Andy Warhol dobija novih 15 minuta slave: Šta je probudilo interesovanje za američkog umetnika?

Da li je zaista Andy Warhol izgovorio čuveni aforizam o budućnosti u kojoj svako dobija 15 minuta slave, teško je znati. (Ko god da je rekao, svakako je bio u pravu.) Ipak, čak i bez pretpostavljenih proročkih sposobnosti, opus umetnika obiluje kritikama američkog društva u kojem se zadesio u drugoj polovini 20. veka. Andy je tih dana formirao scenu Njujorka, postavši njeno istaknuto lice i – oprostite na izrazu – influenser pre influensera. Iako ne poričemo da je Warholova ideologija dovoljno bezvremena da dozvoli sebi na aktuelnosti i danas, iznenadilo nas je da mnogi značajni umetnički centri ove godine priređuju izložbe posvećene njegovim delima.

Otkud to novootkriveno interesovanje za Andyja Warhola?

A kad istekne 15 minuta..?

Andy Warhol uživao je veliku slavu za života, no vreme se često nametne kao sudija koji donose konačnu presudu o relevantnosti nečijeg rada. U slučaju Warhola i njegovog multimedijalnog opusa, sve je izvesnije da njegove teme postaju utoliko intrigantnije ukoliko ih posmatramo iz savremene tačke gledišta. Štaviše, mnogi njegovi komentari postaju tek ubitačni u onoj meri u kojoj zapadni svet zalazi dublje u post-liberalizam. Zato ne čudi probuđeno interesovanje za njegov rad, te otvaranje brojnih izložbi širom sveta koje ističu jedan ili više aspekata njegove šarenolike (bukvalno i figurativno) zbirke.

Fondacija Louis Vuitton već je otvorila izložbu u kojoj su izloženi zajednički radovi Warhola i njegovog kolege Basiquiata. Sada će franucska prestonica ugostiti samostalnu izložbu Warholovih štampanih projekata, dok se Njujork sprema za veliku izložbu kojom će istražiti njegovu celokupnu karijeru.

Andy Warhol: Silver Screen, Galerija Gagosian, Pariz

Iako će izložiti svega tri slike koje je Andy stvorio svojom voljenom tehnikom sito štampe, njima Gagosian poziva na razgovor o Andyjevim konceptima slave, uspeha, te neuspeha kao i posledica (dobrih i loših) koje ovi nose. Jedna od slika predstavlja portret Elizabeth Taylor, oličenja holivudskog sna tokom 60-ih godina, kada je delo i nastalo. Iste godine, socialite Ethel Scull tražila je Warholu portret, a on je uzvratio u prepoznatljivom maniru – tako što je multifikovao sliku u još 35 identičnih kopija. Konačno, slike Tunafish Disaster prikaz je smrti dve žene izazvane pokvarenom konzervom tunjevine, o čemu je Warhol čitao narednog jutra u novinama – i odakle je dobio inspiraciju. Naizlged nepovezani, postavljeni zajedno ovi portreti nude intrigantnu sliku društvenog poretka u Americi te 1963. godine.

Thirty Are Better Than One, The Brant Foundation, Njujork

Kao što smo već rekli, Warhol je voleo da od svakog primerka napravi još desetine – ili stotine – identičnih kopija. Upravo na ovoj praksi umetnika bazirana je konceptualna osnova obimne samostalne izložbe koju priređuje fondacija Brant u Njujorku. Inspirisana čuvenom Mona Lizom a la Warhol – koja je, zanimljivo, nastala iste 1963. kao i gorepomenuti portreti – izložba prati Warholov rad kroz 100 izloženih dela koja se nalaze u vlasništvu ove organizacije. Na taj način, pretenduje da prikaže njegov kompleksan, kritički i analitički odnos prema medijima unutar savremenog društva.

Foto: Profimedia / The Brant Foundation