Bogat decembarski program u mnogim galerijama i muzejama već je počeo, a nastavlja se kroz ove tri izložbe koje nude jedinstvene uvide u stvaralaštvo domaćih autora 20. i 21. veka. Kroz njih nastavljamo istraživanje lokalne scene, kako upliva koji su je oblikovali u prošlom veku, tako i novih tendencija koje je danas određuju.
Izložba Wings of desire u galeriji Kvart BW
Izložba Wings of desire predstaviće beogradskoj publici radove najnovije produkcije Paula Ričarda Landauera, Miljana Stevanovića i Aleksandra Smederevca. Radovi ova tri umetnika bliski su svojim poetikama. Apstraktni izraz im je zajedničko polazište. Kontemplativni i introspektivni pristup, poštovanje prirode i traganje za iskonskim u čoveku, ali i slikarstvo kao misaoni proces ih međusobno povezuju.
Paulovo stvaralaštvo je gotovo ritualnog prizvuka, duboko duhovno, istovremeno snažno i nežno. Miljan Stevanović se okreće onom iskonskom u prirodi, a njegovi radovi su jedinstveno istraživanje njenih sirovih, instinktivnih i elementarnih aspekata. Glavni motiv u stavaralaštvu Aleksandra Smederevca je vizantijska draperija. Njeni ritmovi, odnosi i površine koje stvaraju tako jedinstvenu, harmoničnu celinu.
Kako izložba nosi naziv istoimenog filma Vima Vendersa Wings of desire, koji između ostalog, govori o ljudskom oku nevidljivim anđelima koji slušaju misli tužnih i nesrećnih čuvajući ih i pokazujući im lepotu života, ova izložba ima identičan zadatak kao i anđeli iz filma. Slike su tu da dopru do duše posetilaca da ih saslušaju, a neke možda i uteše nudeći im bezbrižan topao, zagrljaj koji su svojim stvaralaštvom autori ostavili publici.
Izložbu „Wings of desire“ možete posetiti do 24. decembra.
Izložba Ogledalo Katarine Živković, Galerija Doma omladine Beograda
Godišnji program za 2023. u Galeriji Doma omladine Beograda završava se izložbom Ogledalo Katarine Živković. U pitanju je instalacija koja nas uvodi u autorkin svet mašte i snova, istovremeno propitujući lični i kolektivni odnos prema tehnologiji i njenom sve ubrzanijem razvoju. Vizuelni jezik je blizak estetici naučno-fantastičnih filmova i temama: budućnosti čovečanstva, alternativne istorije, robota i veštačke inteligencije. Sasvim u toku sa aktuelnim dešavanjima zanimljivo će biti videti kako tu temu Katarina Živković obrađuje na likovni način služeći se novim medijima i instalacijom.
„Kiborzi su san iz budućnosti koji nam se obraća. Upakovani u lagane i nama bliske forme koje se trude da svojim dolaskom, isprva, ne uskomešaju naše duše. U prvi mah nam se čini da postoji očigledna distinkcija između nas i njih, ali dubljim zalaženjem u date predele, u kojima oni obitavaju, granice počinju da blede. Kiborzi bi mogli biti naša podsvest, ili mi sami, ukoliko su naša tvorevina. Imaginarni (ili stvarni, ukoliko im to dozvolimo) predeli su poziv da se san odsanja do kraja. Priroda, naša drevna kolevka sa kojom je čovekakova sudbina neodvojivo povezana, u priloženom, se kovitla kao misleći organizam, dok prati svaki kiborgov korak i prema njemu se oblikuje. Sada je i njima svojstvena i od njih sudbinski neodvojiva. A gde smo mi?“ piše Katarina.
Radonić sam. Izbor crteža Novaka Radonića, Narodni muzej
Crteži Novaka Radonića, jednog od najvažnijih umetnika 19. veka, izlažu se po prvi put kao zasebna celina u okviru izložbe Radonić sam. Izbor crteža Novaka Radonića, koja se otvara u Kabinetu grafike Narodnog muzeja Srbije u četvrtak 14. decembra.
Zaostavštinu crteža Novaka Radonića čini preko 130 crteža i pet skicen-blokova, te je autorka izložbe, kustoskinja Narodnog muzeja Srbije Milica Cicmil, iz tog bogatog opusa izdvojila ona dela koja najbolje svedoče o mestu crteža u Radonićevoj umetnosti i njegovom razvoju u vremenima brojnih aktuelnih umetničkih pravaca poput klasicizma, nazarenske umetnosti, bidermajera, romantizma i realizma. Tematika njegovih crteža obuhvata studije antičkih skulptura, studije po živom modelu, antičke i tradicionalne kostime koji su ga uvodili u slikanje istorijskih kompozicija u trenutku buđenja nacionalne ideje.
Posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju crteži nastali tokom njegovog boravka u Italiji, koji se mogu podeliti u dve grupe – vedute italijanskih gradova, na kojima su prikazani značajni spomenici, i kopije portreta starih majstora iz Galerije Ufici.
Izložba Radonićevih crteža traje do 13. oktobra 2024. godine.
Foto: PR
