Ukoliko ste za putovanje u jednom smeru luksuznom jahtom kojom putuju samo razmetljivi bogataši, ove nedelje redakcija Journal-a preporučuje film Trougao tuge (eng. Triangle of Sadness). Ovo je film koji na podrugljiv način osuđuje sve ono što ne valja u našem društvu. Ostvarenje švedskog režisera Rubena Öslunda premijerno je prikazano na Filmskom festivalu u Kanu ove godine, osvojivši prestižnu nagradu Palme d’Or za najbolji film. Ruben Öslund samim tim postao je jedini režiser kome je pošlo za rukom da osvoji Zlatnu palmu za dva filma u nizu. Njegov prethodni film – The Square, takođe bio ovenčan istoimenom nagradom 2017. godine.
Društvena satira podeljena u tri čina
Uvodna scena filma Triangle of Sadness vodi nas u svet modelinga. Tako prvo upoznajemo manekena Carla koji je nakon trogodišnje pauze posetio kasting za veliku modnu reviju. On tu odmah biva suočen sa činjenicom da nije dovoljno mlad u očima modnih skauta. Oni mu nagoveštavaju da ima izražen trougao tuge – tačnije, deo između obrva na kojem se javljaju bore. Na osnovu toga je i sam film dobio naziv. Öslund ovom scenom između redova prikazuje besmislenu, ali u isto vreme surovu realnost da se u modnom svetu vrednuju jedino mladost i lepota.
Carl i Yaya
Nakon uvodnog dela upoznajemo Yayu, manekenku i Carlovu devojku, koja je mnogo uspešnija i plaćenija od njega. Time se otvara prvi čin filma – Carl and Yaya, tokom kojeg pratimo na prvi pogled skladan par koji odlazi na otmenu večeru. Sklad među njima dvoma trajaće sve do trenutka dok ne stigne račun za plaćanje, nakon čega izbija pravi rat. Yaya očekuje da Carl plati večeru jer je on ipak muškarac. S druge strane, Carl smatra da ona treba da plati večeru s obzirom na to da je ona njega pozvala na istu, a već nekoliko puta uzastopno on plaća skupe večere što po njegovom mišljenju nije u redu. Uz to, Carl smatra da je sasvim besmisleno postojanje rodnih uloga, i da muškarci i žene treba da budu jednaki u svemu, pa i u plaćanju računa.
The Yacht
Dok se prvi čin sve vreme bavi rodnim podelama, drugi čin u fokus stavlja društvene klase. Tako se radnja premešta na veličanstveni kruzer i tri dana nakon nesuglasica, ponovo vidimo Carla i Yayu koji su konačno izgladili svoj odnos. Sada u miru mogu da uživaju na luksuznom putovanju koje su obezbedili Yayini sponzori, s obzirom na to da je ona uticajna osoba na društvenim mrežama. Na svakom koraku može se primetiti društvena podela koja vlada na jahti. Na vrhu su bogataši, ispod njih su ugostitelji i to belci. Na najnižem stupnju smešteni su čistači, sastavljeni od crnaca i Filipinki, kojima je izlaz dozvoljen samo u trenucima kada ostali gosti odmaraju.
Korak po korak upoznajemo ultra-bogate ljude, među kojima se ističe Rus Dimitry. On je svoje bogatstvo stekao prodajom đubriva i sada ima milijarde na bankovnom računu. Uz to, žena Vera i ljubavnica Ludmilla su mu verne pratilje na putovanju. Dodatno ludilo svemu daje činjenica da su one u prijateljskim odnosima, bez obzira na to što dele istog muškarca.
Zatim upoznajemo stariji bračni par, Winstona i Clementine, proizvođače bombi, koji svoje proizvode smatraju sredstvom za održavanje demokratije širom sveta. Upravo ovako podrugljivom opaskom režiser Öslund na pravi način definiše shvatanje demokratije u današnjem društvu. Pored njih, na jahti prisutna je i Nemica Therese, koja se nakon nesreće nalazi vezana za invalidska kolica i lišena moći govora. Ona kao navijena ponavlja jednu te istu frazu „in den Wolken“ što znači „u oblacima“.
Film Triangle of Sadness dodatnu dozu sarkazma dobija u momentu kad se pojavi jedna neobična putnica. Za nju su najveći problem jedra koja nisu dovoljno čista, što joj kvari pogled na plavo nebo. Štos je u tome što motorna jahta zapravo ne poseduje jedra, ali zaposleni joj moraju povlađivati jer je ipak ona bogata, a oni su niko i ništa u odnosu na njen status.
Kuda plovi ova jahta?
Apsurd i slepilo bogatih kulminaciju doživljavaju na takozvanoj kapetanovoj večeri, koja se zadesila baš u trenutku oluje. Ova neprilika sve vreme ljulja brod, što vodi ka potpunoj katastrofi jer će skoro svi dobiti morsku bolest i uz to trovanje jer je hrana zapravo bila pokvarena. Dodatni haos nastaje u momentu kada pijani Dimitry i kapetan broda na razglasu počinju da razmenjuju svoje suprotstavljene političke ideologije. Sve će to, razume se, izazvati paniku kod ostalih putnika.
Čini se da jutro nakon oluje unosi ponovo mir na jahti. Vidimo bračni par Winstona i Clementine kako uživaju u romantičnom pogledu na izlazak sunca. Međutim, u tom trenutku pred starijom ženom pada bomba koju bacaju pirati u želji da opljačkaju jahtu. Tako bračni par gine upravo od sopstvenog proizvoda.
The Island
U trećem činu vidimo da je u napadu pirata preživela nekolicina putnika. Među njima su Carl, Yaya, Paula, Dimitry, Therese, Jarmo, Nelson i čistačica Abigail. U ovom činu se sve dosadašnje klasne podele brišu i po prvi put svi postaju jednaki. Nakon saznanja da čistačica Abigail ima hranu kod sebe, njena nadređena Paula pokušaće da joj uzme istu uzme. Ona veruje da na to ima pravo, jer Abigail smatra manje vrednom. Međutim, ispostaviće se da je Abigail vrlo proračunata i pametna. S obzirom na to da jedina zna da založi vatru i ulovi ribu, te sposobnosti joj omogućavaju da postane glavna na ostrvu. Tako ovim završnim činom režiser Ruben Öslund šalje poruku da je sve prolazno. Bogatstvo ovog sveta može postati bezvredno u momentima kada se nađete na pustom ostrvu gde novac ne igra nikakvu ulogu. Tamo ne postoje bankovni računi i magične kartice, već samo spretnost i sposobnost preživljavanja.
