Vodimo vas u najveći evropski (brutalistički) dom scenske umetnosti: Zašto treba da znate za Barbican
U centru Barbican, kažu na svom Instagram profilu, #MondaysAreBrutal. I dok je ovo tačno na više različitih značenjskih nivoa, kada govorimo o ovoj londonskoj instituciji, ova oznaka je posebno precizna. Njeni su dani, naime, oblikovani priličnom brutalnošću – onom umetničkom, naravno, proizašlom iz arhitektonskih odluka koje su donela trojica njegovih idejnih kreatora, osudivši ga na najbolje od arhitektonske brutalnosti.
Chamberlin, Powell i Bon se nikada nisu deklarisali kao poklonici ove estetske ideologije. U projektnom sklapanju Barbicana, tragali su za rešenjem koje će odgovoriti na potrebe Londonaca – što je početkom 1980-ih bio kompleks pozorišta i bioskopa, biblioteke, umetničke galerije, konzervatorije, kancelarija, restorana i prodavnica. I tako bi – Barbican.
Sivi betonski blokovi – check
Svi koji poznaju Beograd i pokoji drugi srpski grad, znaju šta znači brutalizam. Iako ovo nije dovoljno da nas uvrsti među stručne poznavaoce stila, jeste značajna prednost u odnosu na stanovnike nekih drugih evropskih gradova. Zato, izoštrenim okom za betonske strukture, slobodno možemo reći da Barbican zadovoljava naše brutalističke pobude. Paleta je svedena na sivu i braon, sa detaljima od prirodnog materijala ili zelenim raskošem biljaka koji kontrastiraju čvrstini osnovne strukture.
Među ove blokove, smešten je najveći evropski centar scenskih umetnosti. Kao pravi barbakan, Barbican štiti kulturno nasleđe Londona, jedinstvenog u svom umetničkom izražaju. Osim što je pozornica za najznačajnije predstavnike savremenog stvaralaštva, centar predstavlja kulturno tle na kojem se razvijaju novi, neafirmisani glasovi, s obzirom da predstavlja čitav kompleks izvođačkih i umetničkih prostora na kojima mladi i poletni kreativci mogu pronaći svoj podijum.
Foto: Instagram (@barbicancentre)
