I thought we were going to Utopia – da li smo ovde već bili ili nam se samo čini?

Utopijska predubeđenja, koja smo sami sebi nametnuli u trenutku kada smo shvatili da Travis Scott nije izbacio album već petu godinu zaredom i da je Astroworld poljuljao dotadašnje ideologije trepa nudeći nam na tacni zajednicu „najfinijeg“ iz svetskog muzičkog poretka, doveli su nas u stanje iracionalnog promišljanja i nekritičkog formiranja nimalo realnih očekivanja. Da li je dugoiščekivani album Travisa Scotta zaista Mid-topia ili smo mi mediokritet kojem je nemoguće udovoljiti?

Na prvo slušanje upirali smo prstom u Circus Maximus govoreći da je Black Skinhead, pa smo zatim glasno negodovali i Modern Jam jer pobogu čuje se Send It Up prizvuk i prva verzija I Am A God, a nisu izostale ni pesme poput Delresto koja podseća na Coldest Winter, Looove na Fade pa i On Sight, God’s Country na Praise God, a Thank God je Kanye West prvobitno producirao za sebe. Čak se traka nalazila na nekom od prvih spiskova pesama koje je trebalo da završe na Dondi. Na drugo slušanje – menjamo ploču.

Ali samo figurativno.

Utopia je izvesna oda Yeezus albumu i to je evidentno. Vidljivo golim okom. Ne priviđa nam se. U ovoj Utopiji smo već bili. Ali, da li je to nužno zlo? Da li je album mid samo zato što nije sa sobom poneo „protestnu notu“ i reformisao postojeću muzičku kulturu donevši sa sobom nikada pre „viđen“ zvuk?

Odgovor je jedno veliko – ne.

Kada je pre tačno deset godina izašao Yeezus bio je isuviše progresivan. Fanovi Kanye Westa delili su se na pre i posle tog albuma, a nikada pre „viđen“ zvuk nije sačekala topla dobrodošlica. Kako je onda odjednom najomraženiji album Kanye Westa postao referentna tačka dobrog ukusa i kvazi nedozvoljenog inspirisanja? Yeezus zaista jeste izvršio značajan preokret kada je u pitanju muzička kultura tadašnjeg vremena, ali velika većina nije umela da spozna njegov uticaj ni nekoliko godina kasnije. Fast forward to today, kada je Travis napravio omaž svojevrsnom muzičkom remek-delu na kojem je i sam radio, izgleda da nam ni to nije dovoljno dobro.

Utopia je okupila najveće artiste jedne generacije i servirala nam 19 ultimativnih traka. The Scotts are back, a čak je i Kanye aminovao album.