U prvim danima januara nastavljamo započeti decembarski art đir, pa tako koristimo slobodno vreme da posetimo izložbe u Beogradu koje su nam već privukle pažnju. Osim toga, izdvajamo i tri nedavno otvorene postavke koje će trajati i tokom praznika.
Izložba skulptura Darka Kuzmanovića i Ivana Markovića, galerija Dimenzija
U galeriji Dimenzija, prvoj galeriji skultpura u Beogradu, otvorena je izložba skulptura Darka Kuzmanovića i Ivana Markovića, dvojice vajara specifičnih autorskih poetika, a ovom prilikom predstavljeni su njihovi odabrani radovi u aluminijumu.
Ivan Marković svojim minijaturnim figurama prolaznika od aluminijumske folije, kreira zanimljive skulptoralne sklopove koji posmatrača navode na razmišljanje o suštini ljudskog postojanja u okviru postojećih paradigmi. Sa druge strane, Darko Kuzmanović generiše duboko simboličke figuralne predstave, gotovo arhetipskih slika, u livenom aluminijumu. Na izložbi će biti predstavljeni njegovi radovi iz opusa Odnosi i Igrači, u kojima je glavni motiv ljudska figura koja, iako svedena na znak, nedvosmisleno upućuje na filozofska pitanja o ljudskom biću.
Kroz interakciju izloženih radova u okviru ove izložbe, koji međusobono komuniciraju na jedinstven način, ali se i suprostavljaju jedni drugima, posetioci mogu pronaći novo, autentično stanovište na filozofska pitanja koja preokupiraju čoveka današnjice.
Izložba je otvorena do 15. januara 2024. godine.
Izložba Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld, Salon Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti
Izložba Art brut. Radovi iz kolekcije Infeld, postavljena u Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Beogradu prikazuje oko 100 radova art brut umetnosti iz kolekcije bečke porodice Infeld. Njihova kolekcija predstavlja jednu od najvećih privatnih umetničkih zbirki u Austriji, a čine je radovi poznatih umetnika poput Otoa Mila i Arnulfa Rajnera, ali i manje znanih imena koji su, ipak, svojom vizijom i stvaralaštvom zavredili posebnu pažnju ljubitelja umetnosti.
U postavci se nalaze radovi iz druge polovine 20. veka poput Scottiea Wilsona, Ilije Bosilja i Friedricha Schröder-Sonnensterna, preko dela umetnika iz Guginga kod Beča – Oswalda Tschirtnera i Augusta Walla – pa sve do art culturela velikih austrijskih slikara koji su tražili i pronašli inspiraciju u art brutu, kao što su Peter Pongratz i Arnulf Rainer, jednog od najslavnijih austrijskih umetnika, čija su tri rada deo ove izložbe.
Posete Salonu Oto Bihalji-Merin Muzeja naivne i marginalne umetnosti (Nemanjina 3) je potrebno najaviti dan ranije putem e-mail adrese info@mnmu.rs.
Izložba u Beogradu traje do 18. januara 2024. godine, nakon čega će biti otvorena u celini u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Film Brana Ali Čerija, Muzej savremene umetnosti
I u novoj godini, Muzej savremene umetnosti nastavlja Program umetničkog filma Artist’s Film. Ovog puta, publika će biti u prilici da pogleda film Brana (eng. The Dam) umetnika Ali Čerija. Film će biti prikazan u Sali Miodrag B. Protić svakim danom od ponedeljka do nedelje u 12 i u 16 časova, četvrtkom u 14 i 18 časova, dok je utorkom muzej zatvoren.
Radnja filma Brana dešava se u Sudanu, blizu brane Merowe. Maher radi u tradicionalnoj ciglani koja se snabdeva vodom Nila. Svako veče tajno odlazi u pustinju kako bi gradio misterioznu konstrukciju od blata. Dok se sudanski narod budi da bi dobio svoju slobodu, njegovo stvaranje polako počinje da dobija sopstveni život, stoji u sinopsisu ovog filma.
Autor filma Ali Čeri živi i radi u Parizu i Bejrutu. Dobitnik je Srebrnog lava 59. međunarodne izložbe umetnosti, Bijenala u Veneciji za rad Mleko od snova. Njegove skulpture, crteži i instalacije istražuju vremenske pomake između drevnih svetova i savremenog društva. Koristeći arheološke artefakte kao polaznu tačku, istražuje granice ideologija koje čine osnovu nacija i mit o nacionalnom napretku. Njegov rad istražuje veze između arheologije, istorijskog narativa i procesa iskopavanja i premeštanja nasleđa, uzimajući u obzir kulturne objekte kao deo muzejskih kolekcija.
Film Brana posetioci mogu pogledati u navedenim terminima do 15. januara 2024. godine.
Foto: Press / Boris Mirkov
