Journal intervju: Yasmin Levy o novom albumu, predstojećem koncertu u Beogradu i odnosu koji gaji sa publikom

Yasmin Levy ubraja se među umetnice koje publiku osvajaju izvanrednim vokalnim sposobnostima, jakim emocijama i upečatljivom interpretacijom. Spajajući tradicionalan i moderan zvuk, Yasmin peva o neprolaznim temama ljubavi, patnje, sreće, nostalgije stvarajući posebnu atmosferu i uvlačeći publiku u muzički svet protkan emocijama. Tako, uverljivost i intenzitet njenog izvođenja postaju katarzično iskustvo prožeto empatijom. Svi oni koji imaju priliku da prisustvuju koncertima, mogu da se poistovete sa različitim sudbinama likova i radnji pesama čije su (univerzalne) priče sačuvane od zaborava kroz različite kulture i tradicije. Možda bi se uputstvo za muzička putovanja, kako Yasmin Levy opisuje svoje koncerte, moglo pronaći u smernicama  – prepusiti se, osetiti i uživati u oslobađajućem delovanju muzike. 

Zbog svega navedenog, za koncerte Yasmin Levy se uvek traži karta više, a svaki ponovni dolazak u Beograd ubraja među značajne muzičke događaje. Ovog puta, umetnica se u srpsku prestonicu vraća 30. oktobra, kada će nastupiti u Plavoj dvorani Sava Centra. Sa Yasmin Levy razgovarali smo o predstojećem koncertu, novom albumu i odnosu koji stvara sa publikom. 

Moraš biti iskren prema sebi, moraš verovati u ono što stvaraš

Na spotu za pesmu Mothers’ Pain, sarađivali ste sa domaćom/ regionalnom umetničkom ekipom ( produkcija Stars&More/Biljana Čigoja, reditelj Nikola Polić, DoP Igor Lazić, kreativna direkcija Ljubomir Dorontić). Kako biste opisali saradnju sa njima i proces rada?

Celokupan tim produkcije Stars&More, svi oni koje ste već pomenuli, i mnogo više njih uključujući i Jelenu Vuksan, učinili su da ponovo poverujem da postoje dobri ljudi na ovom svetu. Oni nisu samo jedne od najlepših duša koje sam srela u životu, već i kao muzičarka, mogu reći da sam im poverila ovu pesmu, kao svoje dete, znajući da im mogu verovati više nego što verujem samoj sebi. Da će voleti ovo dete kao i ja, te da ćemo ceo projekat izneti na najbolji mogući način i svetu preneti poruku ljubavi i mira.

Za pomenutu pesmu autorski potpisujete produkciju, muziku i tekst. Koliko to doprinosi emociji u interpretaciji?

Uglavnom da. Umetnik bi trebalo da istražuje autorsko delo i da prepozna kontekst i osećanja koja autora vezuju za njega. Na taj način, on će učiniti pravdu autoru i njegovom delu, ipak, i doneti vlastitu interpretaciju, bez toga da bude lutka koja se pokreće kako autor zahteva. Prvenstveno, moraš biti iskren prema sebi, moraš verovati u ono što stvaraš, inače, ne smeš ga ni dirati.

 Novi album

Radite na novom albumu. Da li na njemu pored pesme Mothers’ Pain možemo očekivati još autorskih pesama?

Ceo album čine moje autorske kreacije, tekstovi i melodije. Sve one su jednostavno izašle iz mene u najtežem periodu mog života pre nekoliko godina.

Šta je ono što vas trenutno kreativno podstiče?

Tokom moje dosadašnje karijere, tuga je uvek bila izvor moje inspiracije. Bez tuge, bila bih nepotpuna kao umetnica.

Beogradski koncert uz ostvarenje sna

Vašu turneju, nakon Makedonije, Crne Gore, Austrije, nastavljate u Srbiji. Iako ovo nije vaš prvi dolazak u Beograd, verujemo da je svaki koncert neponovljiv. Šta pripremate za publiku u Sava Centru?

Biće to sjajan dan za mene. Prvi put u životu ću svoje pesme interpretirati u pratnji simfonijskog orkestra. Imati na sceni svoj bend i simfonijski orkestar je ostvarenje mog sna. Toliko zvukova, različitih instrumenata, stilova i muzičkih svetova će se objediniti. Kada sam sama, nikada ne slušam muziku. Tada mi je potrebna tišina, jer je muzika uvek u mojim mislima. Jedina muzika koju slušam je klasična. Gajim veliku ljubav prema orkestru, i veoma sam radoznala da orkestar spojim sa bendom koji ima potpuno drugačiji ukus i senzibilitet. Uzbuđena sam povodom ovakve prve saradnje i počastvovana što ću to iskustvo upravo podeliti sa publikom u Srbiji.

Vaše koncerte opisujete kao muzička putovanja koja, sasvim sigurno, u fokus postavljaju emocije. Na tom putovanju pevate o sreći, ljubavi, seti i bolu…Koliko je zahtevno kao izvođač iznova proživljavati pomenute emocije i deliti ih sa publikom?

Za mene je to najlakša stvar. Bez maski, planiranja, razmišljanja – biti to što jesi. Ipak, verujem da mogu izazvati izvesnu posramljenost kod publike, budući da im se potpuno otvaram, ali u srcu znam da će svako od ljudi u publici kroz otkrivanje mog bola, moći da se postoveti i prepozna svoj. I to je u redu. To je ono što umetnost može da uradi.

Katarzičnost susreta sa publikom

U kojim trenucima znate/osetite da je publika potpuno uvučena u vaš muzički svet?

U trenucima kada nisu posramljeni da mi uzvrate direktnim pogledom kada gledam u njih. Tada znam da između nas ne postoji barijera i da se osećaju smireno u mom prisustvu. Da osećaju da su bezbedni dok sa mnom koračaju na mom muzičkom putovanju.

Da li je katarza karakteristična i za samog izvođača? U tom smislu, kako se osećate nakon koncerta i prepune sale u kojoj ste razmenili emocije sa nekoliko hiljada ljudi?

Ja sam samo alat i prenosim ljudima ono što mi je od Boga dato. Kao kanal za prenos muzike. Ne mogu da kontrolišem njihove emocije, a ni svoje. Ta konekcija među nama se dešava spontano, sama od sebe, ali da bi do nje došlo postoje određeni preduslovi. Potrebno je da otvore svoje srce, um, opuste se, veruju mi i ja njima…i magija će se dogoditi. To je proces. Zahteva vreme.

Univerzalnost muzike

Muzika ne poznaje granice, ali ni arhetipske teme o kojima pevate. Koliko je univerzalnost važna u muzici i sinergija tradicije i savremenog?

O, znači mnogo. Možete ili da ostanete u svom malom poznatom svetu ili da stvorite znatno veći tako što ćete se otvoriti i udahnuti vazduh koji vas okružuje. Odrasla sam uz gotovo svaku vrstu muzike, mirisa, ukusa, videla mnoge različite tradicije na svom životnom putu. Sve to na kraju ostavlja trag u mom biću, i iz toga stvaram nešto što komunicira sa ljudima iz različitih zemalja i načina življenja. To je zato što dolazi iz univerzalnosti i vraća joj se.

Foto: Nebojša Babić