Talentovana street art umetnica, javnosti poznata kao TKV i Kraljica vila, vremenom je postala jedan od simbola beogradskih ulica čiji se radovi nalaze na svim mogućim, ali i na prvi pogled, nemogućim mestima.
Njena umetnost je na ulice ušla nečujno, kao građani Beograda odjednom smo po raznim delovima grada počeli da viđamo grafite koji su u svom donjem uglu imali potpis TKV.
Grafiti su imali jake poruke i upečatljiv stil. Počeli smo da se pitamo… Ko je TKV?
Za vas koji znate, i za vas koji ne znate ko je TKV – Journal donosi intervju sa njom.
Journal 01: Kako bi nekome, ko se ne razume u street art objasnila čime se tačno baviš i kako je došlo do otkrivanja tvog talenta za crtanje?
TKV: Street art je najslobodnija i najživlja grana savremene umetnosti. Ona gradi urbane prostore, oplemenjuje i širi vidike, ali i kritikuje društvo. Sa 16 godina sam napravila svoj prvi šablon i moj život se radikalno promenio. Svaki umetnik mora da radi na svom stilu i da kostantno eksperimentiše. Talenat je ništa ako niste spremni mnogo da radite.
Journal 02: Tvoji radovi, murali, mogu se pronaći svuda po Beogradu ali i Novom Sadu. Kako biraš mesta koja ćeš da oslikaš? Da li imaš neka pravila koja slediš?
TKV: Biram mesta koja mi se dopadaju i kojima će radovi dati novu dimenziju. Svaka urbana sredina treba da ima street art. Ako zamislimo da Beograd ima oslikanih murala koliko ima bilborda u javnom prostoru složićemo se da bi bio mnogo bolji.
Journal 03: Koji su ti omiljeni radovi do sada, ispričaj nam zašto?
TKV: To je baš teško pitanje. Emotivno sam vezana za mural na KC Gradu, on mi je jedan od omiljenijih. KC grad je jedno od mojih najdražih mesta u gradu. Dva murala koje sam oslikala na Silosima, prošle i ove godine, su mi takodje jako bitni. Crtati na silosu je dosta zahtevno i to su bili radovi koji su pomerili moje granice.
Journal 04: Tvoj rad našao se u knjizi 50 najboljih žena u street artu koja je izdata u Londonu, to je baš mali izbor, šta to predstavlja za tebe?
TKV: To je bilo veliko iznenađenje i velika čast za mene. U knjizi se nalaze umetnice koje su mi bile uzori kada sam tek počela da se bavim street artom i presrećna sam što sam i ja deo knjige. Ponosna sam na to i što moji radovi predstavljaju Beograd.
Journal 05: Kakav je osećaj kad završiš neki projekat, posebno neki veći?
TKV: Osećaj je fantastičan i daje ti novu perspektivu i energiju da radiš dalje. U isto vreme može da se desi da po završetku velikog projekta osećaš neku vrstu tuge ili neraspoloženosti. To je sasvim normalna reakcija usled pada andrenalina. Prvo me je to zbunjivalo, ali su mi onda starije kolege i koleginice objasnili da to može da se desi i da samo treba da pustim par dana da prodje. Svako reaguje drugačije. Samo treba imati na umu da veliki poslovi traže puno energije i da treba naučiti da se odmaraš.
Journal 06: Malo je žena u Srbiji koje se bave street artom, kako to izgleda iz tvog ugla?
TKV: Situacija se značajno promenila i ima sve više žena koje crtaju. To je bio jedan od razloga osnivanja All Girls street art festivala koji organizujem svake godine na Dorćol Platzu. Želela sam da jednom godišnje imamo priliku da crtamo zajedno, da se družimo i upoznamo. Ove godine je crtalo 12 umetnica iz Bosne, Hrvatske, Srbije i Francuske što se nikada ranije nije desilo u Beogradu, a ni na Balkanu. Tek tri godine ovaj festival postoji i moja želja je da on iz godine u godinu raste i gradi zajednicu street art umetnica.
Journal 07: U opisu tvog instagrama stoji – Boys wanna be her; šta to predstavlja?
TKV: Boys wanna be her – čuvena pesma od Peaches, poslušajte je pa zaključite sami 🙂
Foto: Instagram