu i tamo se osećam kao kod kuće. Njihov aparat Ultratherapy za lice i telo bi svakom preporučila kao i Krio saunu.
Redovno idem i u centar Premium Aesthetic. Tamo brinu o mom telu, pa više puta nedeljno odlazim na Icoon, aparat za telo protiv celulita i na limfne drenaže. Vlasnik Premium Aesthetica je moj prijatelj Siniša Glumičić s kojim me veže dugogodišnje prijateljstvo. Njihovo osoblje me takođe ugosti kao kod kuće i jako im se radujem.
Na rehabilitaciju nakon napornih nastupa godinama odlazim na terapije u polikliniku Kaliper, čija je vlasnica genijalna doktorka fizioterapeutkinja Nataša Desnica koja me je i sama, i uz ceo tim stručnjaka s bogatim iskustvom, svakog puta iznova postavlja na zdrave noge. Sa mojom komšinicom iz detinjstva, Anom Budanko idem u šetnje sa štapovima. Ona samo to praktikuje i izgleda kao isklesana. Evo sve sam vam priznala. Dobro, skoro sve!
- Kako izgledaš ujutru kada voziš sina u školu? A kako kad se penješ na binu?
Ljudi znaju kako izgledam kad izlazim na binu, ali možda ne znaju ko je za to zaslužan. Već 15 godina šminka me Dajana Pajkić, isto toliko godina me frizira Martin Posavec. Počeli su da rade sa mnom još kad su bili deca, sa 18 godina. Prošli su sa mnom više turneja i radili gotovo za sve spotove, koncerte, kampanje, evente 15 godina unazad. Obožavam ih i već su mi kao familija. Ne verujem da je prošlo toliko godina. Poslednjih par godina moja stilistkinja je Katija Šimundić, isto predivno biće iz Splita, koja je već sa 18 živela u Njujorku, radila sa svetskim zvezdama i, srećom, vratila se u Hrvatsku. Moja nećaka Mia joj asistira. I tako vam ja uživam s njima, puno se smejemo i uživamo. Od domaćih dizajnera sam verna mojoj Matiji Vujici koja mi je isto kao familija.
A kad vozim sina u školu, izgledam kao i svaka mama koja ustaje u 6:15. Mada ležemo dosta rano, oko 9 sati, ujutru se sudaramo po kući od pospanosti. Uveče pripremim sve šta ću sutradan nositi, to je pretežno sportska oprema jer nakon što odvezem sina u školu, odlazim na trening u Body and Mind. Tamo vežbam s odličnim trenerima, četiri puta nedeljno. Važan mi je kardio trening i vežbe snage jer su moji koncerti zahtevni, bine su velike i treba mi dobra kondicija.
- Koliko ti mama pomaže oko sina? Kako balansiraš sve obaveze?
Mama sad već godinama živi preko puta mene, kao i moja nećaka. Njihova pomoć je zlata vredna jer su uvek tu za Aleksandra kad imam poslovne obaveze. Bez njih bi puno teže mogla sve ishendlovati. Ljubav između Aleksandra i moje mame je beskrajna, a Mia i on se obožavaju. Jako voli što ima stariju sestričnu. Imam sve dobro posloženo jer je dobra organizacija sve, mada zna da mi se desi da ujutru ustanem u 6:15, a isti dan tj istu noć krećem da pevam u 23:30 ili ponoć. A meni se spava već od 21h. (smeh)
- Koje parfeme bi izdvojila kao najdraže?
Nepobitna je istina da su parfemi moja slabost, moja strast i da ih imam jako puno. Mogu se i pohvaliti da sam jednom u Zagreb donela parfem koji je postao najpopularniji. Tu mislim na Molecule koji sam počela da koristim, mislim 2008. godine, kada je mogao da se kupi samo u Londonu. Došla sam u poznatu zagrebačku parfimeriju i pitali su me šta nosim. Kad sam im rekla, naručili su je u velikim količinama, čak su i izlog iscrtali u poznatim krugovima s bočice parfema. Nakon toga je to postala pošast. Sada obožavam parfeme Clive Christian Private Collection, Essential Parfums Fig Infusion, a za leto Santal 33 i Replica, Beach Walk. Mirise biram pomno.
- Kad si sebi najlepša i najdraža?
Sebi sam najdraža kada se igram s Aleksandrom, kad trčimo ili šetamo po parku odeveni u trenerke, kad mogu da budem dete. Tad mi se čini da je ceo svet naš. A sebi sam najlepša, nećete verovati, posle dobrog koncerta, kad mi se šminka razlije, frizura popusti, adrenalin šibne do miliona. E da, tad mi se godine vrte unazad. Zato stalno i nastupam (smeh). Jedva čekam turneju jer se to sve onda sve popne na deseti stepen. I nikad neću prestati. Nedavno sam bila kod nutricionistkinje, i da se malo pohvalim, merila me je na onoj nekoj profi vagi i metaboličko doba mi je 36 godina. Živeli!
- Kad nisi zadovoljna i zašto?
Kada ne spavam i ne vežbam dovoljno.
- Tvoja bujna smeđa kosa oduvek je zaštitni znak. Kako je održavaš, koja je tajna kada krenu prve sede?
Mojoj kosi bi napravila spomenik jer je prošla tortura i farbanja i svakodnevnih frizura, lakiranja, svega, a i dalje je kvalitetna kao da ništa ne radim. Jako pazim na kosu, perem je ili šamponom od kavijara ili preparatima Philip B. Martin je najslađi i najstrpljiviji frizer, ali je i kao stenica. Ne moš’ ga se rešiti. Ne sklanja se od mene dok snimamo, ne znam kako nije u svakom kadru mojih spotova (smeh) jer stalno nešto popravlja. Perfekcionista!
- Želiš li kao i mi sve i šta ti nedostaje u garderoberu?
Uvek mi sve nedostaje, ta garderoba je rupa bez dna u koju samo trpam stvari i smeškam se dok ih slažem, pa ih mazim, pa kombinujem gde ću šta obući, pa shvatam i šta mi sve fali… A uvek fali, fali mi uvek dnevnih stvari i nikad nemam dovoljno trenerki i farmerki.
- Koje brendove preferiraš?
Sve!
- Da možeš da nosiš modele jednog dizajnera zauvek, koji bi to bio?
Nije politički korektno pitanje… ali Schiaparelli!
- Na kom bi svetskom coveru volela da budeš, kojeg dizajnera da nosiš i ko da te stilizuje?
Bila sam na svim naslovnicama časopisa s naših prostora, i našim stranim franšizama. Čak sam 2000. išla u Njujork gde su me fotkali za Cosmopolitan.
Volela bih da budem na pariskom Vogue-u, u modelima YSL, da me stilizuje lično Carine Roitfeld, a fotka Mario Testino. I volela bih da budem na naslovnici Rolling Stone-a. Naime, kao muzičarka sam svoj stil od 1992. prvenstveno gradila prema albumima, prema pesmama. Tada, na počecima, stilista mi je bio moj dugogodišnji prijatelj i kreator Dalibor Betti. Iz Londona mi je doneo kožnu jaknu, sašio zelenu mini suknju, a ja sam ošišala kosu do ramena. Tako je nastala Tvoja prva djevojka. Na albumu Dalmatinka, 1993. godine, nosila sam stilizovane duge haljine. A 1995. sam oko čela zavezala tanku špigetu (pertlu) i tako je nastao imidž za Travu zelenu.
Na albumu Moja stvar, godinu kasnije, stilizovao me i šio za mene poznati pozorišni kostimograf Leo Kulaš, koji je kasnije s Bettijem radio i na mojoj turneji Zdravo Marijo. Na albumu Djevojka sa sela 1998. sam spojila čarapice i štiklu. Na turneji Dobrodošao u klub kreator je bio Marko Mitanovski. Petra Trbovića sam upoznala još dok je radio kao asistent Roberta Severa, sarađivali smo više od deset godina. On je prava osoba za Vogue Adria.
Moju poslednju turneju radio je kreator Petar Movrin. Moja sadašnja stilistkinja Katija Šimundić, najbolja je hrvatska stilistikinja i s njom sarađujem poslednjih godina. Ona mi najviše odgovara jer je talentovana, zna, brza je, održava taj moj ženstveni stil i stilizuje me u dogovoru sa mnom skoro u svim prilikama. A i iz Splita je… Osmislila je i sve look-ove u poslednjim spotovima. Veselim se i njenim predlozima za turneju. A koliko je samo dobro imati i prijateljicu Karlu koja uskače sa svim idejama. Stilisti su jako važni, oni diktiraju svetske trendove i najčešće su oni zaslužni za revije velikih modnih kuća poput Prade, Givenchyja…
- Koji ti je modni fetiš, cipele, torbe ili sve navedeno?
Cipele, torbe, torbe, cipele, cipele, cipele, torbe, torbe…
- Pesma koju ti je žao što nisi otpevala, a mogla si i kada?
Nemam toga… Žao mi je što neke pesme koje sam snimila ne pevam na koncertima. To je zato jer repertoar uvek prilagođavam najširem krugu ljudi koji dolaze na koncerte. Koncert treba da bude eruptivan, nabijen, kompaktan… Najvažnija stvar za dobar koncert je dobar repertoar. To se ne menja, to je kao predstava. Nešto što vi kao izvođač predstavljate.
Imam puno divnih balada koje ne pevam kao Tridesete, Unaprijed gotovo, Broš, Parfem, Alcatraz, Šta me sad pitaš šta mi je, Sama na sceni, Ko je kriv… ali to je zato što bi onda trebalo da izbacim Dalmatinku, Virujen u te, Kao, Grad bez ljudi, More tuge, Imaš pravo. A da sve pevam koncerti bi trajali po četiri sata.
Na primer, obožavam pesmu Muškarcu samo treba kurva s albuma Zdravo Marijo, a pevala sam je samo na istoimenoj turneji 2009. godine. Volim i pesme Loša i Daleko ti kuća, a otpevala sam ih samo na Magic tour-u.
Ne pevam pesme s albuma Severgreen jer su izašle 2004. kad je neko objavio onaj nesrećni filmić. Te pesme me podsećaju na taj period pa sam ih izbrisala iz glave. Zato ne pevam Broš. I ne pevam pesme s albuma Moja stvar iz 1996. jer mi je dok sam snimala album preminuo otac.
Ne pevam više ni Rođeno moje jer me podseća na period kad su mi uzeli sina.
Ali velika mi je želja da za moje najvernije fanove otpevam turneju, sa jazz orkestrom, moj Henry, Šomen i Ivo Popeskić.
- Koje pesme si sama pisala i pevaš li ih često? Ima li pesama koje napišeš pa odlučiš da ih nećeš pevati?
Djevojka sa sela, Prijateljice, Ja samo pjevam, Pogled ispod obrva, Mili moj, Ante, njih pretežno pevam. Ređe pevam Ostavljena, Šta me sad pitaš šta mi je… Za sve te pesme sam napisala i muziku i stihove. Za Moju stvar, Moju štiklu, Mala je dala, sam pisala samo tekst. Ima i tekstova koje sam nadopunjavala, ali se nisam potpisivala…
- Koje pesme su ti najdraže?
Samo hitovi (smeh), i kod sebe i kod drugih…
- U čemu je tajna da te slušaju sve generacije?
Imam j*bu! (smeh). Možda baš zato što se obraćam svima, nema kod mene generacija niti pevam nekom namenski. Pesma prvo mora da se svidi meni, pa onda drugima. Ali jedno bez drugog ne ide. Možete svetu objašnjavati da super pevate i da su vam pesme super, ako vas ljudi ne osećaju, džabe vam i glas i pesme. Sirova emocija, ne odglumljena, u tome je kvaka!
- Tvoja playlista kad plačeš, kad se smeješ i kada želiš da se dobro provedeš?
Ne plačem više uz pesme, nisam amater (smeh)… Nekad sam plakala uz Balaševića. Playlista za dobar provod je podugačka, samo bez plakanja, molim.
- Pet najdražih stranih pesama ikada?
Suspicions Minds! Uglavnom ceo Elvis jer je on sve najbolje i kralj nad kraljevima. Bohemian Rhapsody i ceo Queen jer je Freddie, uz Micka, najbolji frontmen neke grupe svih vremena. Potom My Way Franka Sinatre. Slede Yesterday i Imagine. Prvu je pisao samo Paul McCartney, drugu samo John Lennon, Beatles dvojac i nema dalje, osim… Simply the Best, jer je Tina better than all the rest svih pevačica sveta.
- Verujemo da imaš najdražu regionalnu pesmu, koja pogađa ravno u srce. Biraj zemlju regije i nije važna godina. Koja je to pesma?
Imam ih puno… kako jednu…? Listaju mi se sad u glavi… Nisam te se nagledao, nisam te se naljubio, izvesnog Zorana Gajića.
- Bregović sa Alenom, Tifom ili Bebekom i najdraža pesma?
Bregović sa svom trojicom. Bez ikoga. Bregović, na bilo koji način. Na ovim prostorima ne postoji talentovaniji, muzikalniji i bolji od njega u svim smislovima. Nije se još rodio niti će. Njegove melodije, tekstovi s Dugmetom, a i sve što je radio kasnije spada u bisere sa ovih prostora. Sve će to mila moja, prekriti ružmarin, snjegovi i šaš.
- Maštaš li o duetu s nekim, daj nam teaser? Ostvaruje li se možda?
Niko kao Čola. Nisam maštala o duetu samo sam htela da ga spomenem. Volim ga kao da mi je rodbina.
- Hoće li se naše želje ispuniti: akustik koncert na Peristilu, Arena Pula, Zagrebačka simfonija ili na nepoznatom mestu, samo Severina zna?
Ima dana u Boga, sigurno ću raditi nešto od spomenutog u bliskoj budućnosti.
- Tvoji verni saputnici su? Forever and ever.
Moji bližnji i moji prijatelji. Niko od njih neće zameriti ako samo kažem Tomo.
- Bez čijih poziva ne možeš da zamisliš dan?
Bez Aleksandra.
- Ko ti je na speed dialu? Mi znamo odgovor, jesmo li u pravu? Aleksandar, Tomo, Veca, Davor, mama, Zinka, završi niz…
… moja Mia, Sonja, Iva, Katija…
- Zna li iko osim tvojih ljudi na speed dialu ko je prava Severina? Da li se još ljudi probilo kroz tvoje zidove ili si naučila da uspostaviš granicu na pravi način? Mi mislimo da je manji broj ljudi sasvim dovoljan za srećan život.
Najvažnije je da ja znam ko je prava Severina. I mislim da to znaju ljudi kojima je do mene stalo i nema granica za ljude do kojih je meni stalo. Moja publika zna sve o meni s koncerata.
- Koji su tvoji talenti osim pevanja? Iva nam je šapnula da si odlična imitatorka?
Hahahahaha… Da, jednom smo sedele na terasi, na Ibizi i pile kafu ja sam počela da pričam kao Josipa Lisac. U srednjoj školi sam učila tako što sam kod kuće naglas imitirala profesorku. Kad me je prozvala u razredu svi su se smejali jer sam bila ista ona. I ona se smejala i dala mi pet.
Gluma je moja strast i imala sam sreću jer su to prepoznavali ljudi iz teatra. Bila sam i Barunica Casteli i Karolina Riječka. U svojoj produkciji sam 2005. napravila predstavu Čekajući svog čovika jer sam htela da pobegnem sa velikih bina na malu. Bila sam umorna od estrade. Vratila bih se u pozorište, predstava bi se zvala SMS – Sve moje poruke. (smeh)
Tomaž Pandur je hteo sa mnom da napravi nemi film. Ipak, najbolja sam u muzici, autentična sam, imam svoj film, savršeno se nigde ne uklapam i nikad me nije bilo briga. Na ivici popa, šlagera, folka, ustvari folk punk-a, jer stvarno ne znam žensku osobu koja bi otpevala Gas Gas ili Moju štiklu i ostala živa.
- Koliko je važna mentalna higijena?
Jako, mozak je čudesan i treba ga paziti meditacijama, psihoanalizom, duhovnošću, pozitivnim mislima, rečima i delima. Mozak upravlja svim psihofizičkim funkcijama u telu.
- A fizički trening? Kako ti održavaš sebe u najboljem mogućem stanju?
Ono što radim je i psihički i fizički teško, moram biti u najboljoj formi, kao sportista.
- Šta je za tebe seksepil? Za nas si to ti.
Način na koji neko drži čašu, gleda, smeši se…To za mene znači seksepil.
- Otkrij nam neku tajnu, svi želimo jedan nepoznati deo tebe.
Nosim veliki broj cipela pa ne mogu da delim i menjam obuću sa prijateljicama.
- Svako je savršen u nečemu, čuli smo da je tvoja disciplina slaganje kofera. Perfekcionizam, raspakovanje i ponovno pakovanje bi bile ključne reči.
Hahahaha, tačno! Ne mogu da zaspim kod kuće ako sve nije posloženo i u hotelskoj sobi ako u koferu nije sve pod konac. U koferu sve mora biti po bojama, od tamne na dnu do bele na vrhu. Ali lečim se, ponekad namerno ubacim nešto krivo i gledam koliko ću izdržati (smeh). Kad sam gledala dokumentarac sa Beckhamom i videla njegov ormar, bila sam ljubomorna! Bolje je složen od mog.
- Smisao za humor ti je najjača strana, inteligentni ljudi su najveći zabavljači, a čuli smo da si ti glavna u tome. Jesi li jednako snažno srećna i tužna?
Pa tugu više ne puštam blizu…
- Znaš li da je prvi veliki event/koncert u Zagrebu nakon Covid lockdown-a bio Journal event i da je to bila proslava za sva vremena. Sećaš li se? Ako ne, mi te podsećamo.
Naravno da se sećam. Na tom smo eventu ostavili iza sebe to grozno iskustvo epidemije i policijskog časa i slavili život i povratak života u normalu. Tada sam prvi put javno izvela Bella Ciao, nakon što sam je otpevala na Instagramu u vreme korone, kao i gotovo cela Evropa u znak solidarnosti sa Italijanima, koji su, setićete se, imali strašno puno smrti na početku te grozne epidemije.
- Šapnuli su nam da ne čitaš novine. Potrudićemo se da ti Iva pošalje link sa Journala svakog dana.
Ma čitam. Čitam journale, a bez brige čitam i Journal. Gotovo pa redovno.
- Tvojih pet najserija na Netflix-u?
Krenimo od novijih. Ginny i Georgia, preslatko. Potom Bridgerton, jedva čekam treću sezonu, prva je bila vauuu. The Crown – ali draže su mi prve sezone, s mladom Elizabethom, nego recimo poslednje dve. Seriju Sweet Tooth sam odgledala s Aleksom, kao i sve sezone predivnog i mog TOP-JEDAN na TOP-5, a to je Stranger Things. Čak nas dvoje imamo i iste majice.
- Tvoji najdraži filmovi ikada?
Pretty Woman sa Julijom Roberts. Ninočka sa Gretom Garbo. Neki to vole vruće sa Marilyn Monroe, Tonyjem Curtisom i Jackom Lemmonom. Inception sa Leonardom DiCaprijem, uopšteno svi Nolanovi filmovi i filmovi Predraga Ličine.
- Split ili Zagreb?
Split!
- Kakav je osećaj znati da te žene jednako vole kao i muškarci? Verujemo da je to zato što si se borila za prava svih. Moglo bi se reći da si u svom mikrokosmosu heroina ovog doba, šta ti misliš?
Samo radim ono što je moja dužnost kao građanke moje države ili ovih država gde se često krećem. To nije nikakvo herojstvo, to je izbor, slediti osnovne vrednosti onog što se zove ljudskost, solidarnost, obaveza da budeš glas onih koje ne mogu, jer nemaju i ne znaju kako do medija, jer nemaju sredstva za dobre advokate. Osnovne vrednosti, kao što je sloboda, su važne. Važno je i dostojanstvo, pravda, iskrenost, poštovanje, kreativnost, odanost, istina… Ima toga još, ali sloboda je negde među najbitnijim osnovnim ljudskim vrednostima.
Kada ste slobodni – možete sve. To je super pozicija jer ne zavisite ni od koga što nije slučaj sa svima i zato osećam svojom dužnošću da govorim o nekim stvarima koje nas sve žuljaju. Jako sam tužna da se dozvoljavaju, i od države i od Crkve, skupovi na trgovima s muškarcima koji kleče i zagovaraju da muškarac bude glava porodice, da je žena podređena. Idu sve do zabrane mini suknje. I perfidno se pozivaju na Isusa. Moj Isus nije takav. Takva je bila Hitlerova propaganda. Hitlerov prirodni poredak je podrazumevao podelu poslova u kojoj je trebalo da muškarci budu glave i hranitelji porodice dok je trebalo da žene rađaju decu i služe mužu i deci. Branio je i abortuse. A država u kojoj živim je potpisala Istambulsku konvenciju, ali primena je otprilike – nula. To što dozvoljavaju na trgovima je zločin prema svakoj ženi, devojci i devojčici.
- Jesu li te neka tvoja životna očekivanja razočarala? Znamo da si neke bitke prošla sama, kao što ih svi nekad prolazimo sami.
Ne želim tome posvetiti ni slovo. Pamtim samo sretne dane…
- Tri pitanja koja želiš da te pitamo, a mi smo preskočili?
Mislim da ste me pitali sve (smeh). Ostavimo nešto i za drugu priliku (smeh).
Foto: Matea Smolčić Senčar
MUA: Dajana Pajkić
Hair: Martin Posavec
Stajling: Katija Šimundić
Mesto snimanja: Amadria Park Hotel Capital
