Art đir: Izložbe domaćih i evropskih umetnika koje ne treba da propustite ovog meseca
Iako su temperature znantno opale, naše poletnosti za još jedan art đir po gradu ne izostaje. Stoga, izdvojili smo tri izložbe u beogradskim galerijama koje donose vredne uvide u tendencije koje su, sa jedne strane, oblikovale evropsko stvaralaštvo prošlog veka. Sa druge, tu su savremeni glasovi koji odvažnim radovima kreiraju nove puteve u domaćoj i regionalnoj umetnosti. Od Italije 60-ih, dolazimo do Banja Luke i predstavnika ovog grada, do jedinstvenog spoja novije generacije umetika na srpskoj sceni.
Izložba Nove tendencije ’60, Galerija Studentskog kulturnog centra
Izložba Nove tendencije ’60 je zamišljena kao omaž umetničkoj sceni u Italiji šezdesetih godina prošlog veka. U Galeriji SKC-a biće rekreirane tri izložbe koje su tih godina bile postavljene u dva italijanska grada, Rimu i Trentu – Gencay, Brtka, Franchini, održana u Rimu 1964. godine, zatim Forme presenti (Prisutne forme) takođe u Rimu, 1965. godine, kao i sa izložbe Illumination prikazana u Trentu 1967. godine, na kojoj se predstavila istoimena grupa.
Tako će beogradska publika biti u prilici da pogleda radove internacionalnih umetnika koji su tokom šezdesetih godina boravili i stvarali u Rimu. Među njima su Nobuya Abe i Shu Takahashi iz Japana, Aldo Schmid iz Nemačke, Bruno Conte, Paolo Patelli i Antonio Franchini iz Italije, Gencay Kasapçi iz Turske, Marcia Hafif iz Amerike. Dve jugoslovenske umetnice takođe su tih godina stvarale i izlagale u Italiji – Milena Čubraković i Mira Brtka.
Upravo će kroz izložbu Nove tendencije ’60 biti predstavljen kontekst rimskog perioda Mire Brtke, kao i to ko su umetnici sa kojima je sarađivala, izlagala i bila aktivna učesnica kulturne scene u Italiji tih godina.
Izložba je otvorena do 28. decembra.
Izložba Ne znam, pričaćemo, Galerija Sanjaj
U Galeriji Sanjaj otvorena je izložba Ne znam, pričaćemo… tri umetnika iz Banja Luke – Slobodana Vidovića, Drage Vejnovića i Aleksandra Miloševića. Trojica autora potpuno različitih izraza prilaze teškim, savremenim temama na duhovit način. I dok se Slobodan Vidović izražava klasičnim slikarstvom, Drago Vejnović je fotograf, a Aleksandar Milošević konceptualni umetnik.
Slobodan Vidović se predstavlja slikama na kojima se poput dečaka igra brodovima i avionima postavljajući ih kao igračke u imaginarne pejzaže. Drago Vejnović, sa druge strane, bosanski pejzaž beleži fotoaparatom. Tu nema čoveka, nema civilizacije i ne vidi se ljudsko delovanje. Aleksandar Milošević, najmlađi od njih, izlaže dva rada, sliku i instalaciju. Umetnik se igra intrigantno spajajući našu tradiciju i lokalne običaje sa čuvenim Moneovim remek delom, Doručak na travi.
Izložba će biti otvorena do 30. decembra.
Izložba House in the House in the House…, galerija KC Grada
Izložba House in the House in the House… predstavlja radove umetnika Aleksandra Rakezića i umetnice Ljiljane Šunjevarić koji skupa u enterijeru galerije KC Grad konstruišu dijaloški ambijent.
Centralni nosilac izložbe je site specific instalacija koja prikazuje segment iz aktuelne serije slika pod nazivom Imago na kojoj Rakezić aktivno radi u okviru doktorsko-umetničkog istraživanja. Imago je projekat koji teži da kroz ekspanziju slikarstva kao medija, reinterpretira slike iz masovnih medija koje su svojim čestim korišćenjem preko društvenih mreža, postale siromašne slike.
Slike sa vibera i fejsbuka koje ljudi prelistavaju u deliću sekunde i okarakterišu ih kao loše, Aleksandar Rakezić kroz tradicionalni slikarski pristup prikazuje kao barokna dela pred kojima posmatrač ipak želi da provodi vreme.
Slično Rakezićevoj težnji da siromašnim i „lošim“ slikama sa vibera slikarskim reprodukovanjem stvori kvalitet, radovi Ljiljane Šunjevarić se poigravaju sa dihotomijom propalo – uzvišeno i u sebi sinergišu istovremeno osećaj sreće i tuge. Prema rečima autorke: „Nezavršenost kuća se razume kao prikaz određenih privatnih i kolektivnih egzistencijalnih okolnosti, promena i drama koje su uslovile da takva vrsta artefakata ostaje nezavršena. Takvi artefakti svojim postojanjem svedoče jednako o ljudima koji su započinjali i menjali svoje životne puteve koliko i o stanju jednog tranzicionog društva u kome se te nedovršenosti pojavljuju kao bitni označitelji prostora u kome živimo.”
Izložba je otvorena do 9. decembra.
Foto: Nina Ivanović, Fondacija Mira Brtka, Drago Vejnović
