Krajem januara objavljuje se pobednik NIN-ove nagrade, najznačajnijeg priznanja za književnost u Srbiji. Ovih 6 romana je u trci. Žiri koji će izabrati najbolji roman u protekloj godini čine Teofil Pančić, Marija Nenezić, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović.
Kako je tekao izbor za NIN-ovu nagradu
Književna produkcija u Srbiji i okolnim zemljama iznedrila je čak 177 romana koji su primljeni na konkurs za najbolji roman u 2022. godini. U prvoj nedelji januara odabrano je 31 koji ulaze u širi izbor, dok je naredni krug suzio izbor na 13 romana koji su ušli u uži izbor za NIN-ovu nagradu. Nagradu spisateljici ili piscu najboljeg romana, dodeliće laureatkinja prošle godine je dramska spisateljica Milena Marković na svečanoj ceremoniji 23. januara.
Izabrani romani – Najuži krug
Nakon promene žirija posle 5 godina, imamo zanimljiv i najuži izbor NIN-ove nagrade u koji su ušli i iskusni pisci ali i dugogodišnje autorke koje su premijeru doživele kao autorke romana. Od ranijih dobitnika ove nagrade u najužem krugu je akademik Goran Petrović koji je nagradu dobio 2000. godine. Uglješa Šajtinac je već ranije bio u najužem izboru, 2011. godine. Pisac Milan Tripković takmiči se za NIN-a svojim drugim romanom. U najužem izboru su i tri prva romana čiji su autori: Danica Vukićević, Mirjana Drljević i Marijana Čanak. Možda je zanimljivo reći da je i broj književnica i književnika u najužem izboru izjednačen.
Ovoga puta preporuke donosimo Journal redosledom, nadamo se da ćete pročitati svih 6 romana.
Mirjana Drljević: Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo
Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo je pobednički rukopis konkursa izdavačke kuće Booka i OTP banke za najbolji neobjavljeni roman. Iako u osnovi detektivski roman koji prati istragu o tri nestale devojke, ovaj novobeogradski noar je višeslojna, emotivna i suptilno duhovita knjiga o odrastanju u sumornim blokovima, prijateljstvima za ceo život i kompleksnom odnosu roditelja i dece. Brz, inteligentan i znalački vođen od početka do kraja, roman razotkriva posledice neizgovorenog i potisnutog u postjugoslovenskom društvu u kojem dominira kultura zaborava i prećutkivanja.
Mirjana Drljević, rođena 1971. u Beogradu, autorka je drame San o Svetom Petru Cetinjskom igrane u Crnogorskom narodnom pozorištu i javno čitane u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao i drame Suncokreti izvođene u Narodnom pozorištu „Sterija“ u Vršcu. Dobitnica je nagrade na festivalu Ulaznica u Zrenjaninu za kratku priču Moj otac. Čita, piše, živi i radi u Beogradu. Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo njen je debitantski roman.
Marijana Čanak: Klara, Klarisa
Klara Klarisa je roman Marijane Čanak iza koga stoji novosadska idavačka kuća Bulevar Books. Autorka nastavlja da piše o jakim ženama koje su u patrijarhalnoj sredini primorane da se odreknu dela sebe kako bi opstale u braku, porodici ili društvu u celini. Njena glavna junakinja Klara je inteligentna i maštovita, neobično talentovana, lepa i ženstvena, malo „van vinkla“ i baš zbog toga očaravajuća, kako za ostale likove, tako i za čitaoce. Uprkos svom moćnom subjektu ona ulazi u jedan emotivni, partnerski odnos koji vremenom postaje toliko toksičan da se sirota pretvara u puki objekat koji trpi sistematsku psihičku torturu iz koje ne uspeva da se iskobelja.
Marijana Čanak diplomirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek za srpsku književnost. Završila je dvogodišnji obrazovni kurs Ženskih studija i istraživanja, kao i Školu romologije. Danas zaposlena u UG „Iz kruga Vojvodina“, Novi Sad. Piše pripovetke.
Danica Vukićević: Unutrašnje more
Unutrašnje more je roman Danice Vukićević koji publici predstavlja Nojzac edicija. I u novoj knjizi proze Danica Vukićević nastavlja da piše u formi „dinamičnog, vrcavog i lucidnog portretisanja … realnosti domišljatim i pamtljivim pesničkim slikama“, te prenosi „frenetični ritam, zvukove grada, zbrku u komunikaciji, eksperiment u jeziku i o jeziku“ (Vladislava Gordić Petković). I opet važi ono što autorka kaže u jednom intervjuu:
„Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim… glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete“
Danica Vukićević je završila Opštu književnost i teoriju književnosti i Ženske studije. Živi i radi u Beogradu. Objavila je brojne knjige poezije, knjige kratke proze, zbirku pripovedaka Majka obrnutih stvari (Rende). Dobitnica nagrada: ProFemina, Biljana Jovanović i Milica Stojadinović Srpkinja. Bavi se i književnom kritikom i esejistikom. Pesme su joj prevođene na španski, engleski, nemački, poljski, francuski, grčki, makedonski, holandski… Objavljivala u značajnim časopisima; zastupljena u pesničkim i proznim antologijama
Milan Tripković: Klub istinskih stvaralaca
Klub istinskih stvaralaca izašao je u izdanju Fabrike knjiga. “Ovo nije film, ovo je stvarnost”, razgovaraće među sobom čitaoci “Kluba istinskih stvaralaca”, u romanu Milana Tripkovića. Tripkovićeva knjiga ipak nije stvarnost, šta god da čitaoci u njoj kažu; zaista je više film. A ponajpre je nešto između kuće strave i kuće smeha, kroz šta se, kao na ekskurziji, vozi razred čitalaca. Strave, zato što su ključni elementi priče pozajmljeni iz tekuće sumorne stvarnosti i nedavne domaće ružne prošlosti. Smeha, zato što Tripković od ružne građe sklapa bajkovitu – i romantičnu i krimi, na momente urnebesnu priču.
Milan Tripković je rođen 1977. u Beogradu. Završio je studije na Katedri za srpsku i komparativnu književnost 2002. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od osnivača knjižare Bulevar Books. Njegov prvi roman “U dalekom svetu običnih ljudi” izašao je 2018.
Uglješa Šajtinac: Koljka i Sašenjka
Roman Koljka i Sašenjka Uglješe Šajtinca objavio je Arhipelag. Neobična i nesvakidašnja knjiga u kojoj se pripoveda o savremenoj banatskoj svakodnevici u kojoj se u svesti dvoje junaka neprestano ukazuju dve privilegovane figure. Jedna je iz intimnog okruženja, to je nedavno preminuli rođak Koljka, iza koga su ostale stvari i uspomene. Drugo je Sašenjka, u kome čitaoci odmah prepoznaju velikog ruskog pisca Aleksandra Puškina. Iako odsutni iz stvarnosti, i Koljka i Sašenjka su deo razgovora, ličnih i čitalačkih iskustava, oni prema kojima se meri svakodnevi život.
Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971) je dramski pisac, pripovedač, romansijer. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku Dramaturgija, 1999. godine. Od 2005. predaje dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Napisao je voše romana, knjiga za decu i zbirki priča. Dobitnik je mnogih nagrada od kojih se izdvaja Evropska nagrada za književnost. Autor je kultne drame Hаdersfild po čijem tekstu je nastao istoimeni igrani film (2007). Živi u Zrenjaninu.
Goran Petrović: Papir sa vodenim znakom
Papir sa vodenim znakom je najnoviji roman Gorana Petrovića u izdanju Lagune. Papir je prva priča, „prvi tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da svoju novu knjigu, raskošno ispripovedanu povest Papir, uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte.
Goran Petrović (Kraljevo, 1961) od 1989 godine objavljuje knjige proze i romane, u preko sto trideset izdanja, od čega šezdeset izdanja u prevodima na mnoge svetske jezike. Dvadesetak njegovih priča je zastupljeno u antologijama srpske priče u zemlji i inostranstvu. Autor romana Opsada crkve Svetog Spasa (1997) i Sitničarnica „Kod srećne ruke“ (2000) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Neka od Petrovićevih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio. Dobitnik više književnih priznanja. Pored književne stipendije Fonda Borislava Pekića, važnije nagrade su: „Prosvetina“, „Meša Selimović“, NIN-ova nagrada za roman godine, „Vitalova“,Velika nagrada „Ivo Andrić“ za celokupno književno stvaralaštvo, „Zlatna knjiga Matice srpske“… Član je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od 2018. godine.
