Jedna od osnovnih konceptualnih načela na kojima se muzeji zasnivaju jeste ideja da budu dostupni svima koji su dovoljno radoznali da zavire u ono što se tamo krije. Nekadašnji kabineti kurioziteta, kao preteče muzeja, bile su privatne prostorije onih koji su sa svojih putešestvija donosili vredne „razglednice“ različitih vrsta. Vremenom su te privatne sobe postajale premale za sve što je u njih dospevalo, zbog čega su počela da se izgrađuju zasebna zdanja – muzeji – gde bi bili smešteni svi ti predmeti, umetnine i simboli kulturnog nasleđa. Postepeno, njihova su se vrata otvarala za oči građanstva, umesto do ostanu rezervisana za divljenje malog broja pojedinaca.
Muzeji danas
Tako smo došli do onoga što danas nazivamo muzejima. Osim što imaju zadatak da čuvaju i neguju zaostavštine kulture, muzeji imaju važnu edukativnu ulogu, bilo da se ono tiče umetnosti ili nekog drugog aspekta ljudske (kreativne) delatnosti. Upravo zato je njihova pristupačnost nezaobilazna stavka podučavanju tradicije, kako umetničke, tako i bilo koje druge.
Ipak, ne treba zaboraviti da muzejima znači i vaš mali doprinos. Tako je slika Ruanska katedrala Kloda Monea davnih dana i dospela u Narodni muzej upravo zahvaljujući prihodima od prodatih ulaznica. Zato je svaki dan – nezavisno od cene ulaznice – dobar dan za posetu muzeju.
Muzej savremene umetnosti
Muzej savremene umetnosti, posle 10 godina koje je proveo zatvorenih vrata, ponovo je otvoren 2017. godine. Od tada, kontinuirano je jedan od najvažnijih hramova umetnosti u prestonici. Bilo da se radi o izložbama domaćih ili stranih umetnika, zdanje na Ušću postalo je najvažnija pozornica savremene umetnosti u našoj zemlji i time, most kojim novi izražaji dospevaju do šire publike. Osim stalne postavke, Muzej savremene umetnosti konzistentno gradi bogate i intrigantne tematske izložbe kojima otvara prozor u domene savremene umetničke prakse.
Ulaz u Muzej savremene umetnosti besplatan je svake prve srede u mesecu. Povodom Sretenja, ulaz je slobodan 15. i 16. februara. U prostorijama MSUB su trenutno postavljene tri izložbe – Nadežda Petrović: Boje života, Zoran Naskovski: Javne tajne i Jagoda Buić, Esencijalnost niti.
Muzej Jugoslavije
Još od školskih dana uče nas da je istorija učiteljica života. Zato nije na odmet upoznati se sa kultorološkim i sociološkim događajima koji su oblikovali istoriju naše zemlje i ovdašnjih prostora. Isto tako, mada se mogu činiti davnim, jugoslovenski dani su nam povesno prilično bliski, te je i njihov uticaj na aktuelnu svakodnevicu mnogo veći nego što bismo mislili (i želeli). Stoga, poseta muzeju koji skladišti relikvija jedne minule realnosti prilike da se sa njome upoznamo, pristupali joj bilo kritički, bilo iz puke radoznalosti.
Ulaz u Muzej Jugoslavije besplatan je svakog prvog četvrtka u mesecu, od 16 do 18h. Za vreme Sretenjskih praznika, 15. i 16. februara, ulaz u muzej je besplatan za sve posetioce. Ovu priliku možete iskoristiti kako biste otkrili trenutnu postavu Ježeva kućica – izmišljanje boljeg sveta ili, pak, uživati u stalnoj postavci.
Muzej Ive Andrića
Nekadašnji dom Ive Andrića pretvoren je u svojevrsan mauzolej koji slavi rad i delo našeg cenjenog književnika. Uz postavku nameštaja koja čuva svoj raspored onakvom kakvom je sam Ivo ostavio, do njegove raznovrnse biblioteke, ali i posebne prostorije uređene predmetima iz različitih perioda njegovog života, ovaj spomen-muzej portal je ka boljem upoznavanju pisca i prilika za bliži pogled u njegov život i uticaje koji su se otelotvorili u njegovim radovima.
Ulaz u Muzej Ive Andrića besplatan je svake poslednje subote u mesecu.
Muzej Paje Jovanovića
Nešto niže pod Andrićevim nekadašnjim stanom smešten je Muzej Paje Jovanovića. I dok se veliki broj radova našeg istaknutog slikara nalazi u Narodnom muzeju, među njima i ona monumentalna poput Krunisanja cara Dušana, u Legatu se čuva sve ono što je na neki način obeležilo umetnika, te ono što je on sam želeo da sačuva. Zaveštao je veliki broj svojih alata i drugih predmeta, pa je ova poseta zapravo ulazak u njegov atelje i prilika za intiman susret sa lučonošom našeg modernog slikastva.
Ulaz u Muzej Paje Jovanovića besplatan je svake poslednje subote u mesecu. U četvrtak i petak, 15. i 16. februara, posete muzejima u sastavu Muzeja grada Beograda – među kojima su Muzej Ive Andrića i legat čuvenog slikara, besplatne su za sve posetioce.
Narodni muzej
Nedelju završavamo posetom Narodnom muzeju, u kojem se nalazi jedna od najvećih zbirki umetnina naše istorije umetnosti. Osim toga, kolekcija obuhvata i radove evropskih slikara. Tako proslaskom kroz Muzej imate priliku da upoznate razvoj slikarstva od 14. pa sve do 20. veka. Muzejski program čine raznovrsne izložbe, ali i prateće aktivnosti u vidu tematskih stručnih vođenja, filmskih projekcija i interaktivne radionica za decu.
Ulaz u Narodni muzej besplatan je svake nedelje. Narodni muzej takođe obeležava Sretenje, pa je poseta muzeju besplatna tokom ovog praznika. Imaćete priliku da među prvima pogledate izložbu posvećenu 120. godišnjici uticajnog Društva srpskih umetnika Lada, koja je otvorena 14. februara.
Muzej primenjene umetnosti
Kada je primenjena umetnost u pitanju, njena je vrednost – čini se tako, barem, u široj javnosti – često zanemarena. Delima, primera radi, likovnih umetnika, u većini slučajeva izostaje praktičnosti, odnosno svrsishodnost šira od one koja proizilazi iz njih per se. Zato su umeća i poduhvati primenjenih umetnika vrlo često daleko intrigantnija. Uspostavljanje simbiotičkog sklada između instrumentalnosti i estetičnosti čini se daleko lakšim postpukom nego što on to zapravo jeste. A neki od najuspešnijih dostignuća u ovom domenu izloženi su upravo u Muzeju primenjene umetnosti.
Ulaz u Muzej primenjene umetnosti besplatan je poslednje subote u mesecu.
Foto: Unsplash, Instagram (@msub_mocab)
