Tri romana koja potvrđuju da je domaća književna scena definisana od strane obećavajućih autora
Današnja preporuka romana odnosi se na savremenu domaću književnu scenu i pisce koji su doprineli da počnemo da verujemo u to da ona i dalje može da iznedri velike talente. Sve više mladih ljudi danas ima šansu da uživa u delima sa kojima mogu da se poistovete u skladu sa vremenom u kom žive i potpuno saosećaju sa protagonistima. Takođe, ovi romani su na neki način i potvrda da je domaća književna scena utvrđena, te da stoji čvrsto definisana od strane autora koji zaista mogu da donesu nešto novo i osvežavajuće, a opet, kvalitetno kako u književnom smislu tako i etički.
Crna knjiga – Luka Tripković
Luku Tripkovića karakterišu još i kao „najtalentovanijeg pisca moderne domaće književne scene“, no bez sumnje, zasluženo. Njegov roman Crna knjiga, prvenstveno je trebalo da nosi naziv na francuskom, Bête noire (Crna zver), međutim naziv je promenjen. Pre samog romana koji je izašao 2019. godine, Luka je 2016. bio nominovan za NIN-ovu nagradu i time ujedno postao i (tada) najmlađi nominovani kandidat. Kasnije, 2019. godine, po objavljivanju romana Crna knjiga, Luka biva nominovan za prestižnu nagradu po drugi put i to upravo za najbolji roman godine. Nije retkost da u domaćoj književnosti pisac za glavnog junaka bira suprotan pol, te je u Crnoj knjizi njegova glavna junakinja Sena, devojka koja pokušava da „uspe“ u svetu u kom se svi trude da sačuvaju razum. Njeno glavno pitanje je, da li da se bori za pravedniji sistem ili da krene putem kojim idu svi ostali. Ujedno, Sena se pita ko je, šta zaista želi od svog života i kako može to da ostvari dok je ujedno deo neetičnog sistema. Ukoliko se osećate kao ona, Crna knjiga je pravi izbor za vas.
„Kapitalizam je zbilja najsavršeniji ljudski izum, ukoliko se savršenstvo shvati kao spremnost da se prilagodi podrazumevanoj projekciji osnovnih ljudskih osobina. On je posledica ljudskog razvoja. Nikako, i nikada: uzrok. Prihvata ljude onakve kakvi jesu; ne pokušava da ih prosvećuje, menja, obrazuje, usavršava. Naprosto im podilazi.“ – Crna knjiga
Podstanar – Filip Grujić
Kao što smo već i u samom uvodu istakli, mladost traži samospoznaju i samopronalaženje. Isto je i sa romanima Filipa Grujića, Bludni dani kuratog Džonija i Podstanar. Kako i sam naziv ukazuje, tematika romana je priča o osobi (bez imena i porekla) koja je podstanar u svim sferama svog života (privatnom, poslovnom…). Roman je pisan u prvom licu što je ujedno i pečat književnih savremenika sa početka dvadesetog veka koji se zadržao kao moderan do danas. To svakako ne tumačimo kao nešto loše, nego baš naprotiv, kao nešto osvežavajuće za domaću književnu cenu. Njegovi romani do sada su okarakterisani kao oni koji nude originalnu perspektivu, iako pisani laganijim književnim stilom, otvaraju mnoga filozofska pitanja. U romanu Podstanar, kao da se oseća bitka novijih generacija koje su u stalnoj potrazi za stvarima koje će ih definisati. Tako je i sa protagonistom romana koji se često seli, menja poslove, prijatelje, zaljubljuje se i odljubljuje, da bi na kraju došao do začaranog kruga u kom samo ispunjava svoje sopstvene želje i hirove. A da li ga oni vode do sreće, moraćete da saznate u romanu mladog novosadskog autora.
„U tom trenutku, sećam se, smejao sam se. Pitao sam se, da li je moguće da sam toliko ozbiljno sebe shvatao? Onda je sve postalo tiho. Sve je postalo crno. Sve je postalo nevažno“ – Podstanar
Smrtni ishod atletskih povreda – Milica Vučković
Kada neka reč zaboli, mislimo na fizički bol. Ukoliko niste spremni na njega, ukoliko ne možete da podnesete da vas uhvati mučnina od uzbuđenja proizašlog iz životne priče jedne žene, onda ovaj roman možda nije za vas. Na više različitih portala možete pronaći informaciju kako je ovo priča o manipulaciji. Onoj koja je umotana u lepe reči kojima vas manipulatori sve više vezuju za sebe. O društvu koje nas uči da budemo poslušne. Možete pronaći informacije koje govore da vas tokom romana očekuje potresna priča. Ali i to da je, glavna junakinja Eva, žena koja ćuti i krije modrice dok drugi ništa ne primećuju. I sve su ovo istinite tvrdnje, međutim, ono što nećete čuti jeste to da je ovaj roman lektira za svaku ženu koja se ikada osetila bespomoćno. Jer, „atletske povrede“ zaista mogu da dovedu do smrtnog ishoda.
„Kažu da kad te pogodi metak, prvo ništa ne osetiš, nikakav bol. Samo toplotu. Obraz mi je bio jako topao.“ – Smrtni ishod atletskih povreda
