Vlado Georgiev kad se zavese spuste: Ko je, šta sluša i kako provodi vreme pre i posle izlaska na scenu?

Četvrtak, 30. januara 2025.

Nakon četiri izuzetna Gospodska koncerta u decembru, jedan od omiljenih izvođača, Vlado Georgiev, obradovaće publiku sa još tri nastupa koja nestrpljivo iščekujemo 8, 9. i 10. februara. Mesto susreta je isto, Plava Dvorana Sava Centra, ali nas ovog puta čeka nešto drugačiji koncept, drugačiji gosti iznenađenja, ali i premijerno izvođenje nove pesme Sve si mi bila ti. Jedno što ostaje isto jeste zagarantovan provod.

U susret februarskim koncertima, uz šolju dobrog espressa u intervjuu za Journal, Vlado Georgiev otkriva sve o prvim koncertima, ritualima pre izlaska na binu, vrednostima koje čine jednog umetnika, ali i odnosu sa ćerkama…

Po čemu pamtite vaš prvi koncert u Beogradu?

Po euforiji – i mene i publike, ali i po ogromnoj gužvi u tadašnjem klubu Trezor. To je ujedno bila i promocija mog prvog albuma. Bila je stravična gužva. Ni bend, a ni ja nismo očekivali toliko ljudi. Nisam uopšte bio spreman na činjenicu da će publika već znati sve pesme napamet. Svirali smo dva puta čitav prvi album.

Bez kojih pesama vaš nastup ne bi bio potpun?

Rekao bih bez pesama: Mi nismo mi, Anđele, Reci mi da znam… To su neke stvari koje moraju da se sviraju.

Šta čini gospodski autfit?

Trebalo bi da uzmemo neke slike iz 20-ih, 30-ih, 40-tih, pa možda čak i 900-tih, ako zanemarimo tadašnje zulufe i neke možda frizure koje nisu aktuelne danas. Ali gospodski autfit bi trebalo da bude smoking sa leptirmašnom ili kravatom. Ali gospodski može biti i nešto svedenije ako neko to gospodski nosi i ako se neko ponaša gospodski.

Kada ste vi kupili prvo svečano odelo?

Pa to sam morao da imam još kao jako mlad kad sam svirao za strance po hotelima za vreme gala večeri. Tada smo morali da imamo smoking i kravatu. Bez toga se jednostavno nije moglo raditi. Krajem 80-ih, početkom 90-ih, niste mogli da svirate nešto ozbiljno, na primer na Svetom Stefanu, a da dođete u farmerkama, to nije moglo da se desi. Znao se dress code, bio je vrlo precizan.

Gde ste kupovali garderobu tada?

Pa mi smo imali streću, mislim na nas s primorja, jer smo imali brze linije Bar-Bari. Pa smo imali Zelenika-Bari, hidrogliser koji je za tri sata stizao u Bari. A tamo je tada bilo jako dobrih butika ali i dobrih krojača. I tad je garderoba bila dosta klasična i jako lako se dolazilo do nečega što vam je trebalo. Danas je ozbiljan problem pronaći nešto što kvalitetno, to se više skoro i ne pravi. Ali vremena se menjaju, mislim da će vrlo brzo da se vrate klasične stvari u modu.

Šta Vlado Georgiev sluša u kolima na putu ka nastupu?

Dobro pitanje. Često slušam radio. Pre svega jer pesme dolaze nepredvidivo, dakle ne znam koju će pesmu pustiti sledeću, a ako mi se ne sviđa stanica, promenim je. A kada putujem sam, onda puštam svoju playlist-u. Ili vozim u tišini i smišljam nove pesme.

Sava Centar – nekad i sad?

Sava Centar se i tada i sada zove Sava Centar, samo što je sada u novom ruhu. Sve je renovirano, sala je predivna, akustika je fantastična, ambijent je pravi za ono što u ovom slučaju radim, odnosno za Gospodske koncerte. I ne bih mogao da nađem neku zamenu u Beogradu gde bih nastupao ako to ne bi bio Sava Centar. Jako se radujem što sam u decembru imao četiri divna Gospodska koncerta i što nastavljam niz nastupa sa još tri Gospodska koncerta 8, 9. i 10. februara.

Po čemu će se predstojeći koncerti razlikovati od prethodnih?

Sam redosled, repertoar, donekle i aranžmani su drugačiji. Trudim se da imam neku malo drugačiju komunikaciju. Trudim se i da prenesem neke poruke u ova vrlo zla vremena. Vremena su nikad gora. Ljudi koji su, da kažem, nekako u centru pažnje, a imaju priliku da pred 4-5 hiljada ljudi nešto kažu, a mislim da sam jedan od njih, treba da iskoriste tu priliku.

Imate li neke rituale pre izlaska na scenu?

Zavisi, ako pravim veće koncerte, volim da iznajmim hotel, da ne budem kod kuće dan, dva. Jer iz svakodnevice se ne dolazi na koncert. To se ne radi. Tako može da se ode na neku svirku, ali za koncert treba neko vreme, fokus. Osim toga, neposredno pred koncert, dok sam u garderobi, volim da ostanem sam barem 5-10 minuta. Potrebno mi je to vreme da uđem u svoju auru, u neki svoj univerzum, a kad dođem do same bine, onda mogu da pričam s bilo kim.

View this post on Instagram

Koje vaše pesme publika peva najglasnije?

Ne znam, dosta toga publika peva jako glasno. Na primer: Reci mi da znam, Anđele, Jedina…

Tokom svakog koncerta vaše ćerke izađu na binu – da li se i kako dogovarate uz koju pesmu će izaći?

Ne dogovaramo se uopšte. One samo izlete… Imam utisak da one trpe, jer sam ja njima inače uvek dostupan, a na koncertu su na nekoj distanciji, i onda jedna, pa druga, uvek spontano izlete i spontano me iznenade.