Beograd je u ideji koja oplođava svet gde god da se ponese njegov duh. On je u nekom vicu, u slučajnom gestu, u urođenoj ležernosti sa kojom se primaju pobede i porazi, tamo, gde je jedinica za merenje stila – šarm.
Ovako je govorio najstariji beogradski dečak, koji bi danas proslavio 86. rođendan, a čiji duh, šarm i ideju slavimo svi mi kojima pozivni broj 011 ima posebno značenje. Slučajnost ili ne, Momo Kapor, junak naše današnje beogradske priče, rodio se baš u aprilu koji zauzima posebno mesto u Journal-ovom kalendaru. Za odgovor na pitanje zašto moraćete da se strpite još par dana, ali kao uvod našem aprilu donosimo priču o čoveku koji je sa svojim saigračima bio jedinična mera šarma, stila, posedovanje vrednosti i beskrajno inteligentnog humora. Čoveka na čijim pričama leži temelj svega onoga što volimo kod Beograda.
MOMO KAPOR.
Momo Kapor rođen je 8. aprila 1937. godine u Sarajevu. Jedan je od najpoznatijih srpskih pisaca, slikara, novinara i akademika. Početak njegovog života obeležila je velika tragedija kada je prilikom bombardovanja Sarajeva 1941. godine njegova majka telom prekrila tada četvorogodišnjeg dečaka i time mu spasila život, dok je bomba koja je pala na kuću, pored Kaporove majke odnela život i njegove bake i još 40 ljudi. Tada jedini preživeli dečak vremenom je porastao u radoznalog momka koji se doselivši u Beograd okrenuo likovnoj umetnosi i pisanju. Završio je Treću beogradsku gimnaziju, potom i Akademiju likovnih umetnosti. Tvorac je nekih od najznačajnijih romana čiji je glavni lik Beograd i tako na samo sebi svojstven način zamrznuo u vremenu jedan neponovljivi duh koje će generacije koje dolaze zauvek moći da pronađu na stranicama knjiga Istok-Zapad, Halo, Beograd, 011, Beleške jedne Ane, Una, Foliranti, Provincijalac, Ada, Zoe..
MAGIJA BEOGRADA.
Momova veličina, kao uostalom i svih važnih ljudi, je u laganoj jednostavnosti, koju nikako ne treba pomešati sa običnošću. Jednostavnost dolazi kroz vreme i iskustvo, kroz mnogo prevazidjenih prepreka, tananih emocija i propuštenih šansi, da bi se na kraju ispoljila u Momovom zapažanju: Pisanje je jedan strašno težak posao, naročito kada je napolju lepo vreme. Nešto što svi razumemo, ali malo ko može sa takvom lakoćom da formuliše. Zato ćemo uvek birati da za stvari koje gadjaju pravo u metu, sa malo reči i mnogo stila, kažemo – kaporovski.
U leksikonu našeg aprilskog kalendara slovo B zauvek će biti rezervisano za jedan pojam – Beograd. Vodeći se istom logikom ni za slovo M ne postoje dve opcije već samo jedan -jedini Momo Kapor. Zato vam u nastavku ostavljamo nekoliko redova koji čine poveznicu izmedju dve sigurnosti: da je Beograd Momi pozajmio inspiraciju za velike stvari, ali i da je Moma svoj grad obasjao nekim posebnim svetlom zbog koga ćemo posle Mome o beogradskim ulicama zauvek misliti na drugačiji, malo lepši način, sa znatno više ljubavi i neznatno više sete.
/ Beograd nije sav u Beogradu. /
Mnogo veći deo Beograda je u čežnji za Beogradom, koja ga čini lepšim nego što u stvari jeste.
Beograd je u beogradskim kafanama po svetu, u kojima se okupljaju naši…
„Skadarlija“ u Ričvudu (Njujork). „Balkan“ u Sidneju. „Četiri breze“ u Briselu. „Dara“ u Parizu. „La ćosa“ u Karakasu. „Beograd“ u Minhenu. „King Petar“ u Vašingtonu…
Beograd je u trešnji na dnu koktela „Menheten“, koju upravo siše jedna srećno udata osamljena Beograđanaka, što u rimskom „Kafe Greko“ rezimira svoj život – da li je sve to zaista vredelo toliko truda: bi li bolje živela da se udala za svog Mikija i ostala na Voždovcu?
Beograd nije u Beogradu.
Beograd je u svim onim Beograđanima, koji još uvek ne mogu ili ne smeju da se vrate.
Ali, ni ja više nisam ovde, već negde drugde, odakle očajnički pokušavam da se vratim samom sebi…
Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari, i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari.
Beograd je u ideji koja oplođava svet gde god da se prenese njegov duh. On je u nekom vicu, u slučajnom gestu, u urođenoj ležernosti sa kojom se primaju pobede i porazi, tamo gde je jedinica za merenje stila – šarm.
Beograd je u Pragu na Vaclavskim namjestima, gde se Česi bune protiv gluposti, nasilja i laži, čestrdeset godina posle Beograda.
Duh Beograda se rasuo po Varšavi, Budimpešti i Sofiji, kao daleki eho onoga što je Beograd izveo još četrdeset i osme.
Beograd je u imenima malih Švajcaraca, Francuza i Šveđana, Nemaca i Amerikanaca, čije su majke Beograđanke.
Beograd je u kažiprstu kad okrećemo 011.
Beograd je u izrazu „bez veze“, ma na kom se kontinentu izgovorio.
Beograd je rasut na sve četiri strane sveta.
Čeznem da jednog dana svi ovi Beogradi budu na okupu.
/ isečak iz knjige Halo, Beograd /
