Beograd nadohvat ruke: Posetili smo izložbu koja slavi pet decenija od otvaranja kultne Beograđanke
Na koordinatnom sistemu prostora i vremena, lociramo dve tačke: Beograd i leto 2024. godine. Temperature u prestonici polako dostižu svoj godišnji maksimum, a pojedinci i dalje pokušavaju da pronađu efikasan način da – uprkos obavezama – upotpune letnju svakodnevicu. Popodnevni časovi prolaze u znaku velikih gužvi, a usled nje je gotovo nemoguće stići od tačke A do tačke B u planirano vreme. Posmatrajući grad sa velikih visina, čini se da je vreme u određenim momentima skoro pa stalo. Štaviše, između dve navedene tačke moguće je povući vertikalu – i to ne bilo kakvu. Nebesku vertikalu. Upravo je izložba koja slavi pet decenija otkako je otvorena Palata Beograd – Beograđanka ponela naziv Nebeska vertikala, a na 22. spratu ovog zdanja posetioci imaju priliku da saznaju više o njenoj istoriji. Dvadeset i dva sprata iznad gužve i sveopšte buke, vraćamo se u prošlost.
U Beogradu su izlasci i zalasci sunca prizor posebne lepote. Beogradska arhitektura preliva se u toj skali svetla i senki, pravca istoka i zapada. Fasadna platna Beograđanke su napravljena tako da prate promene neba nad Beogradom. Kada je ono tmurno – i ona je tamna. Kada je svetlo – ona se pretvara u njegovo blistavo ogledalo.
/ prof. arh. Branko Pešić (Razmišljanja u toku stvaranje Palate Beograd)
B E O G R A Đ A N K A .
Priča o Beograđanki vraća nas u, iz ove tačke gledišta, sada već davno prošla vremena. Nakon različitih diskusija i projektnih planova, povelja Palate Beograd je zvanično položena u temelje zgrade 7. novembra 1969. godine. Manje od pet godina kasnije, odnosno 22. aprila 1974. godine, njene kapije su otvorene. Beograđanka je vrlo brzo okarakterisana kao građevinsko čudo i najviša zgrada na Balkanu. Kada je u pitanju autor objekta, izdvojilo se jedno ključno ime – prof. arh. Branko Pešić.
Bio je to osećaj ispunjenja, pobede, trijumfa. Beograd se prostirao ispod nas i oko nas. Dunav, Sava, Šumadija, Srem i Banat. Nebo nadohvat ruke. Velika kuća podigla nas je iznad horizonta Balkana. Bez reči, bez pokreta, pobožno smo posmatrali jedan od najlepših gradova na svetu, iz vizura do tada neviđenih.
/ prof. arh. Branko Pešić (Razmišljanja u toku stvaranje Palate Beograd)
/ Pedeset godina kasnije.
/ Beograđanka. Izložba. Nebeska vertikala.
Nakon što je ove godine Jovana Tomić pronašla katalog o Beograđanki iz sedamdesetih godina prošlog veka, pažnju joj je privukao datum svečanog otvaranja zgrade. Vrlo brzo, shvatila je da Beograđanka ove godine navršava pet decenija od osnivanja. Sa obzirom na to da je Vukašin Vukoje još ranije sa njom podelio arhivske fotografije Beograđanke, saznala je da ih je dobio od ćerke prof. arh. Branka Pešića, odnosno Marije Pešić Andrejević.
Nakon par dana, shvatila je da je ovaj datum potrebno obeležiti, pa makar to bilo i samo izrađivanjem i uramljivanjem arhivskih fotografija. Ipak, nakon što je pozvala Marka Kažića da joj pomogne oko odabira, shvatila je da ništa nije slučajno. On joj je tada otkrio da je Vladislav Andrejević, unuk prof. arh. Branka Pešića, njegov dobar prijatelj. Nakon mesec dana priprema, usledio je jedan od najlepših projekata na kojima je radila – izložba u čast 50. rođendana Beograđanke koja nosi naziv Nebeska vertikala.
N E B E S K A _ V E R T I K A L A .
Marko Kažić rekao je da je ideja izložbe bila povratak u prošlost. Na dan otvaranja izložbe, prostor je izgledao malo drugačije, a svi elementi doveli su do toga da okupljeni steknu autentični utisak koji je propraćen prelaskom iz dana u noć. Kao glavnu karakteristiku izložbe istakao je kontakt sa arhivom, odnosno fotografijama koje su okačene na zidovima 22. sprata Beograđanke. One ne samo da su odlično očuvane, već predstavljaju izvanredno uhvaćene trenutke iz tadašnjeg perioda. Ipak, odabir papira i način štampe uticao je na to da se posmatrač približi duhu vremena. Takođe, one se kreću u rasponu od postavljanja temelja do izgradnje i finalizacije Palate Beograd.
Stoga, u fokusu izložbe nije samo upoznavanje posetioca sa istorijom Palate Beograd, već i sa društvenim prilikama, odnosno atmosferom koja je tada bila zastupljena. Pored toga, ona pruža bolji uvid u stav javnog mnjenja i komentar društva, te mišljenje tadašnje štampe.
Beograd, i pored svih razaranja koja je pretrpeo, večito se obnavlja, kao da večito stremi ka nebu. Na njegovoj kičmi rađa se arhitektura koja ga smelo izvlači iz prizemlja balkanske kasabe. Setite se početaka modernog Beograda – Hotela Moskve ili Palate Albanije – čiji su projektanti učinili plemeniti napor da grad uključe u tokove savremene arhitekture, savremenog života. Pokušao sam istu stvar.
/ prof. arh. Branko Pešić (Razmišljanja u toku stvaranje Palate Beograd)
I ne samo da je prof. arh. Branko Pešić pokušao, već je i uspeo. Stoga vas izložba Nebeska vertikala i Beograđanka pozivaju da ih posetite na 22. spratu već prvom narednom prilikom. Posledično, doživećete sasvim novo iskustvo – i Beograd nadohvat ruke. Sve informacije o terminima održavanja izložbe, koji se za tekuću nedelju objavljuju svakog ponedeljka, možete da pronađete na Instagram profilu njenih autora. Izložba je besplatna.
Foto: Marko Kažić / Privatna arhiva
